Islam u Rusiji između tolerancije i odbijanja

Glavna džamija u Moskvi, koja može da primi 10.000 vernika, otvorena je nakon desetogodišnje izgradnje. Prema rečima predsedavajućeg Savetu ruskih muftija, Ravila Gajnutdinova, radi se o najvećoj džamiji u Evropi. Džamija koja je ranije bila na tom mestu, poticala je iz 1905. Ona je srušena 2005. da bi na njenom mestu bila izgrađena nova.

U Moskvi postoji šest džamija i procenjuje se da u glavnom gradu Rusije živi oko dva miliona muslimana, dok ih u celoj zemlji ima oko 20 miliona.

Islam važi kao ideologija

Ljudi u Rusiji prave ogromnu razliku između islama kao religije i muslimana. Do tog zaključka došao je moskovski naučnik Aleksandar Verhovski iz moskovskog Istraživačkog centra „Sova“. Njegova istraživanja pokazuju da 40 odsto ljudi u Rusiji ima negativno mišljenje o islamu, ali samo 12 procenata njih to kaže za muslimane. Mnogi Rusi smatraju, tvrdi Verhovski u razgovoru za DW, da je islam „neki vid ideologije, nešto opasno što se dovodi u vezu s terorizmom“.

Međutim, naglašava Verhovski, posebno niska stopa tolerancije prema muslimanima beleži se među etničkim grupama sa Kavakaza. To, međutim, nema mnogo veze sa samom religijom. „Ljudi odbijaju da prihvate gradnju džamija, jer smatraju da će tako u njihove kvartove doći više migranata. Oni se ne plaše samih džamija, već se plaše prevelikog talasa stranaca“, smatra taj stručnjak. To često vodi ka otvorenoj agresiji – u Rusiji se često događaju etnički motivisani napadi, ali napada na verskoj osnovi skoro i da nema.

Ruska država sve više posmatra islamski religiozni život kroz prizmu borbe protiv terorizma, smatra Verhovski. „Gledano iz ugla vlasti, svaka neformalna islamska grupa predstavlja potencijalnu opasnost. Tim grupama mogu istovremeno da pripadaju i miroljubivi muslimani, ali i ekstremisti iz naoružanog podzemlja.“ Moskovski ekspert kritikuje to što su u Rusiji zajedno sa zajednicama koje imaju očigledno ekstremističke strukture, zabranjene i miroljubive zajednice.

Imigracija izaziva sumnju

U Rusiji postoji ogromna islamofobija, smatra orijentalista iz moskovskog Karnegi centra Aleksej Malašenko. „Nju su još više podstakli sukobi na Kavkazu, ali i interna i eksterna migracija, kao i ekstremizam.“ Malašenko istovremeno smatra da postoji određena tolerancija kada je reč o odevanju. „Niko ne obraća pažnje recimo na to da li neko nosi maramu ili ne.“

Po pitanju gradnje džamija u gradovima u Rusiji, ljudi misle drugačije. „Nedaleko od moje kuće je pre nekoliko godina izgrađena jedna džamija. Nikada nisam čuo da je došlo do bilo kakvog sukoba“, kaže Malašenko. On dodaje i to da je stav predsedavajućeg Savetu ruskih muftija, da bi svaki kvart u Moskvi trebalo da ima po jednu džamiju.

Kompleksna svakodnevica

Rukovodilac Društva za političke imigrante iz centralne Azije Bahrom Kamrojev, ubeđen je da ruska država vodi istinski rat protiv islama – u prvom redu protiv nezavisnih islamskih organizacija i udruženja. „Situacija je prilično komplikovana. Na delu su represalije i izmišljeni krivični procesi protiv Tatara i Baškira“, kaže Kamrojev.

„Danas je teško u Rusiji biti musliman. Postoji niz slučajeva kojima lokalne vlasti pokušavaju da zabrane nošenje hidžaba, ali i da religioznu literaturu označe kao ekstermističku“, žali se taj aktivista. Pritom mnogi ljudi uopšte ne znaju da u kući imaju literaturu koja je označena kao ekstremistička. Na kraju, Kamrojev ipak podvlači da su muslimani u svakodnevnom životu u Rusiji „dobro tretirani“.