1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Iznuđena solidarnost

7. septembar 2017.

Evropski sud pravde odbacio je zahtev Mađarske i Slovačke da budu izuzete iz programa o razmeštanju izbeglica. To je bilo za očekivati. Ali sada tek počinju problemi, smatra Barbara Vezel.

https://p.dw.com/p/2jTSe
Ungarisch-Serbische Grenze Containerlager für Flüchtlinge
Foto: picture-alliance/AP Photo/D. Vojinovic

Pravni argumenti kojima su Mađarska u Slovačka ustale protiv odluke Saveta Evrope o razmeštanju izbeglica bili su to krajnje nategnuti. Evropski sud pravde sada je međutim, bez okolišenja, ocenio legalnim kvote za razmeštanje izbeglica koje su dogovorene pre dve godine. Lisabonski sporazum koji reguliše pravila Evropske unije odobrava donošenje odluka takozvanom prostom većinom. Tačka. Ali time tek počinju problemi, jer se ovde radi o politici, a ne pravu.

Besne reakcije

Mađarski ministar spoljnih poslova odmah je oštro reagovao, govoreći o lošoj, neodgovornoj presudi. Sada počinje „prava borba“ protiv odluke o razmeštanju izbeglica. S druge strane, Slovačka je spremna da prihvati presudu. Ona je stišala kurs konfrontacije sa Briselom. Višegradska grupa više nije složna, jastrebovi u međuvremenu sedu u Poljskoj i još uvek u Mađarskoj.

Naročito je Viktor Orban propagandu protiv izbeglica, stranaca i muslimana pretvorio u srž svoje politike. On tvrdi da se bori za etnički homogenu državu. Njegova hajka je pre svega uperena protiv muslimana, koje na najgori način poistovećuje sa teroristima.

U Poljskoj je još gore. Šef stranke Pravo i pravda (PiS) Jaroslav Kačinjski deluje još besniji u borbi za takozvanu čistoću poljskog naroda. Kod Orbana se nikad ne zna gde je granica između cinizma, desničarsko-radikalnog poziranja i praktičnog razmišljanja. Šef poljske stranke je međutim ubeđeni prestupnik. Obe vlade sve više se suprotstavljaju osnovnim principima Evropske unije.

Barbara Wesel Kommentarbild App *PROVISORISCH*
Barbara Vezel, DW

Šta da se radi?

Komisija Evropske unije želi da nastavi borbu za sprovođenje presude. Barem bi mogla da uvede novčane kazne, koje međutim opet mora da odobri Evropski sud pravde. Tek po završetku tog procesa mogu da se uvedu kazne u vidu uskraćivanja finansijske pomoći. Ali takav proces najčešće traje godinama.

Postoje i mere koje je moguće odmah sprovesti protiv pobunjenika. Komisija u Briselu nedavno je odbila da isplati Mađarskoj 400 miliona evra za izgradnju ograde od bodljikave žice na granici sa Srbijom. Solidarnost, navodi se, nije jednosmerna ulica. Ali to su samo sitna bockanja. Ima onih koji predlažu da neposlušni plate kako bi se oslobodili od obaveze prihvatanja izbeglica. Ali to bi bilo isuviše jeftino.

Radi se o osnovnim evropskim principima

Evropska unija tu naime ima načelan problem: pojedine istočnoevropske članice se gube. Na putu su ka autokratskim, jednopartijskim vlastima s udarima fašistoidne ideologije. Kod Varšave i Budimpešte više se ne radi o pojedinim razmimoilaženja u stavovima, već u međuvremenu – o principu.

Dve zemlje-članice počinju sistematski da dovode u pitanje temelje zajednice. Istovremeno i dalje smatraju legalnim da bez ikakvog srama traže milijarde vredne isplate iz budžeta EU. Brisel je za njih samo centralna kasa koju koriste za jačanje svoje vlasti.

Više se ne radi o tome da solidarnost ne može da bude jednosmerna ulica, već da postoji obaveza da se poštuju politički principi Evropske unije. U EU nema mesta za diktature. Vlade drugih zemalja-članica više ne smeju da okreću glavu, već da otvoreno istupe protiv antidemokratskih zemalja. To nije prijatno, ali je neophodno.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android