Izbori u Slovačkoj: test vere u demokratiju

Vanredni izbori u Slovačkoj se održavaju zbog raspada šarenolike koalicije stranaka centra i desnice, koja je donela tri godine haosa i međusobnih sukoba toj maloj državi centralne Evrope.

Prema istraživanjima javnog mnjenja, trenutno najveću podršku, oko 20 odsto, ima nominalno levo orijentisana stranka „Smer", koju predvodi Robert Fico. Iako ta prednost nije ubedljiva, bivši premijer Slovačke se nada velikom povratku na političku scenu.

Fico je bio optuživan da je pretvorio Slovačku u mafijašku državu pre nego što je ubistvo novinara dovelo 2020. do njegove ostavke. Kako bi ostao na političkoj sceni, Fico je usvojio sve ekstremniji i krajnje desničarski pristup, pa je tako recimo tokom kampanje obećavao da će obustaviti podršku Bratislave Ukrajini.

Ficova pozicija je međutim pažljivo proračunata, s obzirom na to da se, podstaknuti intenzivnim dezinformacionim proruskim kampanjama, oko 50 odsto Slovaka protivi slanju finansijske ili vojne podrške preko istočnih granica zemlje.

Razlog za povratak Fica je nekompetentna prethodna vlast. Neprofesionalno rukovođenje tokom pandemijom i kriza životnog standarda tokom mandata odlazeće vlade, takođe je doprinelo rehabilitaciji populističkog lidera. I to sve uprkos njegovoj tvrdnji da će se osvetiti demokratskim institucijama koje su rasturale koruptivne mreže izgrađene tokom njegovog prethodnog mandata.

„Birači znaju da je 'Smer' Roberta Fica dozvolio da korupcija cveta", kaže Milan Nic iz Nemačkog saveta za spoljne odnose, ali dodaje da je Fico „barem vladao kompetentno".

Ficov stav o Ukrajini mobiliše birače

Nedostatak poverenja u kompetentnost mnoštva do sada vladajućih stranaka u velikoj meri im smanjuje šanse u trci za opstanak na vlasti.

Ipak, mogućnost Ficovog povratka i njegova obećanja da neće više slati nijedan metak u Kijev i da će blokirati nove sankcije EU, doveli su do toga da se mobilišu oni birači koji se plaše uništenja krhke demokratije Slovačke i njenog zapadnog kursa. To je pomoglo da liberalna stranka „Progresivna Slovačka" (PS) zabeleži rast podrške.

Kako su se izbori približavali, tako su ankete pokazivale da PS smanjuje zaostatak za „Smerom", a možda čak i da je obezbedila nekakvu minimalnu prednost.

Prozapadna PS naglasak stavlja na reformističke sposobnosti svog lidera Mihala Šimečke, aktuelnog potpredsednika Evropskog parlamenta, i ujedno insistira na porukama usmerenim protiv Fica koje pokušavaju da plasiraju pre svega urbanim biračima, ali i ljudima širom zemlje koji se bore sa lošim ekonomskim i socijalnim uslovima.

„'Progresivna Slovačka' će podsticati ekonomski razvoj, reformisati zdravstveni i obrazovni sistem i zaustaviti odliv mladih i obrazovanih Slovaka", izjavljuje Šimečka za DW. S druge strane, Fico optužuje svoje rivale da služe interesima Sjedinjenih Američkih Država i za organizovanje policijskog puča.

Postizborna kombinatorika

Pritom su izbori samo prva prepreka za vodeće stranke. Formiranje vlade u podeljenom društvu Slovačke biće isto tako zahtevno, kao i pobediti na izborima. Sve žešća kampanja, u kojoj se mogao videti čak i fizički sukob bivšeg ministra unutrašnjih poslova i bivšeg premijera, sugeriše da će slična priča biti i ove godine.

„Formiranje koalicije u rasparčanom parlamentu biče izazovno, a i potrajaće", kaže Andrius Tursa analitičar kompanije „Teneo intelidžens" (Teneo Intelligence).

Socijaldemokratska partija „Hlas" mogla bi pritom da bude svojevrsni tas na vagi. Ta stranka, koju je formirao bivši Ficov „đak" Petar Pelegrini, trenutno je treća po snazi u istraživanjima sa podrškom od oko 13 odsto. Međutim, iako postoje jasne veze „Hlasa" sa „Smerom", one su se razišle pre samo tri godine. Pelegrini sada nije preveliki entuzijasta kada je reč o ponovnoj političkoj saradnja sa svojim nekadašnjim mentorom, koji je postao radikalan.

Istovremeno, „Hlas" je jasno stavio do znanja da ima velike zahteve ukoliko PS želi koaliciju. Šimečka kaže da ne zna na šta Pelegrini misli kad pominje te „velike zahteve", ali on ipak i nema baš mnogo opcija. Preostalo političko polje sastoji se od malih partija koje se nalaze na ivici cenzusa od pet odsto potrebnog za ulazak u parlament.

„Progresivna Slovačka" moraće da da obezbedi podršku nekoliko stranaka ukoliko želi da sastavi „anti-Fico" koaliciju. A čak i ako uspeju u tome, takva vlada bi verovatno bila nestabilna. Grupa progresivaca, liberala, socijaldemokrata i populista teško bi se složila oko bilo čega osim oko prozapadnog pristupa – posebno po pitanjima kao što su prava LGBTQ+ populacije ili rešavanje problema klimatskih promena.

„Želja da se spreči povratak Fica na vlast može biti dovoljno jak faktor za PS da sastavi koaliciju. Ipak, istorija reformističkih vlada u Slovačkoj nas uči da postoji tendencija da se raspadnu zbog naduvanih ega, konflikata i nedostatka razumevanja, kompromisa i dogovora“, sugerišu profesori Tim Haugton i Darina Malova.

Uloga ekstremne desnice

Alternativa nudi još mračniju sliku moguće budućnosti Slovačke. Koristeći široko rasprostranjeno razočarenje ljudi u političare koji pokušavaju da poboljšaju životni standard i suzbiju korupciju, za vlast se bore i ekstremno-desničarske stranke.

Fico je potpuno svestan hitne potrebe za obezbeđivanjem sredstava iz EU i radije bi izbegao da formira vlast zajedno sa strankom „Republika", koja ima podršku od oko osam odsto građana. Ipak, ni tu mogućnost nije isključio.

„'Republika' je zadržala neonacističke karakteristike“, upozorava Grigorij Meseznikov, direktor Slovačkog Instituta za javne poslove i ističe da će Fico verovatno s njima postići dogovor samo ako mu je to jedina opcija za povratak na vlast.

Međutim, s obzirom da su „Smer" i Progresivna Slovačka" prema anketama gotovo izjednačeni, čini se da raste verovatnoća da nijedna od tih stranaka neće moći da sastavi održivu koaliciju. A to znači da su neki novi izbori možda tu, odmah iza ćoška.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.