„Istorijska šansa za problem Kosova“
12. decembar 2017.
DW: Gospodine Petriču, kažete da sada postoji istorijska šansa da se reši pitanje Kosova. Zašto to mislite?
Volfgang Petrič: Mislim da je predsednik Srbije Vučić, s obzirom na njegove izjave o Kosovu, sada spreman da to pitanje reši. Postoji zapravo istorijska šansa da se reši taj poslednji istorijski konflikt na teritoriji bivše Jugoslavije – reč je naime o odnosu Srba i Albanaca na Kosovu. Evropska unija bi to trebalo da prepozna kao zaista veliku šansu.
Pročitajte još: „Dijalog ima smisla samo uz priznanje“
Šta konkretno očekujete od Brisela?
Trebalo bi započeti nov politički proces kako bi se prevazišla rutina u koju je zapao dijalog između Prištine i Beograda. U naredne dve godine fokus bi trebalo da bude na rešavanju tog problema. U tom smislu, možda bi bilo dobro da neko ko je tamo dobro poznat dobije i nekakav politički mandat. Taj mandat bi morao da bude povezan s jasnim ciljem da se problem približi rešenju. Takođe, mora se razmišljati i o tome šta time dobija Srbija, kako motivisati Srbiju da načini taj istorijski korak.
Kažete da Brisel mora da se pokrene. Ali šta se zapravo – osim te Vučićeve izjave – nalazi na srpskoj strani pregovaračkog stola?
Postoje dva procesa na koje on (Vučić u izjavi) ukazuje: prvo, nastavak i eventualno okončanje dijaloga između Beograda i Prištine što je moguće pre. Tu je konkretno reč o institucionalnim pravima za Srbe na Kosovu. A drugi veoma važan korak jeste unutrašnji, srpski dijalog. Verujem da je to važna priprema za nešto što bi zaista moglo da donese stabilnost u regionu. Bilo bi važno da u Srbiji ne osećaju samo da su spolja prisiljeni da priznaju nešto, već da se kroz unutrašnji dijalog dođe do rešenja koje bi bilo prihvatljivo za obe strane. Naravno, još uvek je veliki problem to što mnogi Srbi i srpski političari teško mogu da prelome i kažu da je „Kosovo izgubljeno“, što je Vučić de fakto već uradio.
Naravno, za to Srbima morate nešto i da ponudite. To bi morala da bude zaista dobra zaštita prava etničkih manjina, ali i na primer neko eventualno bilateralno rešenje – oko čega bi i Beograd i Priština mogli da se slože – u vezi sa određenim korekcijama granice. Srbija je relativno odmakla u pregovorima sa Evropskom unijom. Ljudima u Srbiji trebalo bi jasnije i glasnije reći da bi prevazilaženje te prepreke značilo da se i oni za nekoliko godina mogu pridružiti (Evropskoj uniji). To bi trebalo raditi paralelno sa unutrašnjim dijalogom o Kosovu. Do 2019. godine, kada će nova administracija u Briselu početi sa radom, neophodno je rešiti otvorena pitanja. U njih pre svega spada Kosovo. Cilj bi bio da nova administracija EU već 2019. ima plan o pristupanju zemalja Zapadnog Balkana Uniji koji bi u relativno kratkom roku bio i implementiran.
Pročitajte još: Realna unija – zamazivanje očiju?
Mislite u paketu?
To bi tada trebalo videti. Najslabija karika u zapadnobalkanskom lancu je Bosna. Tu bi trebalo da dođe do nekog pomaka. Ali čak i u tom slučaju smatram da bi pregovore trebalo započeti relativno brzo. Trebalo bi napraviti spisak prioritetnih problema i rešavati ih jedan po jedan, uzevši u obzir specifične okolnosti u Bosni. To bi trebalo da omogući pristup. Ličilo bi to na svojevrsno regionalno takmičenje: ko će prvi stići do cilja? Tačno se zna o čemu se radi: kada je Srbija u pitanju, reč je o rešavanju kosovskog problema, kada je reč o BiH, radi se o disfunkcionalnosti države čiji koren leži u Dejtonskom sporazumu. Izazovi su jasno identifikovani i svaki proces se s tim mora uskladiti.
Šta biste savetovali srpskim političarima, kako mogu da ubede svoje sagovornike u pregovorima da su zaista verodostojni? Vlada veliko nepoverenje prema rukovodstvu u Beogradu, naročito ako se imaju u vidu medijske slobode, pravna država itd...
Srbija nesumnjivo još uvek ima velike probleme, ali verujem da bi to trebalo sagledavati u svetlu mnogo većeg problema, a to je nerešeno pitanje Kosova. Ipak, s druge strane, Vučić je u Berlinu, kao i u drugim evropskim prestonicama, uspeo da stekne prilično veliko poverenje. Važnu ulogu u tome imala je i izbeglička kriza 2015/2016. Uspeo je da se pozicionira kao neko sa kim može da se razgovara i o teškim pitanjima. Verujem da već postoji izvestan stepen poverenja koji se može ukazati vladi Srbije, a da se u isto vreme ne izgube iz vida problemi. Ali ja sam u dobroj meri optimista da sva ta pitanja mogu biti rešena čim, sa jedne strane, Brisel iznese jasan plan o pristupu EU, a s druge, kada se reše problemi sa Prištinom.
Šta savetujete kosovskim političarima?
Kosovo je politički duboko podeljena zemlja. To je slaba država, moglo bi se reći na ivici kolapsa – upravo ako je uporedimo sa Srbijom koja se ekonomski i uopšte uzev veoma snažno razvila. Od Prištine mora naravno takođe da se zahteva da prevaziđe svoje slabosti. Zadatak se sastoji u tome da se što pre izađe u susret srpskoj zajednici na Kosovu. Još pre nekoliko godina potpisano je da bi trebalo da se formira Zajednica srpskih opština. To konačno mora da se ispuni. Priština to duguje.
Pročitajte još: Balkanski teatar sa zapadnim blagoslovom
Kakvu ulogu po vama u svemu tome igra Tirana?
Albanski premijer očigledno je zainteresovan za to da se dođe do rešenja. On ima veoma dobar odnos sa Vučićem, i već to smatram veoma, veoma važnim. To je nešto što je sasvim novo. Albanija sada ne bi trebalo da se samo jednostrano zalaže za Kosovo. Smatram da bi bila velika prednost kada bi Beograd i Tirana mogli da se usaglase, ali ne preko leđa drugih, već pre kao neka snaga koja motiviše. Tu bi Albanija mogla da igra važnu ulogu.
*Volfgang Petrič (1947) je austrijski političar, socijaldemokrata, koji je bio specijalni opunomoćenik EU za Kosovo (1997-1999) i Visoki predstavnik međunarodne zajednice za BiH (1999-2002)