Izbori kao referendum o Đukanoviću

U godini kada Demokratska partija socijalista (DPS) slavi 25 godina na vlasti, Crna Gora održava desete parlamentarne izbore od uvođenja višestranačja, a četvrte od kada je postala nezavisna. Za razliku od prethodnih, DPS ovaj put nastupa samostalno. „Pored toga što DPS prvi put od sredine devedesetih godina izlazi sama na izbore, glavna odlika njihovog nastupa je činjenica da je premijer gurnut u prvi plan. U kampanji se ne vidi gotovo niko od ostalih funkcionera, što može pokazati nedostatak kadra, a moguće i želju Mila Đukanovića da pokaže kako je sam dobio izbore,“ ističe u izjavi za DW Samir Kajošević, politički novinar dnevnika Vijesti.

Rascepkana opozicija

Sa druge strane, najveći deo opozicije nastupa okupljen u saveze. Dominira od ranije poznati Demokratski front (DF), sa skupom i zanimljivom izbornom kampanjom tokom koje je zabranjen jedan njihov spot u kojem se Đukanović označava glavom korupcije u Crnoj Gori. „Novu“ ponudu čini Velika koalicija Ključ, sastavljena od Demosa Miodraga Lekića (koji se ranije odvojio od DF), Socijalističke narodne partije (SNP) Srđana Milića i Ujedinjene reformska akcije (URA) Žarka Rakčevića. „Za razliku od ranijih izbora, opozicione partije su ovog puta odlično reagovale i okupile se u koalicije, smanjivši mogućnost rasipanja opozicionih glasova", smatra Kajošević.

Izuzetak čine Demokrate mladog Alekse Bečića, koje su se odvojile od SNP-a pre 2 godine, odlučile su da na izbore idu same, ne bi li se time istakle u odnosu na ostatak opozicije. U međuprostoru orbitira Socijaldemokratska partija, dvodecenijski partner u vlasti DPS-a, koja je u januaru napustila Vladu i prešla na za njih nepoznat teren – u opoziciju. Iako je njen lider Ranko Krivokapić (a i deo  javnosti) verovao da će on zauzeti mesto lidera opozicije, SDP se našla izolovana i primorana da takođe prvi put samostalno izađe na izbore.

Na izborima učestvuje i dojučerašnja opoziciona partija Pozitivna Crna Gora, zahvaljujući kojoj je početkom godine izglasano poverenje Vladi, nakon što ju je SDP napustio. Iako idealna da zameni ulogu koju je partija Ranka Krivokapića imala u održavanju DPS-a na vlasti, Pozitivna Crna Gora će se boriti da pređe cenzus od tri odsto. Ta bitka je gotovo osuđena na poraz, jer odavno jedna partija u Crnoj Gori nije više izneverila svoje glasače. Sličan izazov stoji pred Socijademokratama (SD), koje čine bivši članovi SDP-a. Ako ipak pređu cenzus, nema sumnje da će Pozitivna i SD pomoći Đukanoviću da formira vlast. Problem je, međutim, što ove tri partije privlače isto biračko telo.

„Primećujem da su ovo prvi izbori na kojima postoji realna mogućnost da vlast (DPS) ne osvoji dovoljan broj mandata", navodi za DW analitičar Boris Raonić iz nevladine organizacije Građanska alijansa. On smatra da to može biti dodatan motiv biračima da glasaju homogenije u nameri da obore ili sačuvaju vlast Mila Đukanovića.

Možda će presudnu ulogu igrati manjinske partije koje su do sada bile uz premijera. „Moguće je da u tom, ali i u slučaju da ostvare slabiji rezultat, čelnici DPS-a pošalju poziv nekom od opozicionara kako bi formirali široku Vladu. Takva Vlada delovala bi kao dobar potez u očima međunarodne zajednice, iako je upitno koliko bi bila funkcionalna, s obzirom na iskustva Vlade izbornog poverenja,“ objašnjava Kajošević.

Koga briga za programe

Na glasačkom listiću naći će se ukupno 17 izbornih lista sa ukupno 34 partije. Raonić navodi da je to do sada najmasovnija, ali ne i kvalitativno raznolika ponuda. Novinar političke redakcije lista Dan Marko Vešović dodaje da programi ili ideologije stranaka ionako ne igraju bitnu ulogu: „Glavna linija podele na političkoj sceni je na one koji podržavaju Đukanovića i njegov model vladanja i one koji žele da okončaju njegovu vladavinu u Crnoj Gori. Suštinski, to je izbor sa kojim se građani suočavaju već decenijama," navodi Vešović za DW. „Model vladanja" on definiše kao neoliberalnu rasprodaju državne imovine i tesne sprege sa organizovanim kriminalom.

„Moguće je da će opozicione stranke dobiti dovoljan broj glasova da kroz široku koaliciju formiraju novu vlast u Crnoj Gori. To sada izgleda kao najrealniji ishod", ističe Vešović. Njegov kolega iz Vijesti takođe to navodi kao mogućnost, svestan ipak da DPS neće lako predati vlast. „U slučaju da opozicija bude u prilici da formira većinu bez DPS-a, trebalo bi očekivati političku krizu, kojom bi DPS sprečila smenu vlasti. Na to ukazuju dešavanja u Nikšiću 2012. ali i Podgorici 2014. kada su preko preletača iz opozicije rušeni dogovori o formiranju vlasti", podseća Kajošević.

Nekoliko dana pred izbore teško je bilo šta sa sigurnošću tvrditi. Nije urađeno nijedno pouzdano istraživanje javnog mnjenja, što dodatno podgrejava tezu da rezultati nisu povoljni po vlast.