Izbor za predsednika Nemačke: Štajnmajer, još jednom?

U opreznom svetu nemačke politike delovalo je skoro kao kockanje to što je Frank-Valter Štajnmajer (65) još prošlog maja najavio da je zainteresovan za novi mandat na mestu šefa države.

Jer, retko kada aktuelni predsednik tako spremno najavljuje da hoće i drugi mandat. Takođe, Štajnmajer prošlog maja nije mogao znati ko će dobiti izbore za Bundestag, pa ni da li će imati većinu u Saveznoj skupštini. Ta Skupština okuplja se samo da bi birala predsednika, a čine je svi savezni poslanici i isto toliko delegata iz pokrajina.

Prošlog proleća su Štajnmajerove Socijaldemokrate u anketama bile iza Demohrišćana i Zelenih, i tek bi se pokoji hazarder opkladio da mogu da ih prestignu. Da su Demohrišćani dobili parlamentarne izbore u septembru, verovatno bi insistirali na svom kandidatu za predsednika.

Ali, desilo se obratno. Demohrišćanski kandidat za kancelara Armin Lašet upao je u seriju gafova, a kancelar je postao Socijaldemokrata Olaf Šolc. Koalicioni partneri Zeleni i Liberali podržavaju ideju da Štajnmajer bude predsednik još pet godina, a Demohrišćani, koji još ližu rane nakon izbora, neće isticati svog takmaca. Izbor Štajnmajera tako ostaje maltene samo formalnost.

Astronauti i drugi

Savezna skupština, koja bira predsednika, okuplja 736 poslanika Bundestaga i 736 delegata koje bira 16 nemačkih pokrajina. Ti delegati su šarena grupa čiji je zadatak samo da dignu ruku za onog koji je utvrđen ranije. Zato partije tu šalju i sportiste, biće glumaca, jedan astronaut čak, nekoliko epidemiologa i medicinskih radnika u znak zahvalnosti što se bore za zdravlje u vreme pandemije.

SPD je recimo kao delegatkinju odabrao i Karlu Špagerer (92), koja je preležala kovid. Ta žena je preživela Holokaust, i biće najstarija delegatkinja u skupštini.

„Načelno ljudi misle da je Štajnmajer zadovoljavajuće obavljao ulogu u prvom mandatu“, kaže Uve Jun, politikolog sa Univerziteta u Triru. „On je sa obe noge na zemlji, može da razgovara sa raznim društvenim grupama. I uvek nalazi pravi ton kod teških pitanja, kriza, pandemije. Nikad nije bilo velikog protesta protiv njega."

Doduše, bilo je i vremena kada je bilo lakše biti nemački predsednik, čija uloga je više simbolička i predstavnička.

„Predsednik mora da predstavlja Nemačku u zemlji i svetu, i mora da se ponaša integrativno“, kaže Jun. „Ovo potonje postalo je teže jer je društvo sve heterogenije i polarizovanije. Delovi društva ne žele da ih on predstavlja."

„On igra važnu ulogu u društvu, povezujući razne društvene grupe“, kaže i Ursula Minh, direktorka bavarske Akademije za političko obrazovanje. „Rekla bih da je predsedniku teže jer ni njemu ne veruju oni koji su izgubili poverenje u politički sistem.“

Bitan u krizama

Nemački predsednik daleko je od nadležnosti koje imaju predsednici u SAD, Rusiji ili Francuskoj, njegova ustavna ovlašćenja manja su čak i od srpskog predsednika. Ne komanduje vojskom, ne može da donosi dekrete ili ukaze niti može da raspusti parlament.

Ta slaba pozicija ima korene u nemačkoj istoriji. Predsednik Vajmarske Republike imao je znatne moći. „Predsednik Rajha“ Paul fon Hindenburg iskoristio je ta ovlašćenja da utaba put nacističkom diktatoru Adolflu Hitleru.

Predsednik retko koristi ustavna ovlašćenja, koja mogu biti važna u slučajevima kriza. Recimo, on odlučuje da li Bundestag mora da se raspusti ako kancelar izgubi glasanje o poverenju. Ima moć da stavi veto na zakone za koje veruje da kriše nemački Ustav.

„Majke i očevi nemačkog Osnovnog zakona svesno su odlučili da ne dodele predsedniku velike moći. To je važna pozicija, ali nije moćna – osim ako druge institucije nisu u krizi“, kaže Minh.

Veća uloga predsednika zamisliva je, jer je u Nemačkoj sve teže skovati koaliciju. Tako je Štajnmajer 2017. godine morao da donese odluku kada kancelarka Angela Merkel nije uspela da napravi koaliciju sa Liberalima i Zelenima. On je odlučio da se ne ide na nove izbore, pa su koaliciju napravili Demohrišćani i Socijaldemokrate.

Taktički protivkandidati

Svaki nemački državljanin starosti najmanje 40 godina može biti biran za predsednika. Može ga predložiti bilo koji član Savezne skupštine. U prva dva kruga glasanja potrebna je apsolutna većina, u trećem je dovoljna relativna. Između svaka dva kruga glasanja mogu se nominovati novi kandidati.

Ovog puta će Štajnmajer imati najmanje tri protivkandidata. Doktora Gerharda Traberta nominovala je Levica; desničarska Alternativa za Nemačku je kontroverzno nominovala člana Demohrišćana Maksa Otea; tu je i Štefani Gebauer u ime regionalne stranke Slobodni birači.

Protivkandidati su veoma važni, kaže nam Minh, i ukazuje na pametan izbor Levice. Jer, Gerhard Trabert je lekar koji se dugo bori za pravo siromašnih na adekvatno lečenje. „Naravno, on neće postati predsednik, niti to hoće, on hoće da i dalje kao lekar pomaže slabijima. Ali će glasanje za predsednika biti iskorišćeno da se privuče pažnja na grupe koje su često marginalizovane i u medijima."

Kako pišu nemački mediji, Alternativa za Nemačku je imala drukčiju računicu, predlažući čoveka iz konzervativnog krila Demohrišćana. Neki birači Demohrišćana bi mogli da razumeju signal da je zapravo Alternativa pre njihova partija.

Sve te političke računice neće mnogo uticati na novi izbora Frank-Valera Štajnmajera.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.