Učinićemo sve kako bi se poboljšali odnosi Nemačke i Turske, izjavio je nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel nakon neformalnog susreta sa svojim turskim kolegom Mevlutom Čavušogluom u subotu (6.1.) u svojoj kući u Goslaru. Gabrijel doduše nije rekao šta bi to tačno moglo da bude „sve“, ali postoje prilično jasne indicije.
- pročitajte još: Erdoganove liste za odstrel?
Na primer, ono što je rekao u razgovoru za nemački nedeljnik „Špigel“. Tamo je na neki način povezao trenutno obustavljeni izvoz nemačkog oružja Turskoj sa slučajem u novinara Deniza Judžela koji je u zatvoru u Turskoj. To bi zaista bio ciničan posao, a povrh svega i štetan.
Takav dogovor oslabio bi upravo onu poziciju koju je Nemačka stvorila prema Turskoj i koja je proteklih meseci formirana dobro odmerenom mešavinom jasnih pozicija i diplomatskih obzira. Naime, upravo se Nemačka pobrinula da carinska unija Turske sa EU bude na ledu, iako Ankara to silno želi.
Cena slobode
To je ozbiljno pogodilo Tursku i deluje više nego bučne reči u javnosti. Isto važi i za projekte u vojnoj industriji koji su obustavljeni. Cinično je sudbinu nemačko-turskog novinara povezivati sa novim izvozom oružja, jer upravo je Deniz Judžel bio taj koji je neprestano kritički izveštavao o turskim snagama bezbednosti i njihovim akcijama u kurdskim područjima. Zato se teško može objasniti pokušaj da se on pusti na slobodu u zamenu za opremanje istih tih snaga bezbednosti.
- pročitajte još: Kancelarkin alibi za Tursku
Takav postupak bio bi štetan i zato što bi Nemačka na taj način izgubila verodostojnost i prema Turskoj i prema drugim autoritarnim državama. O pravu na slobodu se ne raspravlja, ono se ne može izraziti u ceni par tenkova. U suprotnom se država, ona koja inače na međunarodnoj pozornici rado govori o osnovnim ljudskim pravima, izlaže ucenama, a njeni građani dovode u opasnost da u diplomatskim sukobima postanu taoci čija se težina može izmeriti puškama, tenkovima i raketama.
Pritisak koji pomaže
Jeste da nemački ministar odbacuje tvrdnje da nudi takav „dil“, ali nezgodan utisak već je formiran. Pritom pažljivo stvoren pritisak na Tursku upravo pokazuje svoje rezultate. Od predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i njegove vlade odjednom se mogu čuti pomirljive reči, jer je i Ankari sve jasnije da se mnogi ekonomski problemi ipak mogu lakše rešiti sa Evropskom unijom, nego sa Rusijom ili Kinom.
- pročitajte još: Privredno čudo sa mnogo upitnika
Ispravan je put iskoristiti tu polugu i za poboljšanje ljudskih prava u Turskoj. U suprotnom Ankara nepotrebno stiče utisak da se i sa Nemačkom može pregovarati o tim pravima. A to ne može da bude cilj nemačke spoljne politike.