Izbori na istoku Nemačke u senci napada u Zolingenu
27. avgust 2024.U nedelju prvog septembra biraju se novi parlamenti u Saksoniji i Tiringiji. U obe nemačke pokrajine antimigrantski nastrojena i delom desno-ekstremistička Alternativa za Nemačku (AfD) mogla bi da postane najjača politička snaga. U ispitivanjima javnog mnjenja podrška AfD-u kreće se na oko 30 procenata.
Potpuno je izvesno da će smrtonosni napad nožem u Zolingenu u Severnoj Rajni-Vestfalija tom trendu dati dodatni podsticaj. Jer, AfD već godinama povećava popularnost pre svega na istoku Nemačke svojim zahtevima za mnogo restriktivnijom politikom prema strancima.
Nakon terorističkog čina kojeg je, po istrazi, počinio sirijski tražilac azila Isa al H, rasprava o deportacijama kriminalnih izbeglica dobila je na zamahu. Predsednica AfD-a Alis Vajdel pozvala je u intervjuu za javni servis ZDF na „momentalno zaustavljanje imigracije, prema i naturalizacije na najmanje pet godina“. Davno pre krvavog zločina u Zolingenu, ona je u Bundestagu govorila o „muškarcima naoružanim noževima koje subvencioniše država“.
I ostali za radikalnije mere prema strancima
Ali, nije samo AfD ta koja poziva na energičnije mere. Brze i uočljive posledice traže i iz redova Hrišćansko-demokratske unije (CDU). Ubrzo nakon napada nožem u Zolingenu, predsednik stranke Fridrih Merc pozvao je socijaldemokratskog kancelara Olafa Šolca (SPD) da „radite zajedno s nama kako bismo brzo i bez daljih odlaganja donosili odluke dosledno usmerene na sprečavanje daljih terorističkih napada poput onog koji se dogodio prošlog petka u našoj zemlji.“
On traži i deportacije u Siriju i Avganistan, kao i zaustavljanje useljavanja iz tih zemalja. Osvrnuo se i na pisanja medija po kojima azilanti iz Avganistana putuju na odmor u svoju zemlju. „Svako ko u Nemačkoj ima status izbeglice, a otputuje u svoju matičnu zemlju, odmah treba da izgubi svaki boravišni status u Nemačkoj“.
Generalni sekretar vladajuće Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) Kevin Kinert odmah je odbacio taj zahtev. On je objasnio da se mnogi Mercovi zahtevi kose s nemačkim ustavom, poput prava na azil.
Vlada planira da pooštri zakone o oružju
U isto vreme, Kinert je jasno stavio do znanja da vladina koalicija sastavljena od SPD-a, Zelenih i Liberala (FDP) želi da preduzme mere za borbu protiv terorizma: „Po pitanju deportacija intenzivnih prestupnika, vlada takođe radi na rešenjima za Siriju i Avganistan. Unutar vlade napredujemo po pitanju zabrane nošenja noževa“, rekao je generalni sekretar SPD-a.
Kinert ujedno upozorava da se ne bi trebalo oslanjati samo na pooštravanje zakona: „Mi ovde imamo posla s radikalizacijom pre svega mladića, usamljenih počinilaca. To je fenomen s kojim se sada treba intenzivnije pozabaviti. Moramo se pozabaviti propovednicima mržnje, posebno na internetu, i moramo da analiziramo kako se odvija radikalizacija. Za to imamo stručnjake“, zaključio je Kinert.
CDU za „temeljnu promenu politike azila“
Glavni kandidat CDU na predstojećim pokrajinskim izborima u Tiringiji, Mario Fojgt, želi nešto drugo. On istrajava na centrima u koje bi bili smešteni odbijeni tražioci azila koji moraju da napuste Nemačku. Centri bi trebalo da spreče ljude da se sakriju pre deportacije, kao što je to bio slučaj s osumnjičenim ubicom iz Zolingena. „Potrebna nam je temeljna promena politike azila“, rekao je Fojgt novinskoj agenciji Rojters.
U međuvremenu je kancelar Olaf Šolc najavio brze reakcije. Nakon posete Zolingenu u ponedeljak, ukazao je na mogućnost brzog pooštravanja zakona o oružju: „Mora se preduzeti sve što je u našoj moći“. Osim toga, dodao je, mora se ispitati da li su potrebni novi propisi za ubrzanje deportacije odbijenih tražilaca azila.
Kancelar poziva na razboritost
Šolc je rekao da je pod utiskom terorističkog čina bio „ljut“ i „ogorčen“. Ali, ujedno je pozvao i na razboritost. Njegov bes je usmeren na islamiste koji ugrožavaju miran suživot hrišćana, Jevreja i muslimana. „Svi smo mi jedna zajednica i nećemo dozvoliti da tu solidarnost unište zločinci koji provode najgore stavove, nego ćemo protiv njih delovati svom žestinom i oštrinom, i nećemo odustati u njihovom progonu.“
Stranka FDP, koja je do sada bila nesklona pooštravanju zakona o oružju, sada signalizira spremnost na kompromis. Njihov savezni ministar pravde Marko Bupman najavio je konsultacije u vladi po tom pitanju. I Bundestag, gde letnja pauza traje do početka septembra, verovatno će se u na posebnoj sednici pozabaviti posledicama napada u Zolingenu. CDU isto tako traži vanrednu sednicu Odbora za unutrašnje poslove na kojoj će, između ostalog, biti ispitana i savezna ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer (SPD), zadužena za bezbednost.
Jedno od glavnih pitanja trebalo bi da bude to kako je osumnjičeni terorista, koji je trebalo da bude deportovan u Bugarsku, pre deportacije nestao. Kasnije su ga vlasti pronašle, ali su mu dozvolile da ostane u Nemačkoj. U međuvremenu je „Islamska država“ stala iza napada u Zolingenu u kojem su tri osobe poginule u brutalnom napadu nožem, a osam ih je ranjeno, neki teže. Poverenik savezne vlade za žrtve Paskal Kober i njegova koleginica Barbara Havlica iz Severne Rajne-Vestfalije jedni su od onih koji se brinu o njima i njihovoj rodbini. „Pokušaćemo da pomognemo gde god možemo“, obećavaju njih dvoje u saopštenju za javnost.
*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku