Iz Rusije s ljubavlju

Ono što na prvi pogled deluje kao povratak u vreme Hladnog rata, proteklih dana delimičnu se pretvorilo u pravu medijsku histeriju. Prema saznanjima nemačkih obaveštajnih službi, posebno nemačke Službe za zaštitu ustavnog poretka (BfV), „ruski agenti pojačano špijuniraju ciljeve iz sfere političkog, privrednog i naučnog života.“ Šef pomenute službe, Hans-Georg Masen je potom, u razgovoru za nemački „Velt am Zontag“, rekao: „Nema tajne službe koja je više zainteresovana za prikupljanje obaveštajnih podataka u Nemačkoj od Rusije.“

Ruske agente u Nemačkoj štiti diplomatski status jer deluju iz ambasade Ruske Federacije u Berlinu (fotografija gore). BfV tvrdi da je gotovo trećina zaposlenih u tom diplomatskom predstavništvu nekada radilo za ruske obaveštajne agencije.

Hans-Kristijan Štrebele, političar Zelenih, jedan od najvećih kritičara masovnog prikupljanja ličnih podataka građana američke NSA, zatražio je vanrednu sednicu parlamentarnog odbora zaduženog za kontrolu rada tajnih službi. On je reagujući na medijske izveštaje, izjavio kako bi želeo „da sazna više o tim tvrdnjama.“

Informacije su ključ svega

Mediji u Nemačkoj navode da je uglavnom reč o dvostrukim agentima, saradnicima ruskih obaveštajnih službi koji se predstavljaju da rade za ambasadu. Tako lakše stupaju u kontakt sa javnim ličnostima – naučnicima, privrednicima, ali i političarima.

Štrebeleu su te tvrdnje nejasne, jer, kaže, zašto bi se ruski špijuni interesovali za nemačke poslanike. „Međutim, ja bih u svakom slučaju voleo da znao da li je Bundestag na bilo koji način o tome informisan. Ništa manje važne nisu ni mere zaštite. Želim da znam da li one postoje.“

Prema nezvaničnim procenama, ruski agenti u proseku najmanje sto puta godišnje pokušaju da stupe u kontakt sa nemačkim stručnjacima. Međutim, taj broj pokušaja se od poslednjih parlamentarnih izbora u Nemačkoj (septembar 2013) značajno povećao – na 229. Ruski špijuni najviše se interesuju za informacije političkog i privrednog karaktera. Posebno su zainteresovani za energetsku industriju i tržište fosilnim gorivima.

Dugogodišnja tradicija

Klaus Zegbers, stručnjak za istočnu Evropu sa Slobodnog univerziteta u Berlinu, deli mišljenje poslanika Zelenih. Zegbers veruje da je otvorena rasprava o delovanju stranih službi dobar put za suprotstavljanje ruskom špijuniranju. „Ideja da se o tome informiše javnost je dobra. O indicijama da su pojačane obaveštajne aktivnosti Ruske Federacije u Zapadnoj Evropi, pa tako i u Nemačkoj, treba otvoreno govoriti.“

Zegbers podseća da je takvih vesti bilo i ranije. Već decenijama se diplomatska predstavništva zloupotrebljavaju za delovanje tajnih službi. „Špijuniranje je, neki to vole da kažu, drugi najstariji zanat na svetu. Dakle, ne bismo zbog tih navoda trebalo da budemo istraumatizovani, ali moramo da budemo, možda za nijansu više obazrivi, nego što smo bili u prošlosti.“

To čak rade i „naši prijatelji“

Istorijska analogija uz pomoć koje se strategija Moskve u Ukrajini povezuje sa periodom Hladnog rata, već je postala uobičajena. Zbog toga ne iznenađuje što se o pojačanim obaveštajnim aktivnostima ruskih tajnih službi govori upravo sada. Doduše, takva otkrića mogu imati i drugačiji kontekst, ako se ima u vidu skanadalozno masovno špijuniranje građana za koje je odgovorna američka NSA. U oktobru 2013. postaje jasno da je Ambasada SAD u Berlinu bila korišćena za potrebe špijuniranja nemačkih političara. Isto se ispostavilo i sa Ambasadom Ujedinjenog Kraljevstva.

Drugim rečima, većini građana, pa tako i nemačkim političarima oduvek je bilo poznato da se diplomatska predstavništva koriste za kontra-špijunažu. Uostalom o tome je izveštavala i savezna Služba za zaštitu ustavnog poretka. Godine 2012. u zvaničnom izveštaju, koji je bio dostupan javnosti, navodi se da su pojačane aktivnosti ruskih agenata. U pokušaju da sazna više, Dojče vele je od službe BfV dobio kratak odgovor: većina detalja o kojima nemački mediji ovih dana izveštavaju, poznati su još od 2012.

„Velt am Zontag“ ukazuje na još jedan aspekt problema. Priča o delovanju ruskih špijuna u Nemačkoj, mogla bi da optereti odnose Rusa i Nemaca, jer zvanična politika između Berlina i Moskve je jedno, a suživot između dva naroda nešto sasvim drugo. „Ne bismo smeli da izbegavamo kontakte sa Rusima, bez obzira o kakvom problemu je reč. Nikada nije bilo toliko važno negovanje društvenih odnosa između Nemačke i Rusije kao danas“, kaže Zagbers i zaključuje: „O svim aktuelnim pitanjima trebalo bi otvoreno razgovarati.“

Autori: Emili Šervin / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković