Izbeglički domovi – skupi i prazni
26. decembar 2017.Talas izbeglica ka Nemačkoj je sve manji: Svega 90.000 potražilaca azila stiglo je u prvoj polovini 2017. godine, konačna brojka za ovu godinu verovatno će biti dvostruko veća. Time se njihov broj umnogome smanjio u odnosu na prethodne godine, što se odražava na lokalne samouprave. Razlog: mnogi opštinski i gradski izbeglički smeštaji su u međuvremenu prazni, koštaju međutim puno novca, jer su za njih sa vlasnicima nekretnina sklopljeni dugogodišnji ugovori.
- pročitajte još: Izbegličke rute ka Evropi – kap u moru
Istraživanje javnog servisa WDR u pokrajini Severnoj Rajni-Vestfaliji pokazalo je da je u ovoj najmnogoljudnijoj nemačkoj pokrajini jedna trećina izbegličkih smeštaja prazna. No troškovi za kiriju, struju, grejanje, popravke i obezbeđenje i dalje se moraju plaćati. Tako jedan grad sa 250.000 stanovnika kao što je Menhengladbah godišnje ima izdatke od skoro deset miliona evra.
U jeku izbegličke krize u drugoj polovini 2015. godine ovaj grad je u rekordnom roku stvorio smeštajne kapacitete za 2.300 osoba. Ali u decembru je tamo smešteno ne više od 750 izbeglica. I dok je u gradovima-pokrajinama Berlinu, Hamburgu i Bremenu velika popunjenost izbegličkih smeštaja, veće pokrajine prijavljuju nepopunjene objekte. Zvaničnih statistika o tome još nema, tako da je teško stvoriti potpunu sliku.
Visoki troškovi
Lokalne vlasti sada dižu uzbunu. U Severnoj Rajni-Vestfaliji svaki grad za svaku primljenu izbeglicu dobija godišnje 10.400 evra. Ako dođe manje izbeglica, onda izostaje potreban novac. Andreas Voland iz Saveza gradova i opština Severne Rajne-Vestfalije traži da se ustanove objektivni troškovi i da se lokalnim samoupravama pomogne. „Tražimo da se prilagodi visina paušale koja se dobija po osobi.“
- pročitajte još: Kultura dobrodošlice iza bodljikave žice
Posebno je dramatična situacija u ionako siromašnim gradovima i opštinama. Primer za to je četvrt Bohuma pod nazivom Harpen-Rozenberg. Tamo je nekadašnji kompleks bazena za 11,1 miliona evra preuređen u smeštaj za izbeglice. Sve je plaćeno iz budžeta grada. Od otvaranja u oktobru 2016. su dva od pet objekata prazna.
Umesto 450 ljudi, u jeku izbegličke krize ovde je boravilo maksimalno 170 ljudi. Šta će se desiti sa objektima? To je predmet žestoke diskusije. Pri tome je bolje biti oprezan, jer niko sa apsolutnom sigurnošću ne može reći da se broj izbeglica jednog dana neće naglo povećati.
Od privremenog do trajnog smeštaja
Ako broj novopridošlih ostane mali, gradove čekaju veliki izazovi. Tako je milionski grad Diseldorf počeo da od privremenih izbegličkih domova pravi trajne. Jer broj novih izbeglica jeste drastično opao, ali je porastao broj izbeglica koje ne mogu samostalno da plate stan. Sledeće godine će Diseldorf morati da brine o 5.000 takvih ljudi. Prvobitne procene su bile da je za takve izbeglice potrebno 3.000 stambenih jedinica.
Dodatni problem je što nemački Zakonu o azilu predviđa da izbeglice u prvo vreme ne smeju da menjaju mesto boravka te ne mogu biti prebačene u jeftinija i slabije naseljena seoska područja. Na jeziku nemačke birokratije se te izbeglice u međuvremenu nazivaju „izbeglice u statusu beskućnika“.
Slučaj fabrike u Berlinu
To je fenomen koji je prepoznatljiv i u Berlinu. Tu je broj izbeglica jako veliki, a praznog smeštaja, prema informacijama lokalne vlade – nema. „Kod nas ništa nije prazno“, kaže jedna portparolka. Trenutno je 25.700 izbeglica u Berlinu, više od polovine u kolektivnim smeštajima.
- pročitajte još: Cucić: Ne trošiti pare na lažne tražioce azila
Veliku pažnju privukao je slučaj jedne bivše fabrike tetra-paka na severu Berlina. Grad je zakupio fabriku sa dvorištem kako bi, u slučaju nužde, mogao da smesti 1.100 izbeglica. Kirija iznosi 160.000 evra mjesečno za 35.000 kvadratnih metara fabričkog prostora – a tamo do sada nije ušla nijedna jedina izbeglica. Jer nakon potpisivanja ugovora se ispostavilo da su vodovodne cevi jako zastarele i propale te da su troškovi preuređenja ogromni.
Izbio je spor između politički odgovornih o tome ko je kriv za propalu investiciju od šest miliona evra. Od ove propale investicije korist je izvuklo Društvo za nekretnine Capital Bay GmbH, prijavljeno u Luksemburgu. Senat u Berlinu je saopštio da ugovor o zakupljivanju ističe naredne godine. „Time će problem prestati da bude problem“, zaključila je portparolka Senata na upit DW.