Iransko-arapski strateški rat u Siriji

U Siriji se istovremeno vodi više borbi. Građanski rat počeo je pre više od dve godine, kao borba za moć između vlade i opozicije. U sukob su se ubrzo uključile i druge države, boreći se za svoj uticaj. Pored zapadnih država, Rusije i Turske, u sukob u Siriji su se uveliko angažovali i Iran, Saudijska Arabija i Katar, nastojeći da prošire svoj uticaj u regionu. Religijski sukob sunita, šiita i alavita, pritom ima sporednu ulogu.

Sirija je za Iran važna strateška zemlja. Režim Bašara al Asada u Damasku, je jedini saveznik Teherana u arapskom svetu. Uostalom, Sirija je važan faktor pro-iranskog pokreta Hezbolah u Libanu, objašnjava stručnjak za Bliski Istok Štefan Rosini iz Instituta za bliskoistočne studije GIGA u Hamburgu. Teheran, Damask i Hezbolah sebe vide kao predstavnike otpora izraelskim i zapadnim interesima u regionu, objašnjava Rosini u intervjuu za Dojče vele.

Pad sirijskog režima bio bi udarac Iranu

Sa druge strane, Saudijska Arabija i Katar nastoje da suzbiju dominaciju Irana i da povećaju svoj uticaj. Pad vlade u Damasku i te kako bi pogodio Iran. Zato obe velike monarhije naveliko pomažu sirijsku opoziciju. One takođe i u Libanu i Iraku potpomažu anti-iranske grupacije, koristeći pritom različite strategije, naglašava Rosini. Saudijska Arabija godinama je podržavala radikalne salafističke grupe. Nakon loših iskustava sa Al Kaidom i saudijskim dobrovoljcima u Avganistanu, kraljevina je postala opreznija. Mnogi ratni veterani, po povratku u Saudijsku Arabiju postali su novi neprijatelji vlasti. Mnogi dobrovoljci iz Saudijske Arabije sada su u Siriji. „Zato je Saudijska Arabija sada malo opreznija u pružanju podrške”, kaže naučnik iz Hamburga. Katar, sa druge strane, delimično podržava i radikalne grupe.

Sličnog mišljenja je i politikolog Mehran Kamrava sa Univerziteta Džordžtaun u Dohi: „Katarci su novi u igri, nemaju iskustva, šalju borce i lakše naoružanje u zemlju, koja bi kasnije mogla da im šteti, kaže Kamrava. To je razlog zašto je podrška Katara bez zadrške. Ugroženom režimu u Damasku, Iran daje privid masovne pomoći. Sirijska opozicija prebacuje Teheranu da svojim saveznicima u pomoć šalje oružje i elitne jedinice svoje garde. Takođe, proiranski Hezbolah pomaže u borbama sirijsku armiju, protiv pretežno sunitskih pobunjenika.

Zalivske države očigledno naveliko isporučuju oružje

Prema podacima zapadnih medija, Katar je do sada isplatio stotine miliona američkih dolara sirijskoj opoziciji. Mnoštvo aviona sa oružjem i municijom do pobunjenika je stizalo i preko Turske. Saudijska Arabija je, prema izveštajima američkih medija, između ostalog finansirala i kupovinu hrvatskog oružja, koje je u Siriju dolazilo preko Jordana. Početkom godine bivši šef saudijske tajne službe Turki Al-Faisal je rekao: “Pretpostavljam da šaljemo oružje, ako ne, to bi bila naša velika greška.” Teško naoružanje i modernu opremu, kao što su protivavionske rakete, za sada ni zalivske države ne žele da isporučuju zavađenoj opoziciji.

Time Saudijska Arabija i Katar naizgled vode politiku sličnu Zapadu. Međutim, stručnjak za Bliski istok Rosini, je skeptičan prema tim saveznicima: “Sporno je ulaziti u isti brod sa zalivskim monarhijama. Te zemlje nikako nisu snage za stabilnost u regionu. “Interes Saudijske Arabije sigurno nije demokratizacija Sirije. To je pokazala i u susednom Bahreinu“, ističe Rosini. Saudijska Arabija 2011. godine je vojnim trupama podržavala Bahrein, nakon što su protesti protiv bahrenske kraljevske kuće poprimili ozbiljne razmere.

Borba za moć između Irana, Saudijske Arabije i Katara proteže se duž religioznih granica. Na jednoj strani su konzervativne sunitske monarhije, koje pretežno sunitske protivnike Asadovog režima uzimaju u naručje. Na drugoj strani šiitska republika Iran podržava režim u Damasku, u kojem glavnu reč imaju alaviti, koji su proistekli iz šiitskog islama. Ipak, Rosini i Kamrava sukob u Siriji ne vide prevashodno kao borbu između sunita i šiita. „To je neizbežna posledica tog sukoba“, komentariše Kamrava. Iako mnogi u Saudijskoj Arabiji i Kataru rat posmatraju kao verski, tu je prevashodno reč o strateškim ciljevima.

Autori: Andreas Gorževski / Boris Rabrenović

Odg. urednica: Ivana Ivanović