„Istraživači javnog mnjenja ne smeju da naljute vlast“

Istraživanje Biroa za društvena istraživanja, koje je sprovedeno u aprilu i nakon majskih praznika, pokazuje da Srpsku naprednu stranku (SNS) podržava 35 odsto građana i građanki. Istovremeno, u grupi ispitanika koji imaju osnovno i niže obrazovanje, tu stranku podržava 58 procenata ispitanika. Sličan procenat podrške SNS ima i u grupi onih koji su stariji od 65 godina. Oni se, prema toj statistici, značajno više od proseka informišu preko Pinka i TV Hepi.

Rezultate je početkom jula preneo list „Danas“, uz naslov: „Uz SNS samo 7,7 odsto visokoobrazovanih“. Usledile su oštre reakcije lidera vladajuće stranke. Šef poslaničke grupe SNS u Skupštini Srbije Aleksandar Martinović zatražio je da tužilaštvo reaguje zbog podataka iz istraživanja, ocenio da je to „opasna pojava“ i da „ima elemenata krivičnog dela“.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 10.7. za „Politiku“ potpisao članak „Elita i plebs“ u kojem između ostalog kaže: „Šta je sledeće? Zabraniti takvima da glasaju? Zabraniti im da imaju decu, jer su inferiorni? Otvoriti logore za svakoga ko se usudio da pogrešno glasa“.

Poslanik SNS Vladimir Đukanović pridružio se predsednikovom žučnom obračunu s imaginarnom elitom na svom kanalu na Jutjubu: „Sram vas bilo, vi ćete da pravite ta lažna istraživanja i da lažete narod“. I nešto kasnije: „To je najgori fašizam koji postoji“.

Slede medijski napadi tabloida i televizija u kojima se BIRODI optužuje da radi na cilju diskreditacije naprednjačke vlasti, a kruna je predlog da BIRODI promeni ime u „Institut dr Jozef Mengele“.

Sve to, povod je za razgovor sa Zoranom Gavrilovićem.

DW: Šta tačno piše u ovom istraživanju, a šta ljudi bliski vlasti tvrde da piše?

Zoran Gavrilović: BIRODI od 2014. sprovodi istraživanja javnog mnjenja u okviru svojih monitoringa medija s ciljem da utvrdi kakav uticaj svojim izveštavanjem mediji imaju na birače u izbornom i vanizbornom periodu. To smo i ove godini uradili. Jedan manji deo istraživanja bio je posvećen izbornom ponašanju. Deo te analize je bila tzv. sociodemografska analiza izbornog ponašanja ispitanika koja je pokazala da ispitanici koji imaju osnovno i niže obrazovanje, odnosno stariji su od 65 godina, a žive u istočnom i južnom delu Srbije statistički značajnije glasaju za vladajuću stanku. Želim da naglasim da se ta vrsta analize radi u svakom istraživanju javnog mnjenja, da te podatke ima i „IPSOS Stratedžik marketing“ koji za potrebe predsednika Srbije i SNS, prema njegovom priznanju, na nedeljnom nivou radi istraživanja.

Po objavi rezultata kreće targetiranje BIRODI-ja i mene lično. U moja usta stavljaju se „nalazi“ koji nisu niti napisani, niti izgovoreni. Naime, govori se da smo mi glasače SNS i Aleksandra Vućića opisali kao krezube, nepismene, društveno manje vredne… Jedina istina jeste da sam u analizi rekao da su glasači SNS tranzicioni gubitnici koji su plod propale tranzicije u periodu kada je na vlasti bila današnja opozicija.

Da li se neko potrudio da zaista ospori rezultate? Da li se neko osvrnuo na metodologiju? Ili je diskreditovanje istraživača ostao jedini odgovor na rezultate?

Ja sam u svojim nastupima ponudio svoje nalaze, doduše na društvenim mrežama, jer ostali mediji, izuzev N1, nisu pokazali interesovanje. Čak sam nudio narodnim poslanicima da naprave debatu u parlamentu. Što se tiče osporavanja nalaza istraživanja, toga nije bilo. I danas stoji ponuda da se, ako neko dokаže da sam istraživanje uradio na nestručan ili neetičan način, ovim zanimanje više se neću baviti.

-pročitajte još: Sloboda medija u Srbiji: Vapaj iz limba

Valja znati i to da su mediji koji su SNS bili naklonjeni 2012. kada je dolazio na vlast, vrlo radi citirali nalaze o medijskoj nezastupljenosti SNS na televizijama. Čak smo 2017. godine imali pogrešno tumačenje naših podataka o zastupljenosti Vučiča u kampanji za predsedničke izbore od strane narodnog poslanika Vladimira Orlića (SNS), koji trenutni na Tviteru predvodi kampanju etiketiranja, nazivajući me „Đilasovim stručnjakom“. I to zbog toga što sam bio član Stručnog tima protesta #1od5miliona u kojem su bile nestranačke ličnosti, univerzitetski profesori i stručnjaci u oblasti medija i izbornog prava, i koji su svoje znanje stavili u službu javnog interesa u društvu koje galopira ka medijskim i drugim sukobima.

Svojevrsna potvrda istraživanja BIRODI-ja jeste nalaz koji je ove nedelje predstavila Krovna organizacija mladih i koja je u svom istraživanju pokazala da mladi traže lidera, ali da nemaju simpatije prema Aleksandru Vučiću.

Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, pripisala vam je stav da krezubi glasaju za SNS, odnosno da je istraživanje BIRODI rađeno malom uzorku, što bio trebalo da znači da je su nalazi netačni. Da li je istraživanje zanatski korektno odrađeno?

Da budem iskren, to je me veoma povredilo i iznenadilo. S Jelenom se znam. Nisam očekivao tu vrstu „stavljanja u usta“ reči koje nisu izrečene. Jelena je imala primedbu na pojam koji koristim, a to je „socijalna deponija“, stanje kada imamo situaciju u društvu u kojem mladi i školovani odlaze, ostaju stariji, manje obrazovani, bolesni, ali i oni koji se bave korupcijom i kriminalom. U to društvo stižu ekološki problematične tehnologije kao osnov privrede. Svaki sociolog ima pravo da definiše pojmove. Na kraju krajeva, Karl Marks je uveo pojam eksploatacije koji može da znači proces vađenja neke sirovine, ali može da znači i sticanje profita na račun radnika.

Što se tiče istraživanja, ono je urađeno u skladu sa svim profesionalnim, stručnim i etičkim standardima. Radi se o telefonskoj anketi na 1.006 ispitanika, dvoetapnom uzorku, koji je imao svoju ponderaciju, odnosno gde je za jednu popunjenu anketu trebalo pozvati šest domaćinstava.

Predsednik države, šef poslaničke grupe, komentatori provladinih medija reagovali su agresivno na jedno sociološko istraživanje. Šta je u rezultatima toliko iritantno?

Kao što sam već rekao, predsednik na sedmičnom nivou – doduše ne znamo da li javnim ili partijskim parama – radi istraživanja javnog mnjenja. Mi već godinu dana čekamo odgovor od Predsedništva Srbije da li su se i kako u proteklih deset godina sprovodila istraživanja javnog mnjenja u toj instituciji. Odgovora nema.

-istraživanja BIRODI možete pogledati OVDE.

Predsednik i njegova stranka imaju iste rezultate. Iskreno, ne znam koji je povod za ovaj bes. Doduše, istraživanja javnog mnjenja u Srbiji su deo promotivnog mehanizma vlasti. Kada se objave istraživanja javnog mnjenja, ona pre svega sadrže rejting. Za razliku od demokratskih društava u kojima istraživanja javnog menjanja igraju deliberativnu ulogu, u Srbiji imaju ona imaju promotivnu ulogu i objavljuju se u funkciji promocije visine rejtinga. O temama koje su ključne za aktuelni društvenih život, istraživanja javnog mnjenja skoro da nema. Agencije za istraživanja javnog mnjenja ne smeju da naljute vlast, jer dolaze u problem pri dobijanju javnih nabavki ili poslova kod privatnih preduzeća koji su deo kronističkog sistema u Srbiji. 

Na primeru istraživanja opet se vidi da državni vrh, počev od predsednika države, ima izrazito stranački stav u mnogim javnim pitanjima. Neprijateljski odnos prema delu građana čiji bi predsednik Aleksandar Vučić barem formalno morao da bude, ne pokazuje se kao faktor društvene kohezije?

Na žalost, Aleksandar Vučić je pre svega predsednik svoje stranke, a tek potom predsednik Srbije. To se jasno vidi kada se uradi analiza sadržaja njegovih obraćanja putem konferencija za medije koje prenose televizije s nacionalnom frekvencijom. Umesto da bude čuvar principa i vrednosti vladavine prava, dijaloga i, kako zakon kaže, „simbol državnog jedinstva“, on je na čelu aparata lične vlasti. U cilju očuvanja svoje vlasti on vrlo često primenjuje tehniku „proizvodnje neprijatelja“. Možda su na red došli neposlušni istraživači javnog mnjenja i medija?

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android