Ipak se dobro završilo - gradonačelnik Gerlica je iz CDU
17. jun 2019.
„Još jednom se sve ipak dobro završilo!" Sigurno da će mnogi u Nemačkoj to da kažu nakon što kandidat Alternative za Nemačku (AfD) nije uspeo da postane gradonačelnik Gerlica. Ali to nije kraj problema, jer rezultat je bio relativno tesan: ipak je 45 odsto birača glasalo za AfD.
A za takav tesan rezultat morale su da se udruže sve snage. Da bi se zaustavio Sebastijan Vipel, bila je potrebna saradnja svih ostalih stranaka, od naslednika mirne revolucije unutar CDU, do naslednika DDR-ove diktature u Levici. Pitanje vlasti stavljeno je iznad osnovnih uverenja. Baza CDU-a to neće moći mirno da podnese.
Pritom se kod ovih izbora nije radilo o lokalnom nivou: izbori u najistočnijem gradu Nemačke bili su daleko veća dilema.
Svi protiv jednoga?
Alternativa za Nemačku je na velikom području oko Gerlica na opštinskim nivoima, u gradskim i okružnim većima, odnedavno najjača snaga. Izbori se održavaju svakih pet godina. Novo područje „pod kontrolom AfD-a" proteže se duž čitave nemačko-poljske granice, sve do Berlina i dalje na sever do Baltičkog mora. Pobeda kandidata CDU-a u Gerlicu gotovo da ništa ne menja na činjenici da je AfD na putu da na istoku Nemačke postane „narodna" stranka – stranka za koju glasa 20 do 30 odsto ljudi.
Na predstojećim pokrajinskim izborima koji se održavaju na jesen, AfD će sigurno u dve pokrajine da postane najjača stranka. Da bi se bez njih sastavila vlada, biće neophodna koalicija tri ili četiri stranke. Slična onoj koja je formirana u Gerlicu. Već sada se naslućuje da će CDU morati da sarađivati i sa Levicom.
Među onima koji pamte DDR već sad se posprdno govori o „blok-strankama"". U DDR-u su postojale neke alibi-stranke, stranke bez sopstvenog profila čiji je zadatak bio da štiti diktaturu stvarajući privid demokratije. Odluke je uvek donosila većinska stranka – Jedinstvena socijalistička stranka Nemačke SED. I iako je to istorijsko poređenje pogrešno, ono ipak pokazuje zabrinjavajući jaz između građana i stranaka.
Nakon pokrajinskih izbora cilj će biti zaustaviti AfD – a to znači, prema sadašnjim očekivanjima, ignorisati najjaču političku snagu. To opet nameće pitanje, šta će da zameni staro demokratsko načelo da najjača stranka pobeđuje ili predvodi razgovore o formiranju koalicije?
Izbeći dalju polarizaciju
A tu su i druga pitanja: šta je s takmičenjem stranaka s obzirom na njihove profile ako se one odriču sopstvenih ciljeva ili kandidata da bi nekog drugog zaustavile? Da li je to onda korektno sučeljavanje mišljenja?
I može li to na dugi rok da bude dobro? Zar ne postoji opasnost da izbori budu dovedeni u pitanje i izgube legitimitet? Ako se na primer – a i takav se predlog nedavno čuo – bira sve dok rezultat ne bude odgovarao određenim strankama?
Naravno, Nemačka ima posebnu istorijsku odgovornost: nikad više fašizam, nikad više diktatura! Ali, zar ne bismo upravo zato svi morali da budemo zainteresovani za to da negujemo živu demokratiju? Onaj ko svet deli na „dobre" i „loše", što se na žalost sve češće susreće u političkom takmičenju, taj ide u pogrešnom smeru. Ta dihotomija podseća na stare nemačke bajke. Izgleda da je slabost Nemaca da iz toga razvijaju neku političku romantiku. Ali, tamo gde ima previše emocija, a premalo hladne glave, tu nedostaju nijanse i spremnost na kompromis. Umesto toga, dolazi do polarizacije i stvaranja neprijateljskih tabora. Tako nestaje vera u snagu demokratske politike.
Potreban novi pristup
To što se u Gerlicu „ipak sve dobro završilo", ne može da prikrije politički zemljotres koji upravo doživljava politički tako dugo stabilna Nemačka. Time se ne misli samo na AfD, već i na slabost tradicionalnih stranaka – SPD i CDU – i gotovo bajkovit uspon Zelenih. Demokratiji su zato potrebni hrabri političari koji će da razmišljaju i deluju na nov način.
Kako bi, recimo, bilo sa stvarnim raspravama o greškama i vizijama? Greškama i propustima kao što je recimo onaj da se u Gerlic do danas ne može stići ni vozom ni avionom. Za taj navodno „evropski grad" to je dokaz neuspeha. Zašto se u predizbornoj kampanji gotovo uopšte nije govorilo o vizijama toga kako grad na tromeđi Nemačke, Češke i Poljske stvarno urediti kao potpuno novo mesto saradnje? To da je sad pobedio CDU-ov kandidat rumunskog porekla, možda bi moglo da podstakne takvu otvorenu raspravu.
A kako bi bilo s renesansom realne politike? Ima dovoljno gorućih problema. Kad bi se oni stavili u centar pažnje, to bi moglo da oduzme energiju polarizaciji. Danska, na primer, zato pokušava s manjinskom vladom. Zašto da ne? U Nemačkoj bi to možda moglo da pomogne da se zatrpaju politički rovovi koji se protežu duž čitave zemlje – sve do Gerlica.
Priredio: Saša Bojić