Između #MeToo i „sama je kriva“
28. oktobar 2017.
Posle uvođenja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, internet javnost u Srbiji je pokrenula i tema seksualnog uznemiravanja, oličena kroz haštag #MeToo. Kampanju je pokrenula holivudska glumica Alisa Milano, svedočeći o nivou problema u slavnoj filmskoj industriji posle otkrivanja mračnih tajni holivudskog producenta Harvija Vajnštajna.
Kao prvi korak u suočavanju sa kršenjima prava žena u Srbiji i ohrabrivanju na prijavljivanje zlostavljanja 1. juna ove godine uveden je novi zakon. Prema podacima koje su prenele nadležne državne službe, izrečeno je 6.643 hitnih mera prema nasilnicima – oko stotinu dnevno.
„Šamar nije nasilje"
Na alarmantnost ukazuje nedavno istraživanje Autonomnog ženskog centra u kojem se navodi da svaki četvrti mladić, od ukupno 415 ispitanika, veruje da u partnerskim odnosima jedan šamar nije nasilje, dok svaka treća mlada osoba bez obzira na pol, smatra da je devojka koja nosi kratku suknju i usku majicu „sama kriva" ako je neko napadne.
Sanja Pavlović iz te organizacije kaže da je akcija poput #MeToo važna da bi se dala podrška ženama koje trpe ili su trpele bilo koji vid seksualnog uznemiravanja da ne osećaju strah da ukažu na krivca i izađu u javnost sa svojim problemom.
„Glasovi miliona žena su ti koji su dali značaj temi. Za svaku od nas, momenat kada nešto što nam društvo nameće kao privatnu sramotu postane javna stvar, izuzetno je važan. To je javni poziv da je došlo vreme da se kao društvo obračunamo sa tretiranjem žena kao objekata", kaže Pavlović.
Shvatanje granica između pristojnog i nepristojnog u „tradicionalnim društvima“ sa iskrivljenim viđenjem principa patrijarhata nije najvažnije životno pitanje, a ni u široj javnosti ne postoji volja da se to promeni.
Kad episkopi propovedaju…
Dok se na internetu sprovode akcije poput #MeToo, srpski tabloidi na naslovnim stranama prenose „jake izjave" poglavara Srpske pravoslavne crkve koji preporučuju ženama kako treba da se ponašaju. „Dužni smo da obnovimo naš narod i da preporučimo našim materama da su dužne da rađaju decu po božijemu blagoslovu“, rekao je patrijarh Irinej.
Kod „domaćina sa rakijom“ je to jasna poruka, dok se „službenici preduzeća koje ne plaća porez“ ni ne obaziru na moguće posledice svojih „propovedi". Da promena ima, ali da su one spore, svedoči novinarka nedeljnika „Vreme“ Tamara Skrozza.
„Pre 50 godina bake, majke i tetke su bile izložene nasilju koje je danas za nas nezamislivo. U porodici sam imala ženu koja je posle rođenja svakog deteta morala da živi u štali sedam dana, jer je muž smatrao da je nečista. Ja danas živim feminističkim životom, dok su naše bake živele životom jezik za zube. Tokom generacija je došlo do ogromnih promena, samo u toku jedne je ostvaren veliki napredak, a ne zahvaljujući jednom zakonu ili jednoj akciji", kaže Skrozza.
Problem shvatanja granica nije jednosmeran. Posle uvođenja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici pojavili su se i glasovi da se, poput većine sistemskih stvari, i ta može iskoristiti za sticanje lične koristi, bilo koje vrste. Skrozza navodi da zloupotrebe ne mogu da se spreče, ali i ističe da joj je teško da prihvati da je moguće da akciju #MeToo veliki broj žena iskoristi da nekoga nepravedno optuži za nasilje.
„Time bi trebalo da se bave istražni organi, treba da odrede da li neko govori istinu ili ne. U društvu je teško priznati da ste bili silovani, koliko god da žena mrzela nekoga, postoje drugi načini za osvetu, a ne da se izađe javno i da se kaže silovao me je. Priznanjem toga stavljate sebe na stub srama, u centar pažnje tuđih pogleda. Zloupotrebe nisu isključene, ali je problem takav i toliki da su te zloupotrebe zanemarljive", dodaje Skrozza.
Mačizam nije kul
Uključivanje muškaraca u skretanje pažnje na probleme koje pripadnici njihove vrste stvaraju gajenjem mačo-stava je, kako kaže Sanja Pavlović, ključna stvar za razgovor. Borba za dostojanstvo sa daleko je lakša uz podršku pripadnika ljudske vrste muškog pola.
„Zakoni i akcije nisu dovoljni, sve počinje od obrazovanja i vaspitanja. Moramo naučiti dečake da ne smeju da pipkaju devojčice, da im zadižu suknje ili da im dobacuju u prolazu. Niti da je istina da ko se tuče taj se voli. Već u ranom detinjstvu društvo romantizuje nasilne obrasce ponašanja, daje prostor dečacima da devojčice tretiraju kao lutke. S prestankom takvih praksi počinjemo proces ukidanja seksualnog nasilja", navodi Pavlović.