Integracija Roma umesto getoizacije

U poređenju sa drugim državama, integracija Roma u makedonsko društvo je vrlo dobra. Romi imaju svog ministra u vladi, jednog poslanika u parlamentu, a biraju i opštinskog načelnika u Šuto Orizariju (popularnoj "Šutki") - u najvećem romskom naselju Evrope. Romi su savetnici u lokalnim organima vlasti, a više pripadnika ovog naroda postavljeno je i za šefove u nekoliko državnih institucija. Već godinama u politici postoji konsenzus da Romi moraju biti zastupljeni na svim nivoima vlasti.

Zadovoljan ovakvim razvojem situacije je i Nezdet Mustafa, koji je od 2008. ministar bez portfelja. On je i koordinator nacionalne strategije u okviru Evropske dekade inkluzije Roma (2005-2015.). Njen cilj je poboljšanje položaja pripadnika ovog naroda u četiri važne oblasti - stanovanje, zdravlje, zaposlenje i obrazovanje. "Mnogo toga je ostvareno", naglašava Mustafa i navodi razlog zbog kojeg je to tako: "Budžetska sredstva u tu svrhu u stalnom su porastu." Ipak, ostaje da se uradi još dosta toga, kaže on i pominje kako se to posebno odnosi na borbu protiv siromaštva i nezaposlenosti.

Teška privredna situacija

Stopa nezaposlenosti u Makedoniji iznosi 30 odsto. Kod Roma je ona na nivou od 90 odsto. I dok je među radno angažovanim stanovništvom svega jedan odsto Roma, kod primalaca socijalne pomoći stvar je obrnuta - 90 odsto onih koji primaju pomoć su Romi.

"Političari tvrde da su mnogo učinili za nas", kaže 67-godišnja Irfana Bekirova iz Šutke i dodaje: "Mi ne vidimo da je tako. Nema posla. A onda se svi čude zašto Romi odlaze u inostranstvo da traže posao."

Prosečna plata u Makedoniji je 350 evra, a socijalna pomoć 37 evra mesečno. Porodica od pet i više članova može da računa na najviše 90 evra pomoći. To jedva da može biti dovoljno za preživljavanje, a nakon što se pomoć dobija tri godine, ona bude i smanjena.

I 61-godišnja Anika Ljatif bori se da preživi. Ona prodaje povrće na lokalnoj pijaci u Šutki. "Radim po ceo dan i na kraju zaradim pet evra dnevno. Nemam drugog izbora, socijalna pomoć nije dovoljna", kaže Anika. Većina nezaposlenih ovde zarađuje za život tako što skuplja i prodaje stari papir, plastiku i gvožđe.

Poslednji popis stanovništva iz 2002. godine pokazao je kako u Makedoniji živi 55.000 Roma, što je 2,6 odsto od ukupnog broja stanovnika. Aktivisti nevladnih organizacija smatraju da je broj Roma znatno veći. Oni procenjuju da je stvarni broj između 120.000 i 150.000. Oko 50.000 Roma živi samo u naselju Šuto Orizarija, romskoj četvrti Skoplja. Razlika u podacima iz zvanične statistike nastaje zato što brojni Romi nisu ni obuhvaćeni popisom, koji je održan nakon proglašenja nezavisnosti 1991. pa tako nemaju ni makedonsko državljanstvo. Mnogi Romi nemaju nikakav lični dokument, niti imaju para da podnesu zahtev za izdavanje pasoša. Kad roditelji nemaju rodni list, onda ne mogu ni da podnesu zahtev za upis svoje dece u matične knjige.

Država kao otac i "majka Esma"

Uslovi u kojima žive Romi relativno su slični u celoj Makedoniji. Oni žive u naseljima koja obično podsećaju na geto i koja bi ustvari trebalo da pripadaju prošlosti. Šuto Orizari (Šutka) je predgrađe Skoplja u kojem nema kanalizacionog sistema, u kućama koje su na uzvišenjima postoje problemi sa snabdevanjem vodom, a kuće na samom kraju Šutke, imaju problema sa napajanjem strujom.

Ovde je i dom Esme Redžepove. Svetsku slavu stekla je kao "kraljica romske muzike". I sama je vrlo angažovana u romskoj zajednici. Ona je i savetnica gradskih vlasti i smatra kako je ostvaren veliki napredak u proteklim godinama.

"Ja sam potpredsednica Svetske organizacije Roma. Kad imamo konferencije onda svi kažu. Srećni ste vi Romi iz Makedonije. To je donekle tačno. Samo u Makedoniji su Romi Ustavom priznati kao narod. Naš model bi trebalo da preuzmu i druge države", kaže Redžepova. U njenoj četvrti svi je zovu "majka Esma" jer se brine za decu, koju je usvojila. Ukupno ih je 47. U međuvremenu su joj ta deca podarila 123 unučadi i troje praunučadi. Većina ide u školu, a neka su završila i fakultete.

Ali čak i deca koju ne usvoji Esma imaju relativno dobre šanse da završe školu. Vlasti i nevladine organizacije su jedinstvene u oceni da je najveći napredak, kada su Romi u pitanju, postignut na polju obrazovanja. Broj Roma sa visokim obrazovanjem stalno je u porastu. Napori vlasti su vidljivi i kroz projekat "Inkluzija u predškolsko vaspitanje". Već sedam godina u brojnim opštinama se romskoj deci besplatno dele udžbenici, ali i stipendije za školovanje. Trenutno je uz pomoć ovog projekta zbrinuto oko 1.000 dece.

Pomoć iz inostranstva veoma je važna

Bez obzira na sve napore, i u Makedoniji su Romi često u podređenom položaju. Broj prijava za diskriminaciju je u stalnom porastu, kaže Duško Minovski, predsednik Komisije za zaštitu od diskriminacije. Spektrum žalbi je raznolik: od zabrane ulaska romskoj deci na bazen u Skoplju, pa do sadržaja jednog udžbenika gde se Romi pogrdno nazivaju Ciganima.

Zbog toga je i dalje važan rad nevladinih organizacija, koje se trude da pomognu integraciju Roma u društvo. Predsednica nevladine organizacije "Ambrela" Ljatife Sikovska tvrdi da je pri tome vrlo važna pomoć kolega iz inostranstva. Ponekad novac koji se odvoji za pomoć Romima nestane dok prođe kroz hijerarhiju raznih savetnika i eksperata, žali se Sikovska, ali ipak dodaje: "Mi radimo i sa onim delom novca, koji završi u našim rukama. Mi smo oni koji direktno pomažu ljudima." Bez te pomoći, tvrdi Sikovska, bio bi ugrožen rad brojnih nevladinih organizacija.

Autor: Katerina Blaževska
Redakcija: Jakov Leon