Izbori koji nisu pomogli podeljenom Tajlandu

Od ukupno pedeset miliona Tajlanđana sa pravom glasa, u nedelju čak šest miliona njih nije moglo da glasa na vanrednim izborima. Opozicioni aktivisti, koji mesecima protestuju protiv vladajućeg „klana Šinavatra“, blokirali su deset odsto biračkih mesta, pre svega u Bankoku i na jugu zemlje, gde uživaju veću podršku. Širom zemlje je angažovano 130.000 pripadnika snaga bezbednosti, ali ni to nije omogućilo normalno održavanje spornih izbora. „Nisam mogla da glasam jer je u blizini moje kuće bilo nasilnih sukoba“, priča za DW jedna Tajlanđanka. „Nisam ni za jednu stranu, ali mislim da su ovi izbori bili traćenje vremena i novca.“ Izbori sa upitnim legitimitetom i efektom koštali su oko 85 miliona evra. Lider uličnih protesta, Sutep Taugsuban zato namerava da tuži premijerku Jingluk Šinavatru zbog pronevere javnog novca.

Simbolična legitimacija vlasti

Suočena sa nasilnim protestima urbanog srednjeg sloja, premijerka Jingluk odlučila se na izbore koje opozicija zapravo nije htela. Jingluk je mlađa sestra bivšeg vlastodršca Taksina Šinavatre koji je godinama u dobrovoljnom egzilu kako se ne bi suočio sa optužbama za korupciju u zemlji. Iako će se na rezultate manjkavih izbora čekati, pobeda vladajuće partije je govoto izvesna. Prema nekim podacima, ona uživa podršku četiri petine građana, pre svega iz ruralnih krajeva na severu Tajlanda. „Važno nam je da pokažemo podršku vlasti. Vlada nas je uvek podržavala i radila za dobrobit ljudi“, rekla nam je jedna meštanka severnog grada Čang Maja.

Jingluk pokušava da dođe do simbolične političke legitimacije i tako otupi oštricu protesta u Bankoku, kaže za DW Mihael Vincer, koji na Tajlandu vodi kancelariju fondacije „Konrad Adenauer“. „Ako se ispostavi da je osvojila većinu glasova, to će biti udarac za opoziciju“, dodaje on. Međutim, ostaje neodumica oko legitimnosti čitavih izbora koje je opozicija htela da spreči. Naime, na Tajlandu je glasanje obavezno pa je Izborna komisija već najavila ponavljanje izbora za 23. februar, na onim mestima gde su demonstranti sprečili glasanje. Bez toga, pitanje je kako će se izabrati nova vlada. Za njen izbor neophodno je prisustvo 475 od 500 poslanika, a ta brojka po svoj prilici ne može da bude popunjena jer pojedini regioni još nemaju svoje skupštinske delegate.

Nastavak uličnih protesta?

Parlamentarci iz redova Demokratske stranke priključili su se bojkotu na koji je pozivao njihov bivši član, sada lider uličnih protesta Sutep Taugsuban. Time postoji rizik da opozicija ne bude uopšte prisutna u parlamentu – jer ko sam ne glasa, nema pravo da bude poslanik. „Čak i ako se nekako izabere nova vlada, najveća opoziciona stranka neće biti u parlamentu“, kaže Vincer. „Skupština neće moći da demokratski postigne društveni konsenzus o najvažnijim političkim pitanjima. Stoga izbori neće smiriti situaciju. Važne političke teme će se verovatno i dalje prelivati na ulicu“, smatra naš sagovornik.

Autori: N. Rujević / N. Martin / R. Ebighauzen
Odg. urednik: Ivan Đerković