Izbori u SAD: iznenađujuće pristojna potpredsednička debata

Veliki viralni trenuci ipak su izostali kada su se ovog utorka uveče u Njujorku susreli republikanski potpredsednički kandidat, republikanac Džej Di Vens i njegov demokratski suparnik Tim Valc. Nije bilo ličnih napada na protivnika, udaraca ispod pojasa, niti šokiranih izraza lica.

Umesto toga, 35 dana uoči predsedničkih izbora 5. novembra, zamenici Donalda Trampa i Kamale Haris vodili su žustru raspravu u kojoj su detaljno razgovarali o unutrašnjim i spoljnopolitičkim pitanjima. Na prvi pogled to možda ne deluje iznenađujuće, ali svako ko je pratio američku predizbornu kampanju ove, a i prethodnih godina, zna da to nije nešto što se podrazumeva.

„Debata je bila iznenađujuće pristojna. Poslednji put kada smo imali takvu raspravu bilo je pre 2016. godine“, kaže za DW Filppo Trevisan, politikolog sa Američkog univerziteta u Vašingtonu. „Nije samo sučeljavanje Trampa i Haris ovog septembra bilo drukčije, već je i potpredsednička debata između Haris i Majka Pensa 2020. izgledala znatno drugačije.“

Tokom televizijskog duela između republikanskog kandidata Trampa i demokratske kandidatkinje Haris, Tramp je davao izjave koje su se graničile s apsurdom, poput one da imigranti navodno kradu i jedu kućne ljubimce. A Haris se jedva uzdržavala da Trampa ne počasti uvredama.

U jučerašnjem sučeljavanju, Vens je okrivio imigracionu politiku aktuelne potpredsednice Kamale Haris za patnje američkog društva – od previsokih cena nekretnina, pa do širenja droga. S druge strane, Valc je upozorio da bi odnos između SAD i njegovih saveznika bio ugrožen pod Trampovim predsedništvom, jer oni na njega ne bi mogli da se oslone.

Vens, Valc i Bliski Istok

Prvo pitanje voditeljki s TV-stanice CBS odnosilo se na događaje na Bliskom istoku, gde je Izrael nedavno pokrenuo vojnu ofanzivu protiv Libana. Iran je, pak, u utorak uveče ispalio više od 180 raketa na Izrael. SAD su najvažniji partner Izraela i pitanje je glasilo: Da li bi podržali izraelski napad na Iran?

Nijedan od dvojice kandidata nije direktno odgovorio na to pitanje. Umesto toga, Valc je govorio o tome koliko je Tramp „opasan“ u ovako nestabilnoj situaciji u svetu. Vens je, pak, rekao da je Tramp uspostavio efikasne mehanizme odbrane od svakog kršenja pravila na međunarodnoj sceni.

Spor oko američke privrede i prava na abortus

Rat u Ukrajini nije igrao značajnu ulogu u potpredsedničkoj debati. Umesto toga, kandidati su raspravljali o klimatskim promenama, imigraciji i privredi. Kada je reč o privredi, Vens je napao Kamalu Haris argumentom koji se od republikanaca često čuje. Njen plan za pomoć srednjoj klasi, prema Vensu, delom zvuči „prilično dobro“ – ali zašto onda nije uspela da sprovede ništa od toga tokom svoje dosadašnje tri i po godine kao na mestu potpredsednice SAD?

Osim privrede, pravo na abortus jedna je od glavnih tema u američkoj predizbornoj kampanji. Tramp i Vens se zalažu za to da savezne države same donose zakone o abortusu. Haris i Valc žele da trudnice ponovo imaju pristup sigurnim abortusima na nacionalnom nivou, kao što je bio slučaj pre nego što je Vrhovni sud 2022. godine poništio zakon koji je to omogućavao.

U raspravi je Vens naveo raznolikost saveznih država kao opravdanje za veoma različite zakone. Valc je ispričao priču o Amber Turman, mladoj Amerikanki iz Džordžije, savezne države sa strogim zakonima o abortusu. U avgustu 2022. godine ona je otputovala u drugu saveznu državu kako bi obavila prekid trudnoće. Po povratku u Džordžiju došlo je do retkih komplikacija koje, zbog strogih zakona, nisu pravovremeno lečene – Turman je preminula. Valc je rekao da se takve tragedije mogu sprečiti. Demokrate se zalažu za slobodno odlučivanje žena o abortusu.

Ko je pobedio, Valc ili Vens?

Američki mediji slažu se da je Vens bio bolji u debati. Prema pisanju „Politika“, ostavio je dobar utisak i efikasnije napao Kamalu Haris nego što je to Tramp učinio u predsedničkoj debati. Valcov topli, očinski imidž nije tokom rasprave došao do izražaja.

Politikolog Trevisan kaže da je Vensov zadatak u ovom sučeljavanju bio da se poveže s biračima koji nisu uverene Trampove pristalice. Morao je, kaže, da uveri ljude da Trampove ideje nisu toliko ekstremne kao što ih predstavljaju. „U tome je bio dobar, stvarno je snažan retoričar.“

Ipak, i Valc je imao svoj trenutak. Kada je bilo reči o predsedničkim izborima 2020. godine i napadu na Kapitol 6. januara 2021, upitao je Vensa da li veruje da je Tramp izgubio izbore. Tramp i dalje odbija da prizna poraz, iako su svi sudovi potvrdili pobedu Džoa Bajdena. Vens je odgovor izbegao, rekavši da se fokusira na budućnost. Valc je bio „šokiran“ tom nejasnom izjavom.

I na kraju – da li će sve to imati uticaja na izbore za pet sedmica? Malo verovatno, smatra Ines Pol, šefica dopisništva DW u Vašingtonu. „Ne očekujem da će ovo sučeljavanje imati značajan uticaj“, kaže. „Kandidati ovom debatom neodlučne birače neće uveriti.“

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku