Iza paravana patriotizma
9. januar 2019.
Dan Republike Srpske obeležava se ove godine pod sloganom „Ponosna i vječna“. U svečanom defileu –više od 500 policajaca i više od hiljadu predstavnika civilnog sektora učestvovaće – iako 27. godišnjicu RS dočekuje u iščekivanju apelacije na Zakon o Danu RS. Njega je Narodna skupština RS usvojila nakon odluke Ustavnog suda BiH, koji je 9. januar proglasio diskriminirajućim po druga dva konstitutivna naroda.
„Ove godine proslavljamo dan rođenja RS u miru, u stabilnoj Republici, u Republici koja se kreće sigurnim korakom, koja mora da razvija političku stabilnost. Očekujem i da se okupimo svi oko onog što su interesi RS, da radeći ono šta su interesi RS ne vodimo računa o tome kojoj političkoj partiji pripadamo, već da smo svi u okviru jedne partije koja se zove Republika Srpska“, rekla je predsednica RS Željka Cvijanović navodeći da je obaveza svih da se ne zaborave svi oni životi koji su dati za njeno stvaranje.
Negiranje odluke Ustavnog suda
Ne slažu se svi s takvim stavovima u RS, ali ni u Bosni i Hercegovini. Potpredsednik RS, Ramiz Salkić kaže da nastavak obeležavanja 9. januara kao Dana RS predstavlja negiranje odluke Ustavnog suda BiH, koji je izričito zabranio obeležavanje tog datuma kao Dana Republike Srpske.
„To predstavlja i negiranje stava Venecijanske komisije koja je saopštila da taj datum nije primeren da se obeležava kao dan entiteta, odnosno da nastavak obeležavanja tog datuma može dovesti do diskriminacije. Činjenica da je Narodna skupština RS pokušala formalno da ispoštuje odluku Ustavnog suda BiH, te da je donela zakon da se deveti januar obeležava kao Dan RS, ne predstavlja implementaciju te odluke, već izigravanje i ismevanje suštine te odluke, ali i nepoštovanje Ustavnog suda BiH“, kaže Salkić.
Geneza
Bivši bošnjački član Predsedništva BiH, Bakir Izetbegović podneo je apelaciju Ustavnom sudu BiH još 2012. godine u kojoj se navodi da je 9. januar dan kada je „Skupština srpskog naroda u BiH“ usvojila Deklaraciju o proglašenju Republike srpskog naroda BiH na područjima srpskih autonomnih regija i oblasti. Primedba se odnosila i na povezanost tog dana s obeležavanjem verskog praznika Svetog Stefana. Tri godine kasnije, Ustavni sud doneo je odluku kojom se 9. januar proglašava neustavnim, ali s aspekta datuma, a ne proslave Dana RS.
Revoltirani takvom odlukom, vlasti u RS organizuju referendum 2016. godine, na kojem se građani većinski izjašnjavaju da se 9. januar obeležava kao Dan RS.
„RS jeste država srpskog naroda, ali ona je isto tako široka i velika da prihvati sve druge koji ovde žele da žive u miru sa nama i da grade svoj život kako njima odgovara, ali i poštuju naše institucije i naše vrednosti“, rekao je tadašnji predsednik RS Milorad Dodik.
Rezultate referenduma poništio je Ustavni sud BiH. Međutim, nakon toga, Narodna skupština donosi Zakon o Danu RS, izdvojivši ga iz Zakona o praznicima. Glasanju nisu prisustvovali predstavnici Koalicije Domovina, koji su kroz Klub Bošnjaka u Veću naroda uputili apelaciju Ustavnom sudu i na taj zakon.
„Smatramo da je neprihvatljivo da se nastavi jednostrano obeležavanja 9. januara kao Dana RS, imajući u vidu presudu Ustavnog suda. Ukoliko se nastavi s obeležavanjem, čini se sasvim logičnim i normalnim da taj dan počne da se obeležava kao dan sećanja na sve žrtve zločina počinjenih na prostoru RS“, rekao je tada potpredsednik RS Ramiz Salkić.
Apelacija u postupku
Dan RS obeležava se kao sekularni, a ne kao verski praznik, bio je deo odgovora vlasti RS Ustavnom sudu BiH na tadašnju apelaciju, koja je još u postupku. Sve dok Ustavni sud ili neka druga instanca ne odluči drugačije, Zakon o Danu RS, u kojem se on obeležava 9. januara je na snazi, bez obzira da li se neko slagao s tim ili ne u ovom trenutku.
Da li se to sviđa međunarodnim predstavnicima u BiH, nije do kraja jasno. Odgovori koje daju su uvijeni i upakovani i, kao i poslednjih desetak godina, bez jasne poruke. Deklarativna ocena i ovoga puta iz Kancelarije visokog predstavnika (OHR): „Ustavni sud BiH odlučivao je o usklađenosti 9. januara kao Dana RS sa Ustavom BiH i utvrdio da je obeležavanje tog dana neustavno. Želimo da podvučemo naš ranije izrečeni stav da OHR nije protiv toga da RS ima svoj dan, ali to se mora urediti u skladu s ustavnim okvirom BiH. Takođe, pozivamo sve političare da pokažu odgovornost i da se uzdrže od negativne retorike i delovanja“, rečeno je DW u OHR.
Tako je, preko 20 godina uzdržavanja od negativne retorike i delovanja, samo dovelo do daljeg neslaganja, do dubljeg jaza između naroda u BiH. Ovoga puta to je bio 9. januar oko koga se vode polemike, sutra će to biti neki drugi datum ili događaj na „drugoj ili trećoj“ strani koji će i dalje da ima negativne konotacije. A sve zbog toga jer se, ili ne sprovode odluke, ili se sprovode na pogrešan način, ili se sprovode, pa i sprovedene ne odgovaraju svima. Iako ne treba gajiti iluziju da će ikada svima odgovarati.
Nikada neće svi biti zadovoljni
„Duže od 20 godina BiH živi u vrtlogu negodovanja, osporavanja, konfrontacija i na tome opstaju etnonacionalne politike. To je hrana etnonacionalistima koji se kriju iza paravana patriotizma i nepoštovanja prava pojedinaca građana, a u temelju jesu paradoksi: svi se zaklinju u poštovanje zakona i ustava i pri tome je najnormalnije da se odluke Ustavnog suda ne sprovode“, kaže analitičarka Tanja Topić navodeći da je međunarodna zajednica oličena u OHR zapravo sastavni deo pravno-političkog sistema u zemlji.
„Sve reforme i procese prepustio je domaćim snagama, koje su za suverenitet zemlje deklarativno i većim delom za gašenje OHR, a pri tom stalno napadaju unutrašnji suverenitet države. Zaklinju se u pravnu državu i evropski put zemlje, a kao plemenske poglavice vladaju svojim etnoplemenima. Politički život je ovde sveden na beskonačno okretanje pokvarene gramofonske ploče, oko istih događaja iz godine u godinu isto se reaguje, kao da je život stao, a mi kao pojedinci, a i društvo, nismo iskoračili iz prošlog veka. I što je najgore, to će potrajati“, zaključuje Tanja Topić.
Da nije sve u vrtlogu konfrontacija i osporavanja, pokazuje i to što se premijerki Srbije Ani Branbić dodeljuje orden – i ta relacija, ako se izuzmu sporadične političke trzavice na relaciji Beograd-Banjaluka, još jedino funkcioniše. Brnabićki, kako je najavljeno, uručen Orden Republike Srpske na lenti.