Iranski napad na Izrael: Da li je za sada gotovo?

Mirno je jutro u Izraelunakon vatrene noći u kojoj je ka toj zemlji letelo tristotinak iranskihdronova i krstarećih raketa.

„Velika većina“ je presretnuta, naveo je portparol izraelske vojske, ali nije dao detaljan izveštaj o šteti i žrtvama. Najpre je navedeno da je u napadu povređena jedna devojčica i da je jedan vojni objekat blago oštećen.

Prvi direktan napad Irana na Izrael u Teheranu nazivaju „samoodbranom“ i „odmazdom“ zbog udara na iranski konzulat u Damasku početkom meseca. U tom napadu, koji se pripisuje Izraelu, stradao je i visoki zvaničnik iranske Revolucionarne garde.

Iranski napad doveo je do osuda celog Zapada. U odbrani Izraela učestvovale su i američke i britanske snage.

Za sada još nema odgovora Izraela, mada ga je jedan neimenovani vojni zvaničnik najavio, prenose mediji.

Udari i u Jerusalimu

Vazdušna uzbuna bila je oglašena u brojnim mestima, između ostalog u Jerusalimu, na jugu i na severu zemlje. Čule su se eksplozije.

Nešto od toga zabeležio je kamerom Amijen Esif, dopisnik DW iz Jerusalima. 

Istovremeno je došao udar iz Libana. Tamošnja šiitska paravojska Hezbolah, bliska Teheranu, navela je da je ciljala Golanske visoravni koje Izrael drži pod okupacijom.

Agencija AFP navodi da su i jemenski Hutiji poslali dronove ka Izraelu.

„Presreli smo, odbili smo, zajedno ćemo pobediti“, naveo je izraelski premijer Benjamin Netanjahu na Tviteru.

Iranska misija pri UN pozvala se na Povelju UN, tvrdeći da je u pitanju samoodbrana nakon „agresije“ na diplomatsko predstavništvo u Damasku.

Kako su naveli na Tviteru, „stvar se sada može smatrati zaključenom“, što bi trebalo da znači da neće biti novih napada.

„Ipak, ako izraelski režim načini još jednu grešku, odgovor Irana biće značajno ozbiljniji“, navode oni.

Ministar odbrane Irana Mohamad Reza Aštiani najavio je „snažan odgovor“ za države koje bi „otvorile svoj vazdušni prostor za napade na Iran iz Izraela“.

Revolucionarna garda je navela da su uspešno uništene „važne vojne mete“ u Izraelu i upozorila SAD i druge države da se ne mešaju.

Napad „sporim“ dronovima

Marina Miron, istraživačica na Odeljenju studija rata Kraljevskog koledža u Londonu, navela je da je Iran verovatno koristio dronove Mohadžer 10, jedine za koje je poznato da ih Iran ima, a da mogu da lete do 24 sata. Njihova brzina je oko 200 kilometara na sat.

„Deluje da su ti dronovi primećeni rano, oni su relativno spori“, rekla je Miron za DW. „Tako da je izraelska armija znala da dolaze… nije to neočekivan potez.“

Iz vojne perspektive, navela je ona, „jeste iznenađujuće što je Iran, znajući za moguće posledice, ipak izveo napad sa svoje teritorije“.

Do sada je Iran za to koristio svoje marionete u regionu. „Oni mogu da delaju mnogo brže. I oduzele bi Izraelu i Sjedinjenim Državama mogućnost da lansiraju protivnapad na iransko tle“, dodala je Miron.

Poznati američki politikolog Jan Bremer je pak na Tviteru ocenio da je „iranski napad bio postavljen tako da može lako biti presretnut“. Po njemu, cilj je bilo podizanje letvice zastrašivanja.

„Sledeći koraci će zavisiti od sposobnosti Bajdenove administracije (i saveznika) da odgovore Izrael od direktnog vojnog odgovora na iranskom tlu“, naveo je on.

„Čak i tako, mnogo je opasnosti kad se uzmu u obzir svi akteri i arene vojnog konflikta koji su umešani.“

Podrška Nemačke, SAD i drugih

Niz zapadnih zemalja pružio je bezuslovnu podršku Izraelu nakon što je Teheran lansirao napade.

„Naša privrženost bezbednosti Izraela protiv pretnji iz Irana i marioneta je poput armiranog čelika“, naveo je Bajden na Tviteru. On je okupio nacionalni tim za bezbednost u Beloj kući.

Nemački kancelar Olaf Šolc naveo je da se iranski napad ne može opravdati. „Iran rizikuje dalju eskalaciju u regionu. Nemačka je uz Izrael i pričaćemo o situaciji sa saveznicima“, naveo je on.

Šefica diplomatije Analena Berbok upozorila je da iranski napad može „odvesti region u haos“. „Izrael ima našu kompletnu solidarnost u ovim trenucima.“

Sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš rekao je da je „duboko uznemiren“ zbog opasnosti „pogubne eskalacije u celom regionu“.

Izrael je tražio sednicu Saveta bezbednosti.