„Istorijska šansa“ za Atinu i Skoplje
13. jun 2018.
Ovo je „velika diplomatska pobeda, ali i istorijska šansa“, izjavio je grčki premijer Aleksis Cipras na televiziji – „severni susedi“ su odlučili da preimenuju svoju državu u „Severna Makedonija“. To je ime koje će, kaže, sada primenjivati sve zemlje sveta, ne samo Grčka.
Pitanje je da li će zaista tako biti, jer više od 140 zemalja je mladu državu već priznalo pod njenim ustavnim imenom „Republika Makedonija“. „Da li će sporazum između Atina i Skoplja imati efekta – to zavisi od toga hoće li ga svi i uvažiti“, kaže za DW Jorgos Cogopulos, profesor za međunarodne odnose na Univerzitetu Trakija.
Konstantinos Filis, direktor istraživanja na atinskom Institutu za međunarodne odnose, optimističan je. „Osnovni pravac smatram pozitivnim“, kaže, i dodaje da neke stvari još moraju da se razjasne – na primer, pitanje da li Grčka priznaje makedonski jezik. Ili – hoće li biti uvedeno i „severnomakedonsko“ državljanstvo. No, nešto više će moći da se kaže tek kada bude objavljen i tekst sporazuma.
Prema još nepotvrđenom pisanju grčkih medija, Aleksis Cipras i njegov makedonski kolega po dužnosti Zoran Zaev trebalo bi da se narednih dana sastanu na Prespanskom jezeru da bi potpisali sporazum i počeli novu eru saradnje. Pre toga će makedonski ministar spoljnih poslova Nikola Ivanov posetiti Berlin.
Kocijas ostaje optimista
Ministar spoljnih poslova Kocijas je na televiziji „Kontra čenel“ objasnio kako on sve to zamišlja: „Potreban nam je sporazum koji će trajati i koji će i narodi prihvatiti. Mi se nećemo prema jednoj manjoj zemlji ponašati onako kako su se drugi ponašali prema nama“.
Kocijas nije rekao na koga misli, ali je on zadovoljan rezultatima pregovora, jer smatra da je „Grčka ipak nešto i dobila: prestaju teritorijalne pretenzije, postojeće granice će biti priznate, prestaće i spekulacije o jednoj manjini u Grčkoj, a ceo svet će primenjivati odredbu o imenu.“ Logično je to što i druga strana nešto dobija, rekao je ministar.
Spor oko imena se vodi već više od 25 godina. Posle raspada Jugoslavije 1991, Makedonija se proglasila nezavisnom i to pod imenom „Republika Makedonija“. Grčka pretenduje na to ime i pribojava se teritorijalnih pretenzija severnih suseda na svoju istoimenu provinciju. Dugo su grčke vlade odbacivale svako kompromisno rešenje prema kojem bi ime severnog suseda sadržalo bilo kakvu formu prideva „makedonski“. Dve zemlje su se 1995. složile oko prelaznog sporazuma prema kojem je Atina priznala Makedoniju pod provizornim nazivom „Bivša jugoslovenska republika Makedonija“. Skeptici u Grčkoj nisu hteli da se služe ni tim imenom i govorili su o „skopljanskoj državi“.
Od zaokreta ulevo u Atini 2015. i posebno posle smene vlada u Skoplju 2017, dve strane su pojačale napore za rešavanje spora oko imena – i to, kako izgleda, sa uspehom. Posle dogovora Ciprasa i Zaeva, i pregovori o pristupanju severnog suseda NATO-savezu mogli bi brzo da počnu, smatra politikolog Nikos Filis.
Kurioziteti atinske politike
U međuvremenu se u Atini politička scena uzburkala. Desničarska stranka ANEL, manji partner u vladajućoj koaliciji, odbacuje svaki kompromis u sporu sa Makedonijom. Šef stranke i ministar odbrane Panos Kamenos rekao je da će svaki njegov poslanik koji u parlamentu bude glasao za kompromis biti isključen iz stranke. No, Kamenos je najavio i da neće napuštati koaliciju čak i ako Ciprasov kompromis bude izglasan.
No, bez ANEL-a, Cipras nema većinu koja je potrebna da parlament glasa za sporazum sa Skopljem. On je zato upućen na glasove opozicionih stranaka – pre svega socijalista. Ako te glasove dobije, politika u Atini će postati bogatija za još jedan kuriozitet: baš socijalisti, koji su u frontalnoj opoziciji i traže nove izbore, obezbedili bi Ciprasu da politički preživi, dok bi njegovi saveznici na vlasti glumili opoziciju – bez napuštanja vlade.