Kao Iranka, godinama sam nosila komad tkanine na glavi. Osećala sam ga kao instrument tlačenja i kontrole. Hidžab od žena stvara građanke drugog reda.
Ponižavajući tretman i tradicionalna diskriminacija ženskog stanovništva u Iranu kao da jedva nalaze mesta u aktuelnoj debati o ukidanju moralne policije. A upravo bi ta debata bila potrebna.
Režim u Teheranu je od preuzimanja vlasti 1979. insistirao na prisili nošenja marame. Ali dugo se niko nije uzbuđivao zbog ove povrede osnovnih ženskih prava. Podržavaoci režima, ali i političari iz zapadnog sveta predstavljali su hidžab kao pitanje kulture i tradicije.
Moje iskustvo kaže drukčije. Imala sam 13 godina kada mi je otac bačen u zatvor jer se zalagao za radnička prava u Iranu. Sećam se da je majka smela u sudnicu samo u širokoj i tamnoj odeći.
Kao tinejdžerka sam imala posla s moralnom policijom. Sećam se da sam sa prijateljem išla u bioskop, noseći crveni mantil. Crveno je za te čuvare morala omražena boja.
Zaustavili su me zbog mantila na ulazu u stanicu metroa. Sećam se straha. Jedino o čemu sam mislila bilo je kako da izbegnem hapšenje. Okrenula sam se i trčala koliko me noge nose. A onda sam razmišljala zašto zapravo bežim? Kakav sam to zločin počinila?
Nakon tog bekstva, osećala sam teskobu kad god bih izašla na ulicu. Napustila sam zemlju 2015. godine, ali me osećaj nelagode na ulici nije napuštao ni prvih meseci u prinudnom egzilu.
Imala sam sreće da izbegnem kandže moralne policije. Tu sreću nije imala Jina Mahsa Amini, koja je stradala pre tačno tri meseca (16. septembar), ubrzo nakon hapšenja.
Usledili su protesti i još mnoge nevine žrtve režima u Teheranu. S obzirom na takav užas, rasprave o navodnom planu da se ukine moralna policija deluju mi kao puštanje magle.
Prinuda na nošenje hidžaba je jedan od stubova Islamske Republike, način kontrole žena i celog društva. Ljudi u Iranu to znaju, zato i ne veruju da će biti ukinuta obaveza pokrivanja kose za žene.
Svakako, vlasti će po nekom, nama još nepoznatom planu, naći način da zamene moralnu policiju. Možda će žene koje nepravilno nose maramu biti lišene nekih prava ili usluga. To bi se moglo zaključiti iz reči nadležnih.
Ali, čak i kada bi moralna policija stvarno bila ukinuta, ne treba zaboraviti da problem iranskog naroda nije samo obavezni hidžab, nego kompletan režim ustrojen nasuprot ljudskim pravima.
Posebno mlade generacije imaju veći cilj – slobodni, sekularni i demokratski Iran koji može da igra bitnu ulogu na Bliskom istoku i u svetu.
Vreme je za novu iransku revoluciju. I vreme je da se oda priznanje iranskim ženama koje su obznanile startni pucanj – sa hidžabom ili bez njega.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.