Izbori u Iranu: kakvi će biti odnosi sa Zapadom?

Izvesno je da će vrhovni iranski sudija Ebrahim Raisi osigurati pobedu na izborima i tako postati osmi predsednik Islamske Republike. Taj ultrakonzervativni političar, poznat po tome što je kao tužilac učestvovao u pogubljenju hiljada političkih zatvorenika krajem 1980-ih, Irancima nije stran. On je na čelu nacionalnog pravosuđa od 2019.

Da bi pobedio na predsedničkim izborima, Raisi mora već u prvom krugu da obezbedi apsolutnu većinu. S obzirom na to da mnogi Iranci planiraju da ne izađu na izbore – nedavna istraživanja predviđaju istorijski nisku izlaznost od oko 40 odsto – moguće je da Raisi obezbedi glasove koji su mu potrebni za apsolutnu većinu.

Ankete pokazuju da, od 59 miliona građana s pravom glasa, samo 23 miliona planira da izađe na izbore. Raisiju je, da bi pobedio, dovoljno da za njega glasa 12 miliona Iranaca. Ali ako danas 18.6. nijedan kandidat ne osvoji jasnu većinu, dvojica sa najviše glasova ići će u drugi krug izbora nedelju dana kasnije, 25. juna.

Izbori u vreme sankcija

Iranci na izborima biraju naslednika umerenog Hasana Rohanija. On ne može ponovo da se kandiduje nakon dva uzastopna četvorogodišnja mandata i napušta funkciju predsednika u avgustu.

Iako najveću moć u Iranu ima vrhovni verski vođa, ajatolah Ali Hamnei, ali predsednik ipak ima značajan uticaj na brojna pitanja, od ekonomske politike do spoljnih poslova.

Izbori u Iranu održavaju se u kritičnom trenutku. Tamošnja privreda bori se da preživi oštre sankcije koje je uvela administracija bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, nakon što je Vašington napustio međunarodni nuklearni sporazum postignut 2015. između Teherana i svetskih sila.

Oživljavanje sankcija bacilo je iransku privredu u recesiju, a Rohani se našao na udaru ultrakonzervativaca zbog toga što je, smatraju, verovao Zapadu. Iranu, zemlji u kojoj živi 83 miliona stanovnika, SAD trenutno zabranjuju da prodaje naftu i trguje sa većim delom sveta.

Nepoznat u svetu

Verovatni pobednik današnjih izbora Ebrahim Raisi pripada ultrakonzervativnom taboru koji nema poverenja u Sjedinjene Države. I on je oštro kritikovao Rohanija nakon što je nuklearni sporazum počeo da se raspada.

„Mnogi očekuju da Raisi pobedi na izborima“, potvrđuje i Sanam Vakil, viša naučna saradnica za program Bliskog Istoka i Severne Afrike u londonskom trustu mozgova „Četam haus“. Ona smatra da bi Raisijeva pobeda na izborima Evropu mogla da dovede u težak položaj, jer su EU i SAD uvele sankcije Raisiju zbog njegove uloge u kršenjima ljudskih prava koja su se dogodila širom Irana tokom protesta protiv vlade 2019. godine.

Vakil takođe ukazuje da je Raisi za međunarodnu zajednicu nepoznata figura, a i da su njegovi stavovi o važnim regionalnim i globalnim pitanjima i dalje nejasni. „Zbog toga mislim da će evropske zemlje, posebno Nemačka, Francuska i Velika Britanija, biti prilično oprezne, ali verovatno ujedinjenije“, rekla je saradnica londonskog „Četam hausa“.

Da li će Raisi nastaviti Rohanijevu politiku?

Iako je Raisi, kao i svi drugi kandidati tokom predizborne kampanje oštro kritikovao nuklearni sporazum iz 2015, on je ipak naglasio da namerava da ga se pridržava. Čini se da on shvata da će kao predsednik njegova politika morati da uzme u obzir i lošu ekonomsku situaciju, koja bi se poboljšala ako bi se SAD vratile sporazumu i ukinule sankcije.

Muhamad Džavad Zarif, ministar spoljnih poslova pod aktuelnim predsednikom Rohanijem, trenutno predvodi iransku delegaciju na međunarodnim pregovorima u Beču o oživljavanju nuklearnog sporazuma. Iranci su do sada vodili samo posredne pregovore sa američkim diplomatama, uz pomoć predstavnika EU.

Mnogi posmatrači, međutim, veruju da će Zarif zaključiti razgovore pre nego što sledeći iranski predsednik stupi na dužnost u avgustu. Iranski mediji takođe sugerišu da je Zarif imao zadatak da lobira na marginama razgovora u Beču da se Raisijevo ime ukloni sa američkih i evropskih spiskova sankcija.

Kritike i iz Bundestaga

Posvećenost nuklearnom sporazumu ne bi bila dovoljna za globalnu zajednicu, smatra međutim Bižan Đir-Saraj, nemački poslanik iz redova opozicionih liberala (FDP) i član parlamentarnog Odbora za spoljne poslove Bundestaga. „Iranski nuklearni sporazum ima smisla samo ako se usvoje i dodatni sporazumi o, na primer, ulozi Irana u regionu i iranskom raketnom programu“, kaže Đir-Saraj.

„Preporučio bih Evropskoj uniji, a takođe i nemačkoj vladi, da sprovodi politiku prema Iranu koja se ne vodi samo interesima, već i vrednostima“, rekao je poslanik liberala i naglasio: „Bilo bi potrebno pozabaviti se razornom ulogom Irana u regionu i osuditi očigledna kršenja ljudskih prava u toj zemlji“.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu