Izgubljena domovina Jezida
3. avgust 2018.
Kao da je neko uzeo težak čekić i počeo da udara bez prestanka. Ruine i ruševine na sve strane. Od Sindžara, najvećeg grada na istoimenoj jezidskoj teritoriji u severnom Iraku, malo šta je ostalo. Samo beton u prahu i rasturene cigle. Zbog toga su krive pre svega SAD.
Uz pomoć njihovih vazdušnih napada, kurdskim borcima je u novembru 2015. godine pošlo za rukom da oslobode Sindžar, nakon više od godinu dana IS nasilja. Ali pre svega je američko bombardovanje dovelo do razaranja nezvaničnog glavnog grada iračkih Jezida. Turski vazdušni napadi, nakon oslobađanja, samo su doproneli saznanju Jezida da su izgubili svoju domovinu, koju oni zovu Šingal.
Poseta kod gradonačelnika
U Šingalu kao da je vreme stalo. Od obnove ni traga. Mosul, drugi po veličini irački grad, od IS terora je oslobođen tek pre godinu dana. Ali tamo, samo 120 kilometara zapadnije, obnova je uveliko počela. Grad Šingal je oslobođen pre skoro tri godine. Ali otkako su ulice raskrčene, više se nije mnogo toga uradilo.
I mnoga sela u blizini grada su uništena i opustošena. Među njima i Herdan. Pred ulazom u Herdan improvizovano su ograđene četiri masovne grobnice. U selu je nekada živelo 300 porodica, danas ih je tek 60, kaže najstariji stanovnik Hasan Kalaf. On još uvek ne zna da li su i njegova dva sina, brat i četiri bratanca u nekoj od masovnih grobnica.
Zašto ljudi u Herdanu ne dobijaju pomoć? „Zato što smo mi Jezidi u Iraku građani četvrte ili pete klase", odgovara gradonačelnik Šingala, Fahad Hamid Omar. On je odgovran za ukupno oko 3.500 porodica. „Zato što ljudi, koji su ranije ovde bili zaduženi za bezbednost, nisu marili za ljude u Šingalu", dodaje. Gradonačelnik Fahad je tek nekoliko meseci na funkciji i on je Jezid. Naglašava da se i sam borio protiv IS. Za razliku od prethodnika, Mahame Kalila, Fahad nije blizak vladi kurdskog autonomnog područja u severnom Iraku, već centralnoj vladi u Bagdadu. „Mi želimo da Šingalom upravlja direktno Bagdad, a ne više Kurdi." Poslednjih petnaest godina Jezidi su bili žrtve borbe za vlast između Kurda i centralne vlade. Nakon spornog referenduma o kurdskoj nezavisnosti, u septembru 2017. godine, frontovi su se ponovo zaoštrili.
Gradonačelnik Šingala dodaje: „Da smo od početka pripadali Bagdadu, to nam se ne bi desilo." A to je pohod takozvane Islamske države protiv male etničko-verske manjine Jezida. Genocid, kako je zaključila Komisija UN. U glasu gradonačelnika može se osetiti otpor prema kurdskoj autonomnoj vladi u Erbilu i Pešmerga borcima. Optužuje ih za izdaju.
Dan koji je u Šingalu sve promenio
Prvi borci IS u Singal su stigli pred zoru 3. avgusta 2014. godine. Teroristička milicija je prodirala u konvoju. Sa oklopnim i drugim vojnim vozilima koja su prethodno zaplenjena od iračke vojske. Tek u junu sunitski fundamentalisti su osvojili drugi po veličini irački grad Mosul i tamo proglasili svoj „kalifat". Napadom na Jezide nastojali su da unište versku zajednicu čije su ljude označili kao „neverne obožavaoce đavola".
Šingal, centar Jezida, bio je lak plen. Na papiru to područje je pripadalo centralnoj vladi, a zapravo su godinama tamo bili samo kurdski Pešmerga borci. Oni su se brzo povukli, bez borbe. Jezidi su bili prepušteni sami sebi. Takozvana Islamska država je počinila stravičan zločin. Do sada je na tom području pronađeno oko 70 masovnih grobnica. Niko ne zna koliko su tačno ljud ubili fanatični IS-džihadisti. Gradonačelnik Fahad polazi od najmanje 15.000 mrtvih i nestalih. Do 7.000 jezidskih žena i dece je porobljeno. Više od polovine deportovanih i dalje se vode kao nestali. Mnogi su iz Iraka dalje prodavani u Siriji, poput stoke. Samo u retkim slučajevima aktivistima je pošlo za rukom da otkupe žrtve, uz pomoć krijumčara ljudi. Za najmanje 10.000 evra po osobi.
To nije bio prvi napad u istoriji na iračke Jezide, ali verovatno sa najvećim posledicama. Jezidska humanitarna organizacija "Yazda”, procenjuje da je pre avgusta 2014. godine u čitavom Iraku živelo oko pola miliona Jezida. U regionu Šingal je živelo oko 250.000 ljudi, u istoimenom glavnom gradu oko 80.000. Pretežno Jezidi, ali i muslimanski Arapi, Kurdi i Turkmeni. Većina Jezida danas je trajno napustila Šingal. Žive u izbegličkom kampu oko severnoiračkog grada Dohuk, na kurdskim područjima u Siriji, kao i u Turskoj i Nemačkoj. Na upit Dojče velea, nemačka Savezna služba za migracije i izbeglice navodi da je među 97.162 Iračana koji su 2016. godine u Nemačkoj podneli zahtev za azil, bilo 37.655 Jezida. Prošle godine zahtev za azil je podnelo 23.605 Iračana, od toga 11.200 Jezida.
Između svih frontova
Borci zabranjene kurdske radničke partije PKK i sirijska kurdska paravojska YPG, bili su ti koji su Jezidima u avgustu 2014. godine u Šingalu omogućili koridor za bekstvo. Na Šingalu, svetoj planini Jezida, tada se za život borilo 50.000 izbeglica Jezida. PKK i YPG su bili i ti koji su naoružavali i trenirali jezidske snage.
U Šingalu i dan danas brojni grafiti slave uhapšenog vođu PKK, Abdulaha Odžalana, zbog „junačke borbe" protiv „IS". Na jednom groblju na planini Sindžar, na kojoj još uvek u šatorima živi oko 10.000 Jezida, vijore se zastave za Odžalanovim likom. Mnoge borkinje i borci koji su tu sahranjeni, poginuli su između avgusta 2014. i novembra 2015. godine.
Sirijski YPG je jednako bio uključen u oslobađanje Šingala, kao i američke vazdušne snage i Pašmerge sa autonomnog kurdskog područja u Iraku. Pešmerge su se povukle, nakon što su dobili oružje i vojnu obuku iz inostranstva, između ostalog i od nemačkog Bundesvera. YPG i Pašmerge su se nastanile u regionu nakon što su ga zajednički oslobodili. Kroz Šingal prolazi najvažnija trasa, koja je povezivala uporišta IS - Mosul u Iraku i Raku u Siriji. Ali, među kurdskim milicijama je ubrzo došlo do okršaja.
U oktobru 2017. godine, kratko nakon spornog referenduma o nezavisnosti, iračka vojska je sa saveznicima iz šiitske narodne milicije „Hašd al Šabi" preuzela komandu nad Šingalom. Šiitski Hašd je dobio veliku pomoć iz Irana, koji je jedan od najvažnijih ratnih aktera u susednoj Siriji. Pešmerge sa autonomnog iračkog kurdskog područja ponovo su se povukle iz Šingala. I YPG je nestala kada su Turci otvoreno zapretili vojnim napadom. Turska želi da spreči da sirijske i iračke PKK-snage kontrolišu jedno povezano područje. Šingal ispašta zbog nacionalnih i internnacionalnih borbi za moć.
Izgubljena sigurnost
Kome onda Jezidi mogu da veruju nakon genocida? „Sve dok ovde ima toliko konkurentskih političkih grupa, ljudi se neće vratiti", kaže 24-godišnji Elias dok seče staklo. On je u stvaru nastavnik, ali pošto u razrušenom Šingalu ne radi ni jedna škola, radi kao staklorezac. To je potrebno za obnovu. Ali posao slabo ide jer nema novca za obnovu. „Ljudi jednostavno ne veruju da je u Šingalu bezbedno". On je napustio izbeglički kamp na svetoj planini Jezida i vratio se u razrušeni grad jer, kako kaže, drugu kuću nema.
Sopstvene vojne snage
Gradonačelnik Fahad mora da širi optimizam. Lično ga ne zabrinjava prisustvo šiitske milicije sa juga zemlje. Njoj treba da zahvali što je izabran. U Šingalu se ne oseća prisustvo centralne vlade iz Bagdada, već pre svega milicije „Hašd al Šabi". „Islamska država" nije samo nanela veliku nepravdu Jezidima, već i „šiitskoj braći", naglašava gradonačelnik. Njega pre svega zabrinjavaju sunitski Arapi i Turkmeni. Mnoge stare komšije su podržavale „IS".
Fahad Hamid Omar priželjkuje međunarodnu zaštitu i stvaranje jezidske vojske. On ima i poruku za nemačku vladu: „Ukoliko Nemci žele da pomognu Jezidima onda to treba direktno da učine i da ne šalju Kurdima oružje." Pre nekoliko dana gradonačelnik je najradije hteo sam da zapuca kada su arapski seljaci terali stoku preko jezidskih masovnih grobnica. „Ljudi iz susednih sela, koji su učestvovali u ubijanju, danas vode stoku preko naših kostiju", žali se gradonačelnik i spominje mogućnost izgradnje zaštitnog zida za Šingal. Izgubljena domovina Jezida je toliko podeljana, kao i i čitav Irak.