Investicije u Meksiku pod znakom pitanja

Preduzeća koja u Meksiku proizvode za tržište SAD trebalo bi i svoje proizvodne pogone da presele u SAD, smatra republikanski predsednički kandidat Donald Tramp. Ako Kinezi svoje automobile žele da prodaju u SAD, onda bi trebalo u Sjedinjenim Državama i da ih proizvode, poručio je Tramp, i ujedno na kongresu republikanaca upozorio da će u protivnom na ta vozila nametnuti tako velike carine, da će ona na kraju postati preskupa. I nemačka auto-industrija, koja delom proizvodi u Meksiku, cilj je tih pretnji. Ta debata pokazuje da Meksiku preti da završi između dve vatre američke unutrašnje politike.

Klaudija Šejnbaum, doduše, ovog utorka 1. oktobra 2024. zvanično stupa na funkciju predsednice Meksika kao prva žena na toj poziciji u toj latinoameričkoj državi, ali njen pravi posao u stvari započinje tek nakon predsedničkih izbora u SAD 5. novembra. Tek tada će biti jasno ko će bit novi predsednik ili predsednica SAD i shodno tome osoba broj jedan u Vašingtonu s kojom će Šejnbaum morati da razgovara. Za atmosferu u komšijskim odnosima odlučujuće će pritom biti da li će biti izabrana Kamala Haris ili Donald Tramp. Šejnbaum od svoga prethodnika, mentora i stranačkog kolege Andresa Manuela Lopeza Obradora, nasleđuje neizvesne ekonomske prilike.

Ekonomski rast i pravosudna reforma

Meksička privreda je protekle godine, prema podacima Svetske banke, ostvarila rast od 3,2 odsto. Time je ta zemlja već drugu godinu za redom zabeležila rast veći od tri procenta. Prema zvaničnim navodima, stopa siromaštva opala je s 43,9 odsto (2020) na 36,3 procenta (2022). U brojkama to znači da je oko 8,8 miliona građana uspelo da se izvuče iz siromaštva.

Javnost se proteklih nedelja uzbudila zbog pravosudne reforme koja je, uprkos brojnim protestima, u rekordnom vremenu progurana kroz sve instance. Ta reforma izazvala je zabrinutost i kod trgovačkih partnera u SAD i Kanadi. Ona predviđa da se ubuduće direktno biraju sve savezne sutkinje i sudije. Kritičari strahuju da bi tako organizovani kriminal, koji ima veliki uticaj u Meksiku, mogao još više da utiče na pravosuđe.

Ambasador SAD u Meksiku, Ken Salazar, ocenio je pre nekoliko nedelja da ta reforma ugrožava odnose „koji zavise od poverenja investitora u meksičko pravosuđe“. Bivši predsednik Lopez Obrador je ipak na kraju svoga mandata progurao reformu, ocenivši pritom da je reč o „demokratizaciji pravosudnog sistema“.

Finansijska tržišta nervozna, meksička vlada optimistična

Već sada organizacije za ljudska prava, ali uticajna Crkva, upozoravaju da bi na izbore u Meksiku mogao da utiče organizovani kriminal. Veliki broj ubijenih kandidatkinja i kandidata tokom izbornih kampanja to jasno pokazuje. Najmanje 22 lokalna političara ubijena su u Meksiku od septembra 2023, kako pokazuju zvanični podaci vlade. Neke nevladine organizacije, poput „Data Civica“ navode i veće brojke. Ta vrsta političkog nasilja, strahuje nevladin sektor, mogla bi da se proširi i na izborne borbe u pravosuđu.

„Za privredu je pravna država važan kriterijum, kako bi moglo da se bude aktivan u inostranstvu, kako bi se pokrenuli, ali i održavali pogoni. A za pravnu državu je nezavisno sudstvo osnovni preduslov“, kaže za DW Hartmut Rank koji je pri predstavništvu nemačke Fondacije Konrad Adenauer u Bogoti zadužen za program pravne države u Latinskoj Americi.

„Ako se ta reforma primeni kao što je planirano, sudovi u Meksiku biće manje nezavisni, a to bi moglo da ponuka firme da se orijentišu ka alternativnim lokacijama za svoje pogone“, primećuje Rank.

Skepsa vlada i na finansijskim tržištima. Nakon izbora, meksička valuta je devalvirala 13 odsto u odnosu na američki dolar. Na zabrinutost stranih preduzeća buduća meksička vlada odgovara s optimističnom prognozom. Portal „El Ekonomista“ piše da vlada računa s povećanjem direktnih stranih investicija od tri do četiri milijarde dolara godišnje. Do kraja šestogodišnjeg mandata predsednice 2030. to bi značilo investicioni priliv i do 24 milijarde američkih dolara.

Nemačka preduzeća još su uzdržana

Pravosudna reforma je tema i među nemačkim preduzetnicima kojih u Meksiku ima u velikom broju. „Moramo pričekati da vidimo kako će se reforma primeniti u praksi, sve ostalo su spekulacije“, kaže za DW Johanes Hauzer, poslovođa za Meksiko nemačke Međunarodne trgovačke komore (AHK).

Jasno je da bi pravosudna reforma mogla da umanji nezavisnost sudova. „Zbog toga što je predviđena mogućnost reizbora sudija, verovatno će biti teže progurati interese pojedinaca, koji su u suprotnosti s grupnim interesima (npr. preduzeća, prim.ur)“, objašnjava Hauzer. On kaže da bi sudije u budućnosti mogle da počnu da razmišljaju slično kao i političari, odnosno da bi prilikom donošenja presuda uzimali u obzir posledice koje bi one imale za njihovu šansu da ponovo budu izabrani na funkciju.

Za nemačke automobilske proizvođače Meksiko je, prema navodima Saveza automobilske industrije (VDA), veoma važna proizvodna lokacija – po važnosti u Americi odmah iza SAD, a pre Brazila i Argentine. Zato su nemački preduzetnici s pažnjom pratili nedavne Trampove izjave o proizvodnim lokacijama.

Iz VDA upućuju na aktuelno zakonodavno stanje: „SAD su s Meksikom dogovorile trgovački sporazum USMCA. Nametanje većih uvoznih carina na vozila iz Meksika značilo bi kršenje tog sporazuma, a to bi posebno škodilo preduzećima iz SAD, jer ona su ta koja uživaju brojne prednosti na osnovu severnoameričkog proizvodnog saveza“, objasnio je jedan portparol VDA.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku