Islamska država slaba, ali i dalje opasna
28. decembar 2020.
U Nemačku su se vratile tri žene i dvanaestoro dece koje je nemačko Ministarstvo spoljnih poslova dovelo iz zarobljeničkog kampa Al Hol na severu Sirije. Jedna od žena je odmah uhapšena kao pripadnica terorističke organizacije.
Preuzimanje žena i dece je humanitarni gest, sa stanovišta kurdske samouprave na severu Sirije, ali i olakšanje za njihove bezbednosne snage.
U kampu Al Hol je oko 64.000 ljudi, od kojih većina dolazi s područja koje je nekada okupirala teroristička organizacija Islamska država (IS). Prema izveštaju UN, većina zatvorenika su državljani Sirije i Iraka. Ali gotovo 9.500 njih su došli iz drugih delova sveta, mnogi iz Evrope.
Svaka osoba koja napusti kamp, olakšava rad kurdskim snagama reda. Kurdsa uprava je mesecima insistirala da zapadne zemlje prime nazad svoje državljane. Navodno su mnogi zatvorenici u kampu nastavili da neguju ekstremističke ideje i još uvek predstavljaju potencijalnu pretnju.
Ukoliko bi te osobe tokom uspele da pobegnu, rečeno je u upozorenju kurdske uprave, odmah bi se priključile IS ili drugim džihadističkim grupama.
Oslabljena organizacija
Ako bi potencijalni teroristi uspeli da se ponovo priključe IS, zatekli bi terorističku organizaciju koja je još samo senka sebe. Slava iz njenih ranijih godina je izgubljena.
U poređenju sa stanjem od pre pet godina, IS je znatno oslabljena, kaže u razgovoru za DW Peter Nojman, profesor bezbednosnih studija sa Kraljevskog koledža u Londonu. Ideja o kalifatu proglašenom 2014. spada u davno prošlo vreme.
Uz to, kako ističe Nojman, IS je pod strogim nadzorom, posebno u Iraku: „Tamo postoji ogroman pritisak, koji joj otežava organizovanje, nabavku novog oružja i regrutovanje članova. Sve to enormno slabi tu organizaciju u zemljama njenog porekla – Iraku i Siriji.“
Do sličnog zaključka je došao stručnjak za terorizam Jasim Mohamad, vlasnik portala europarabtc.com. „Prema procenama iz unutrašnjih krugova iračke vlade, trenutno je u Iraku oko 3.500 boraca IS, a u Siriji oko 4.000. IS se povukla u obe zemlje. Više nije u stanju da izvodi zahtevne operacije“, kaže Mohamad za DW.
IS i dalje pokušava da nabavi oružje, kaže Mohamad, ali prema informacijama iračke vlade, ta organizacija raspolaže još samo lakim naoružanjem. „Pored toga, može se pretpostaviti da je IS u najvećoj meri izgubila mrežu veza i finansijske izvore širom sveta.“
„Male mobilne grupe"
Ukoliko se IS pak i odluči na akcije, ističe on, one su obično ograničene: „Uglavnom ih sprovode male mobilne grupe koje se većinom ne sastoje od više od deset ljudi“, kaže Mohamad. Pored toga, ističe, da se napadi događaju uglavnom u udaljenim regionima, izvan gradova. „Reč je o izvođenju brzih operacija, poput blokade puteva ili napada na vojne granične objekte.“
Ipak, kaže Nojman, ne treba umanjivati opasnost. Jer na drugim mestima, na primer u Evropi, IS je i dalje aktivna, iako je promenila taktiku. Nojman dodaje da IS više nema snage za velike akcije niti raspolaže velikim brojem obučenih pripadnika sa iskustvom borbe, kao pre nekoliko godina.
Umesto toga, međutim, postoji niz napada pojedinaca, poput nedavnih napada u Parizu, Nici, Bečui Drezdenu. „Na ovaj način IS želi da pokaže da je i dalje prisutna i da još uvek može da izvede napad. Ona sada traži nove motive da mobiliše pristalice – poput diskusije o Muhamedovim karikaturama.“
Za regrutovanje često nisu potrebni posebni napori. Da bi osvojili pristalice, često je dovoljno nekoliko video-zapisa sa patetičnom muzikom i sastavljenih od sugestivnih sekvenci.
To sajber-regrutovanje je lakše i često efikasnije od rada škola Kurana i ekstremističkih grupa formiranih oko nekoliko džamija kojima upravljaju propovednici bliski IS. Radikalizacija pred računarom ili ekranom mobilnog telefona često prolazi nezapaženo.
Prisustvo u Africi
Osim toga, ističe Jasim Mohamad, Islamska država je prisutna i u Africi. „IS trenutno jača svoje kapacitete, posebno u zapadnoj i severnoj Africi.“
Pre svega, ona koristi haos u Libiji. Pored ideološke mobilizacije, kako kaže, IS se prvenstveno bavi širenjem krijumčarskih ruta do podsaharske Afrike. Kriminalni i ideološki motivi se tako stapaju jedan s drugim.
„Al Kaida trenutno u tom regionu ima veći uticaj. Sve u svemu, može se pretpostaviti da će se terorističke aktivnosti u zapadnoj Africi povećati uprkos uloženim naporima“, zaključuje Mohamad.