Izbori su još jedna šansa
31. oktobar 2019.
Sva ta neizvesnost više jednostavno nije mogla da se prati. Iz dana u dan su novinari u Vestminsteru čekali šta će da se dogodi. I izveštavali o onome što se u britanskom parlamentu – nije dogodilo. Još nema Bregzita, nema drugog referenduma, ništa od ostanka u Evropskoj uniji. I od novih izbora. Do sada.
Ali konačno se nešto u Ujedinjenom Kraljevstvu događa! Izbori 12. decembra su jedino izlazak iz ćorsokaka, izlazak iz političkog zastoja koji već dve godine parališe Veliku Britaniju. Oni su velika šansa i za tu zemlju, ali i za narod. I to iz tri razloga.
Izbori o Džonsonu
1. Parlament bez većine jednostavno ne funkcioniše. I za to je kriva Tereza Mej. Ona je 2017. iznenada najavila nove izbore, u predizbornu kampanju krenula sa solidnom prednošću, ali ju je samo šest nedelja kasnije protraćila. Parlament koji je nakon toga konstituisan, bio je praktično paralizovan: bez većine, uz neprestane igre i igrice.
Mora se priznati da je Boris Džonson tu bio u pravu: u aktuelnom sazivu parlament u Londonu nije sposoban da deluje i da donosi odluke. Osim toga, tu je i britanski premijer kojeg nije birao narod, već samo dve trećine članova njegove stranke. Samo je 140.000 torijevaca dalo svoj glas u borbi za šefovsku poziciju Konzervativne stranke. Ukoliko bi taj premijer – koji na izborima nije demokratski legitimisan – uspeo da progura Bregzit, to bi jednostavno bilo nedemokratski. Zato sada o Borisu Džonsonu odlučuje 45 miliona Britanaca s pravom glasa.
Ovi izbori su novi referendum
2. Novi izbori Britancima pružaju šansu da 12. decembra stvari postanu jasne. Tri godine nakon referenduma o Bregzitu narod sada zna koliko će izlazak iz EU teško pogoditi britansku privredu i društvo. Novi izbori su faktički drugi referenduma o izlasku Velike Britanije iz Evropske unije. Budimo iskreni: na ovim izborima radi se praktičmo samo o Bregzitu. To je tema koja dominira na ulicama.
Većina stranaka već se jasno pozicionirala. Torijevci žele jasan raskid sa EU (s Džonsonovim sporazumom). Jastrebovi iz Stranke Bregzit su na istoj toj liniji. Na drugoj strani su pobornici ostanka (Remain): liberalne demokrate jasno kažu da žele da podvuku crtu ispod čitave te priče oko Bregzita i da ostanu u Evropskoj uniji. Na istom je kursu i Škotska nacionalna stranka (SNP). Sada je važno da se laburisti, kao najveća opoziciona stranka, konačno pomire. I da jasno pokažu da doduše jesu za izlazak iz Unije – ali za i dalje vrlo tesne veze s EU.
Opozicioni lider Džeremi Korbin je u vremenu posle referenduma propustio šansu da ponudi jasnu alternativu kursu koji vodi ka Bregzitu. Ta neodlučnost će ga verovatno koštati velikog broja glasova. To su dakle pozicije stranaka oko Bregzita. A što se tiče britanskih glasača, oni će na izborima u decembru morati da odluče da li podržavaju Bregzit i Džonsonov kurs ili će se, nakon tri godine haosa, odlučiti za neku proevropsku stranku?
Neka konačno nešto postane jasno!
3) I zemlji i biračima je konačno potrebno da to bude jasno. Nesigurnost koja je nastala zbog učestalog menjanja pozicija parališe Ujedinjeno Kraljevstvo. Svakih nekoliko dana neka nova firma iseli svoje sedište iz Velike Britanije. Potencijalni kupci nekretnina radije iznajmljuju stanove i kuće, jer ne znaju kako će stvari da se razvijaju. Oni koji dobijaju socijalnu pomoć zabrinuti su za svoja primanja. Neki Britanci već pripremaju zalihe za slučaj da dođe do haotičnog Bregzita. Građani EU i Velike Britanije sa zabrinutošću prate svaki novi rok vezan za Bregzit. Poslanici dobijaju pretnje smrću samo zato što se bore za ostanak, odnosno izlazak iz EU. A sve više birača ima psihičkih problema zbog konstantne nesigurnosti kada se radi o Bregzitu. Ukratko: narodu je Bregzita dosta, zemlja je podeljena.
Baš zato bi stvari trebalo staviti na svoje mesto. Pa čak i ako to na kraju bude značilo razlaz. Nemojte me pogrešno da me razumete: ja sam čistokrvna Evropljanka, živim s porodicom u Londonu i ništa ne želim više od toga nego da Velika Britanija ostane u Evropskoj uniji. Ali i ja imam glavobolju zbog svakog novog produžetka, zbog toga što više niko ne zna šta će sledeće da se dogodi.
Novi izbori su jedini put izlaska iz političke blokade. Barem u teoriji. Ali stvarnost, naravno, može da bude i sasvim drugačija. Na primer, ako ni posle izbora ne bude jasne većine. Za svaki slučaj, mentalno se pripremite za još jednu, novu rundu neizvesnosti.