Između Jerusalima i Sarajeva

Izrael jeste domovina Jevreja, ali jedna od zemalja za koju se to takođe može reći jeste i Bosna i Hercegovina. Jevreji u BiH žive od početka 16. veka gde su stigli nakon što su prognani iz Španije 1429. godine. Jevrejima Bosna i Hercegovina do tada nije bila nepoznata, kroz nju su prolazili kao trgovci. Do 1941. godine, Jevreji, kojih je bilo oko 14.000 imali su u BiH. Drugi svetski rat je skoro uništio 500-godišnju jevrejsku istoriju u Bosni. Golgotu nad Jevrejima u Drugom svetskom ratu, u BiH je preživelo oko 1.100 Jevreja. Između 1948 i 1951. Godine, više stotina Jevreja sa prostora bivše Jugoslavije, a samim tim i BiH, odselio se u Izrael.

Početkom rata devedesetih, znatan broj Jevreja potražio je sigurnost u Izraelu. Među njima su bili brat i sestra iz porodice Pelja iz Sarajeva. U Izraelu su nastavili svoje školovanje 1993. godine, a roditelji su im se pridružili u septembru 1994. „Deca su pohađala školu, a muž i ja smo radili“, priča Klara Pelja koja je do početka rata u BiH radila u dečijem programu TV Sarajevo. Bez obzira na to što su u Izraelu bili dobro prihvaćeni, nakon rata u BiH, počinju da razmišljaju o povratku u Sarajevo. Čekanje nije dugo trajalo. Iako su u međuvremenu ostali bez stana u glavnom gradu BiH, 1999. godine počinje povratak porodice Pelja iz Izraela. „Ni ja ni deca se nismo pokajali što smo se vratili. Ovo je moja zemlja. Da deca nisu bila tako dugo sama, nikada ne bih otišla iz Sarajeva“, kaže Klara Pelja.

Izrael – nova domovina

Znatan broj Jevreja iz BiH koji su početkom rata potražili sigurnost u Izraelu, vratio se u svoju domovinu. Oni koji su ostali, trenutno ne razmišljaju o povratku. Nedavna informacija objavljena na jednom nemačkom internet-portalu da iz Izraela namerava da se vrati oko 600 Jevreja poreklom iz BiH, zatekla je ambasador BiH u Izraelu Branka Kesića. „Ambasada BiH u Izraelu nema nikakvu informaciju o najavama da oko 600 Jevreja iz Izraela namerava da se vrati u BiH. Jevreji iz BiH su izraelski državljani sa svim pravima i obavezama koje to državljanstvo nosi i u punom smislu su asimilovani u izraelski društveni, politički i privredni život“, kaže Kesić.

„To je potpuna dezinformacija. Jevrejska opština u Sarajevu nema nikakvih saznanja“, kaže i Boris Kožemjakin, predsednik Jevrejske opštine Sarajevo. „Većina članova Jevrejske opštine u Sarajevu ima porodice ili delove svojih porodica u Izraelu i takva tendencija se ne oseća. Međutim, da budem iskren i realan, ne znam šta bi oni tražili u BiH, u smislu posla i egzistencije. Čini mi se da BiH i nije zemlja blagostanja u koju bi Jevreji, koji danas žive u Izraelu, a poreklom su iz BiH, trebalo da se vrate. Oni tamo žive normalnim životom u jednoj demokratskoj zemlji koja, nažalost, ima svoje probleme kao i sve druge u Evropi“, kaže Kožemjakin.

Izraelac s bosanskim srcem

„Ne. Trenutno ne razmišljam o napuštanju Izraela i odlasku, ne samo u BiH nego ni u bilo koju drugu zemlju“, kaže Sarajlija Andre Ceresnjes, koji je Sarajevo napustio sa 11 godina. Andre danas živi i radi u Jerusalimu. Izrael poznaje, kako u šali kaže: „kao svoj džep“. Naime, Ceresnjes je turistički vodič i svakodnevno je u kontaktu, kako sa turistima, tako i sa Jevrejima poreklom iz BiH. U Izraelu inače trenutno živi oko 10.000 Jevreja poreklom sa prostora bivše Jugoslavije. Oni su uglavnom okupljeni oko Udruženja Jevreja iz ex-Jugoslavije (Hitahdut) koje, pored ostalog, jednom mesečno izdaje i novine na, kako kažu: „našem jeziku“. Uglavnom se radi o Jevrejima koji su prostor bivše Jugoslavije napustili u Drugom svetskom ratu, ali je među njima i oko 2.000 ljudi koji su sa Balkana stigli u Izrael početkom ratnih sukoba devedesetih godina.

Određeni broj Andreovih prijatelja vratio se u Sarajevo. „Imam kontakt kako s njima, tako i sa prijateljima koji su uvek živeli u Sarajevu. Ove godine planiram da posetim prijatelje i rodbinu u Sarajevu“, kaže Andre Ceresnjes koji, bez obzira na to što je BiH sa majkom i dva brata napustio sa 11 godina, odlično govori „naš jezik“. „S roditeljima govorim na našem. Čitam knjige, posećujem internet-portale i slušam muziku na našem jeziku. Nisam hteo da moje kulturno poreklo padne u zaborav“, kaže Andre.

Sigurnost i antisemitski ispadi

Bosna i Hercegovina se, u poređenju s drugim evropskim zemljama, smatra sigurnom za Jevreje. To potvrđuje i predsednik Jevrejske opštine Sarajevo Boris Kožemjakin. „U poslednje dve do tri godine nemamo uopšte antisemitskih incidenata. Ono što trpimo kao građani Jevrejske veroispovesti jesu razni komentari na internet-portalima koji su vrlo često vezani za aktuelnu politiku Izraela, a ne za život Jevreja u BiH. Smatram da je BiH relativno sigurna, a o apsolutnoj sigurnosti danas ne možemo govoriti nigde“.

Nedavni antisemtiski ispad navijača BiH u Beču kada su pozirali sa palestinskom zastavom i uzvikivali „Ubi, Židova“, ostavio je bez reči i Andea Ceresnjesa. „Žalosno. Na jednom od internet-portala iz BiH čitao sam o tome i to me rastužuje. Tužan sam zbog toga. Da se ljudi, bilo gdje oni bili, zabave svojim problemima, dalje bi stigli“, kaže Andre.

„Pojačani antisemitizam koji je u poslednje vreme prisutan u Evropi oštro osuđuje celokupna izraelska javnost, tako da nije zabeležena neka posebna reakcija Jevreja iz BiH“, kaže ambasador BiH u Izraelu Branko Kesić.

Iako su navijači u Beču poslali negativnu sliku o BiH, Andre na pitanje za koga će da navija na predstojećem susretu fudbalskih reprezentacija Bosne i Hercegovine i Izraela u okviru kvalifikacija za Evropsko prvenstvo, kaže: „To je kao da pitate majku dvoje dece, koje dete više voli. Godinama, kada god bi BiH igrala protiv Izraela, uvek sam navijao za BiH. Na taj način sam svojim izraelskim prijateljima želeo da pokažem šta znači sport i gde se bolje igra. Kada su košarkaške utakmice u pitaju, s obzirom na to da više volim košarku, onda uvek navijam za Izrael. Kada je o fudbalu reč, onda navijam za Bosnu. U narednom susretu između BiH i Izraela navijaću za Bosnu“, kaže Andre Ceresnjes.