Izložba o suđenju Adolfu Ajhmanu

Proces Adolfu Ajhmanu trajao je osam meseci. Presuda šefu takozvanog odeljenja za Jevreje, državne tajne policije, Gestapoa, bila je jasna: „Kriv za smrt miliona Jevreja u logorima smrti, grupama za intervenciju, radnim logorima, masovnim deportacijama. Kriv za stvaranje uslova života u kojima su fizički uništeni milioni Jevreja. Kriv zbog velikih fizičkih i psihičkih patnji miliona Jevreja". Presuda je naravno mnogo duža i može se pročitati na izložbi u Berlinu. Pisana je naravno pravnim jezikom. Utoliko su više uznemirujuće izjave Ajhmana i svedoka koji se mogu videti i čuti na izložbi.

"Transporter smrti"

Andreas Nahama, direktor Fondacije „Topografija terora“, Adolfa Ajhmana opisuje kao transportera smrti. Nasuprot tome, na suđenju pre 50 godina, Ajhman je sebe nazvao "izvršiocem naredbi". „Žalim i osuđujem uništavanje Jevreja koje su naredile nekadašnje nemačke vlasti. Ja lično nisam mogao da preskočim sopstvenu senku. Bio sam samo sredstvo u rukama veće vlasti i neobjašnjive sudbine.“

Mnogobrojni svedoci govore o susretima sa Ajhmanom. Hajnrih Gruber je u Berlinu pripadao grupi protestanata koji su se zauzimali za Jevreje. On Ajhmana opisuje kao ledenu santu o koju se sve razbijalo: „Mi smo to tada nazivali tipom plaćenika. Postoji razlika između vojnika i plaćenika. Plaćenik je onaj koji oblačenjem uniforme gubi svest i savest. Taj utisak nisam imao samo ja, nego i moji saradnici i prijatelji.“

Gabrijel Bah je za vreme suđenja Ajhmanu bio zamenik tužioca. Danas ima 84 godine i doputovao je u Berlin zbog izložbe. Doneo je stare crno bele fotografije na kojima se vidi u sudnici. „Nikada neću zabovaviti početak suđenja, kada je u sudnicu ušao sudac iza koga se nalazio izraelski grb. Čovek čija je želja, bar poslednjih godina bila, da uništi ovaj narod, ustao je i stajao mirno pred izraelskim sudom. U tom trenutku mi je značenje izralske države bilo jasnije nego ikada ranije, jasnije od svake parade, demonstracije ili novinskog članka.“

Suđenje Ajhmanu probudilo interesovanje za istraživanje zločina

Ajhman se pred izraelskim sudom pojavio samo zato što ga je u Argentini uhapsila izraelska tajna služba Mosad i odvela u Izrael. To je dovelo do diplomatskih komplikacija sa Saveznom Republikom Nemačkom. Suđenje Ajhmanu pre 50 godina označilo je prekretnicu u suoačavanju sa nacističkim zločinima, kako na nacionalnom tako i na međunarodnom planu. Tek je suđenje Ajhmanu u nemačkoj javnosti probudilo interesovanje za istraživanje nacističkih zločina. Kasnije se saznalo da su nemačka obaveštajna služba i vlasti još početkom pedesetih godina imale informacije o kretanju i mestu boravka Ajhmana u Argentini.

Organizatori izložbe su naravno želeli da imaju uvid u tajna dokumenta ali BND to nije omogućio. I to bez obzira na činjenicu da je Savezni upravni sud u Lajpcigu, početkom 2010. ovakvu tajnovitost proglasio nezakonitom. Čak ni Kancelarski ured nije želeo da izvrši politički pritisak kako bi dokumenta bila objavljena. Istoričar Norbert Knope nema razumevanja za takav stav: „To me je malo šokiralo, jer to baca loše svetlo na kancelarski ured. Nerazumljiva mi je činjenica da se preuzima i podržava strategija tajne službe. Bilo je i drugih kritičnih slučajeva pa se u istraživačke svrhe dopuštao uvid u dokumenta. Ne znam zašto se baš slučaj Ajhmana drugačije tretira.“

Mnoga pitanja bez odgovora

Činjenicu da tako dug period niko nije imao interesa za Ajhmanova dela, sudsko gonjenje i ulogu BND, jednog drugog istoričara uopšte ne iznenađuje. Moše Cimerman je sa drugim autorima već radio na nacističkoj istoriji Ministarstva spoljnih poslova: „Odlučujuča je činjenica da početkom pedesetih Ajhman nije predstavljao nekoga ko je imao važnost kakvu ima danas. To znači da se istorijska svest morala vremenom razviti na način da se te informacije objave.“

Sigurno je da na mnoga pitanja o suđenju Ajhmanu još nisu nađeni odgovori. Upravo zato će se u okviru izložbe koja u Berlinu traje do sredine septembra, organizovati međunardona konferencija. Na njoj će biti raspravljano o uticaju, trendovima i izazovima suđenja Ajhmanu. Tada će se razgovarati i o sumnjivoj ulozi BND i nemačke politike.

Autori: M Firstenau / Ž. Bašić-Savić

Odg. urednica: I. Ivanović