Inflacija u Nemačkoj nastavlja da raste

Skupa energija je u maju podigla cene za potrošače i to je najveći mesečni porast u poslednjih deset godina. Roba i usluge koštaju prosečno 2,5 odsto više u odnosu na isti mesec prošle godine, naveo je u ponedeljak (31.5.) nemački Savezni zavod za statistiku.

To je najveći nivo od septembra 2011. Otkako je krajem prošle godine istekao period privremenog smanjivanja poreza na promet, cene su uzastopno rasle pet meseci.

Energija podiže cene

U maju ove godine potrošači su posebno mnogo morali da izdvoje za energiju, koja je za godinu dana poskupela deset odsto. Početkom pandemijske krize, u prvom kvartalu prošle godine, svetske cene sirove nafte strmoglavo su se smanjile zbog male potražnje. U međuvremenu su se oporavile.

Osim toga, početkom ove godine u Nemačkoj je uveden porez na emisiju ugljen-dioksida – 25 evra po toni. To se odnosi pre svega na sagorevanje dizela, benzina, mazuta i zemnog gasa. Prehrambeni proizvodi poskupeli su u odnosu na isti mesec prethodne godine za 1,5 odsto, usluge za 2,2 odsto.

Uskoro četiri procenta?

Stručnjaci predviđaju da će se povećanje cena nastaviti u narednih nekoliko meseci. Prvi ekonomista VP Banke Tomas Gicel smatra da se trenutna inflaciona dinamika potcenjuje: „Nemačka poskupljenja sada pale turbo pogon“. On pojašnjava: „Pošto je prošle godine lokdaun potpuno poremetio cene, pa su mnogi proizvodi pojeftinili, sada u poređenju sa prošlom godinom inflacija izgleda veća“.

Holger Šmiding, šef ekonomske analitike Berenberg banke procenjuje da bi godišnja inflacija mogla da iznosi četiri procenta. On navodi i razlog – u drugoj polovini prošle godine privremeno je smanjen porez na promet, pa se to odrazilo i na niže cene, a taj proces je sada obrnut.

I drugi ekonomisti smatraju da bi godišnja inflacija mogla biti znatno veća od tri procenta. Ali ekonomski stručnjak finansijskog instituta Commerzbank Marko Vagner kaže da će to biti privremen rast inflacije: „Uostalom, to su prouzrokovali vremenski ograničeni efekti, pa se od sledeće godine može računati sa znatno nižom stopom inflacije“.

Evropska centralna banka ostaje pri svome

Ne bi trebalo da se pripisuje prevelika težina mesečnim rezultatima merenja inflacije upozorava Jerg Cojner, glavni ekonomista frankfurtskog investicionog fonda Union Investment. Prema proceni Tomasa Gicela, glavnog ekonomiste VP Banke, ova „nevolja“ će nestati već sledeće godine. „Nemačka, pa i Evrozona u celini dugoročno će se pre nositi sa premalim nego sa prevelikim stopama poskupljenja. To zna i Evropska centralna banka“.

Nemačka ekonomska ekspertkinja Izabel Šnabel, članica Direktorijuma Evropske centralne banke, još je sredinom maja naglasila da je novčana politika glavne evropske finansijske institucije podešena srednjoročno i objašnjava da to znači „da mi gledamo kroz sva ta kratkoročna kolebanja“.

Za celu godinu 2021. Evropska centralna banka očekuje inflaciju od 1,5 odsto. Nova prognoza će biti objavljena u junu.

Stopa inflacije jedan je od bitnih pokazatelja za formiranje novčane politike Evropske centralne banke. Njen cilj je da za celu evrozonu inflacija bude nešto ispod dva procenta, na dovoljnoj udaljenosti od nule. Međutim, cilj se godinama ne ostvaruje.

Cene u SAD rastu brže

U Sjedinjenim Američkim Državama je u poslednje vreme inflacija veća nego u evrozoni. U aprilu je iznosila 4,2 odsto više nego u istom mesecu prošle godine. To je bio najveći skok od septembra 2008.

Vašington je zbog krize odobrio džinovske pakete pomoći. Samo martovski paket iznosi 1,9 biliona američkih dolara, što je skoro desetina godišnjeg ekonomskog učinka cele zemlje. Osim toga, masovna vakcinacija je u Sjedinjenim Američkim Državama odmakla dalje nego u Evropi, pa se ekonomski život brže normalizuje i u važnoj oblasti uslužnih delatnosti.

bea/iw/dd (dpa, reuters, afp)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.