Integracija izbeglica – zadatak dostojan Herkulesa
Već nedeljama se radujemo zbog slika Nemaca koji na železničkim stanicama u čitavoj zemlji prijateljski dočekuju iscrpljene i umorne izbeglice, koje su ipak prepune nade. Neumorno volonteri dele vodu, životne namirnice i odeću. To su humani gestovi za koje je Nemačka s pravom na međunarodnom nivou dobila mnogo priznanja. Ipak, radost zbog te predivne kulture dobrodošlice ne bi trebalo nikoga da zavara – Nemačka se nalazi pred zadatkom dostojnim Herkulesa – a to je integracija tih ljudi. Većina njih dolazi iz potpuno drugačijih kulturnih krugova – iz islamskih zemalja poput Sirije, Iraka ili Avganistana. Oni će verojatno ostati jer će poboljšanje stanja u njihovim zemljama porekla trajati godinama, ako ne i decenijama.
Zadatak da se oni integrišu ne bi trebalo potcenjivati, kao što je to bio slučaj pre trideset godina, kada su u Nemačku na privremeni rad došli milioni gastarbajtera iz jugoistočne Europe. Parola je tada glasila: „to su samo privremeni gosti“. Nije se dakle mnogo učinilo da bi se uvele mere integracije. I upravo su u drugoj generaciji Turaka u Nemačkoj delimično formirana prava paralelna društva, koja sa propisima nemačkog društva do danas ne žele da imaju ništa.
Izbeglice imaju i obaveze
Da se ta greška ne bi ponovila, deca i mladi moraju, što je pre moguće, da budu poslati u obdaništa i škole. Oni, baš kao i njihovi roditelji, moraju da uče nemački. I njima mora da bude jasno da su običaji u Nemačkoj delimično drugačiji nego njihovim zemljama porekla: muškarci i žene su ravnopravni. Niko ne sme svojoj ćerki da zabrani da sklopi brak sa muškarcem druge religije. Onaj ko to pokušava da spreči nasiljem, njemu u Nemačkoj preti zatvor. Osnovni zakon (ustav prim. ur.) je presudna osnova ovog društva, a ne neka religiozna knjiga poput Kurana. Homoseksualnost je u ovom društvu priznata i niko u Nemačkoj ne mora zbog toga u zatvor, što je u brojnim zemljama Bliskog istoka zakon. Deca ne smeju da se tuku. Postoji obavezno školovanje i to mora da se poštuje.
Izbeglice moraju što je pre moguće da budu upoznate sa osnovnim elementima nemačke politike. Nemačka, s obzirom na svoju prošlost, ima poseban odnos prema Izraelu i SAD. To će za brojne izbeglice iz arapskog sveta biti novo iskustvo.
Evropski islam – šansa za Nemačku
To da većina izbeglica dolazi iz islamskih zemalja, nije neizostavno prepreka za njihovu integraciju u nemačko društvo. Iz prošlosti poznajemo i pozitivan primer koji pokazuje da je Nemačka stotine hiljada muslimana bez problema integrisala: tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji početkom devedesetih godina, skoro 400.000 bosanskih ratnih izbeglica došlo je u Nemačku. Većina njih su bili bosanski muslimani. Te muslimane karakteriše umereni, evropski islam koji je stolećima most između Evrope i Bliskog istoka.
Ukoliko nam pođe za rukom da se na temelju našeg Osnovnog zakona u Nemačkoj etablira svojevrstan evropski islam, onda aktuelni talas izbeglica može da bude velika šansa za Nemačku.