Izduvani balkanski tigar
6. novembar 2018.Teško je ustanoviti šta je zapravo reakcija vlasti u Beogradu na neprijatnu vest da je Srbija pala na Duing biznis listi Svetske banke. S jedne strane, osnovna vest praktično je skrivena u svim medijima bliskim vlastima, ali su zato beogradski tablodi prepuni naslova kako će predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću neko za to morati da plati. Umesto pokušaja da se identifikuju brojni strukturalni problemi koji su Srbiju doveli do pada na 48 mesto, čitav pad na listi se tako pretvorio u politički cirkus gde međusobne optužbe pršte na sve strane.
Kompletna reakcija je, inače, u dubokom neskladu s ranijim primerima, kada je Srbija napredovala na Duing biznis listi. Tada se o tome govorilo, hvalilo i debatovalo mesecima, ali ovog puta se samo moglo saznati da je predsednik ponovo ljut i da će zbog toga morati da budu smenjeni direktori pojedinih javnih preduzeća. A smenama im se već više puta pretilo i ranije, tako da se i zbog toga niko nije preterano uzbudio. Naime, niko ko je do juče bio vlasnik pečenjare – a danas je direktor javnog preduzeća – neće sigurno biti vraćen da okreće pljeskavice.
Danak partokratiji
Ako bismo pokušali da pronađemo konkretne razloge za taj pad, Milan Ćulibrk, glavni urednik nedeljnika NIN, ističe da je to pre svega činjenica da su drugi napredovali. „Drugi ne sede i ne čekaju već rade sve brže od Srbije. To je još jedan dokaz da smo proteklih godina slušali prazne priče o Srbiji kao ekonomskom lideru regiona. Postavlja se pitanje po čemu smo mi to lideri kada su svi bolji i brži od nas“, kaže Ćulibrk.
Kao neke od ključnih primedbi Svetske banke navedeni su dugački rokovi za priključenje na električnu energiju, neefikasnost u izdavanju građevinskih dozvola i problemi vezani za Zakon o stečaju. Uslovi poslovanja u Srbiji pogoršani su u 7 od 11 posmatranih oblasti. To je pre svega danak partokratiji, uveren je ekonomista Saša Đogović.
„Imamo jedan nereformisan javni sektor, u kojem javna preduzeća imaju nisku produktivnost, i služe samo uhljebljenju partijskih kadrova. Stručnost i znanje nisu tu baš na ceni, već samo partijska pripadnost i što veći stepen poltronstva. Na sve to se naslanja birokratski sistem javne uprave, što sve stvara nevidljive troškove poslovanja i otežava dolazak investitora“, ističe Đogović.
Od pohvala se ne živi
Iako se ističe da je Duing biznis lista samo jedan od parametara koji zanimaju investitore, predsednik Srbije tu listu i dalje vidi kao ključnu ocenu stanja srpske ekonomije. Ta lista, reklo bi se, više služi političkom marketingu u kojem se građani praznih džepova uveravaju da „nam mnogo dobro ide“.
Milan Ćulibrk primećuje da su jedna stvar pohvale međunarodnih finansijskih institucija, a da nasuprot toga stoji surova stvarnost za građane Srbije. „Prosečna zarada u Srbiji je na začelju Evrope. Mi na to stalno upozoravamo predstavnike MMF i drugih organizacija. Standard građana već nekoliko godina tavori, i praćen je beznačajnim stopama privrednog rasta“, objašnjava glavni urednik NIN-a.
Smene na dugom štapu
Kao reakciju na loše vesti, predsednik Srbije najavio je smenu direktora javnih preduzeća, ali i oštro kritikovao rad pojedinih ministarstava. Saša Đogović smatra da su burne reakcije Aleksandra Vučića još jednom pokazale da on zapravo vodi srpsku vladu, i da u tom smislu ne može da pobegne i od sopstvene odgovornosti za ekonomske probleme i pad na Duing biznis listi:
„Kao neko ko zapravo koordinira rad vlade on je morao dobijati neke signale da nešto nije u redu. Tako da je i ovo još jedno zamajavanje javnosti i prebacivanje krivice. Takođe, takve stvari se ne najavljuju već se urade u nekom razumnom roku. Kad vi to ovako najavljujete to predstavlja samo neku vrstu spinovanja. Tako se u Srbiji najavljuju i hapšenja, ili inspekcije nakon pogibije radnika, pa onda svi imaju vremena da se sklone ili da sve dovedu u red“, ocenjuje Đogović.
Milan Ćulibrk se za trenutak vraća u prošlost, i podseća na intervju NIN-u krajem jula 2014. godine tadašnjeg premijera Vučića. „Tada je najavio da će 70 odsto direktora javnih preduzeća biti smenjeno do kraja meseca avgusta. Nekoliko godina kasnije slušamo istu najavu, a u međuvremenu nije smenjen skoro niko. Nisam stoga optimista, a ne bi bilo prvi put da se smene najavljuju i da od toga ne bude ništa“, napominje Ćulibrk.
Našli smo krivca!
Potpredsednica srpske vlade Zorana Mihajlović je, u prvim reakcijama, kao glavnog krivca navela vladu Srbije, ciljajući tu pre svega na premijerku Anu Brnabić. Međutim, kako je Zorana Mihajlović predsedavajuća Radnoj grupi za unapređenje pozicije Srbije na listi Svetske banke, srpski mediji navode da je predsednik Vučić ipak nju označio kao glavnog krivca. Kritika nije bila pošteđena ni Ana Brnabić, ali je na naslovnicama beogradskih tabloida osvanula samo Zorana Mihajlović. Naslov „Vučić oduvao Zoranu!“ verovatno dovoljno govori. To je takođe otvorilo pitanje odnosa u vladi Srbije, i još jednom skrenulo pažnju na ulogu posmatrača – bez ikakve političke snage – premijerke Ane Brnabić.
Teško je zaista reći da je Zorana Mihajlović glavni ili jedini krivac, skreće pažnju Milan Ćulibrk. „Tačno je da je ona predsedavajuća toj radnoj grupi, i sećam se da su prošle godine svi zvaničnici tvrdili da će Srbija biti među 30 zemalja na Duing biznis listi. Ali, srpska vlada je ta koja kreira uslove, donosi zakone, i trebalo bi da garantuje i sprovođenje tih zakona“, napominje Ćulibrk.