Ima li života posle zatvora?

Od sadnje marihuane do sadnje ruža i hrizantema, dele ga skoro dve i po godine zatvora. Ogromna razlika za Bojana Mitrovića je to što sada živi od nečega što ne mora da krije, i što mu u tome pomaže cela porodica. “Pomislio sam: kad sam mogao da uzgajam marihuanu, zašto ne bih cveće koje je mnogo lakše za uzgajanje?”, kaže kroz osmeh Bojan. 

Sadnjom cveća u svom registrovanom poljoprivrednom gazdinstvu se bavi dve godine koliko je na slobodi, a svoje proizvode prodaje cvećarama na gradskom groblju. Sada, kada je prošlo toliko vremena, Bojan je dosta sigurniji u sebe, svoj posao i novi način života.

Supruga i dvoje male dece su mu kako kaže, najjači motiv. Supruga i starija ćerka su mu bile motiv i da započne svoj mali biznis, jer su za vreme koje je Bojan proveo u zatvoru, oni živeli od socijalne pomoći. “Dok sam bio u zatvoru, imali smo mogućnost da se prijavimo za neku od stručnih obuka. Ja sam izabrao obuku za gajenje povrća, voća i cveća u zaštićenom prostoru, nekako mi je to izgledalo najzanimljivije. U tom trenutku sam mislio da ću kada izađem saditi lešnike, imao sam ideje, ali još uvek nisam znao šta ću stvarno raditi kad izađem”, kaže Bojan za DW.

Njegova obuka je trajala šest meseci u Kazneno popravnom zavodu u Nišu, i svakako mu je skratila vreme provedeno u zatvoru. Ono što nije verovao, to je da će zaista lako uspeti u svojoj nameri uz projekat koji sprovodi nemačka organizacija Help.  "Samo što sam izašao iz KPZa, možda je petnestak dana prošlo kada su me zvali telefonom. Mislio sam da je to nešto bezveze, nisam verovao, čak sam mojima rekao da kažu da nisam kod kuće, jednostavno nisam verovao. Ja sam imao planove za budućnost, ali nisam mislio da ću odmah moći da krenem, a posebno nisam mislio da će mi neko pomoći”, kaže Bojan.

Ubrzo potom aplicirao je za projekat i dobio 2 plastenika i sistem za navodnjavanje u vrednosti od 2.000 evra. Stalno čitanje i učenje o cveću doprinelo je da Bojan danas ima mali porodični biznis u kome mu pomažu i roditelji i supruga. Ima planove da nabavi grejanje kako bi cveće u plastenicima stiglo ranije nego inače, kada je i cena viša, a potom da nabavi još plastenika. 

Da li bi bez ovakve pomoći Bojan mogao da dođe do posla nije lako pitanje, ali iskustvo Uprave niškog zatvora kaže da su dve trećine zatvorenika povratnici. Bez obzira na to što je 70 odsto osuđenika radno angažovano u različitim oblastima i različitim zanatima, očigledno se po izlasku iz zatvora, bivši osuđenici teško snalaze. To pokazuju i podaci Nacionalne službe za zapošljavanje gde je od 650 bivših zatvorenika iz njihove evidencije do septembra ove godine posao našlo njih 50.

Kako je u niškom zatvoru trenutno oko 1600 zatvorenika, različite obuke za sve njih su motiv da konačno zarađuju svoj novac radom, a ne kriminalom, kaže Dejan Panić, zamenik upravnika KPZ Niš. “Niški zavod se inače bavi proizvodnjim raznih stvari, ovde se recimo rade dušeci za sve Zavode u Srbiji, zatim nepromočivi dušeci za medicinske ustanove, posteljinu radimo, kompletnu osuđeničku uniformu takođe za sve zavode u Srbiji, a radimo po narudžbini i uniforme za medicinsko osoblje”.

Oko 70 odsto radno angažovanih osuđenika u zatvoru prima naknadu za svoj rad. Kada je reč o stručnim obukama zainteresovani zatvorenici se prijavljuju na objavljeni konkurs koji raspiše KPZ i trenutno je oko 200 osuđenika u procesu obuke. Nakon završene obuke dobijaju priznate sertifikate na kojima ne piše gde su je stekli, koji bi trebalo da im pomognu da lakše dođu do posla, budući da je najčećše reč o deficitarnim zanimanjima.

To su obuke za metalostrugara, strugara, bravara, za montažu gotovih proizvoda, zavarivača, zatim iz građevinske sruke za keramičare, vodovodnu mrežu, takođe, obuke za krojača, poljoprivrednika i mnoge druge. Jedna od najpopularnijih obuka koju takođe omogućava organizacija Help je rad u AutoCad softveru s jedne strane, a s druge strane rad na CNC mašini za obradu drveta. Zamenik upravnika KPZ Niš Dejan Panić kaže da je od velikog značaja i Zavodu to što su dobili ovakvu mašinu.

“Dobili smo nekoliko različitih mašina, mašine u štampariji, u konfekciji, CNC mašinu, i time smo uneli inovacije u te poslove, tako da smo pre svega veliki broj osuđenika prvo radno osposobili, a zatim i radno angažovali od čega imaju višestruku korist i oni i Zavod”, kaže Panić.

Jedan od osuđenika koji radi na CNC mašini je Nemanja Đorđević koji je stanovnik niškog zatvora već 3 godine. U okviru celog kompleksa KPZ Niš nalaze se njegovi radovi od drveta.

“Dok sam bio na slobodi bavio sam se izradom i održavanjem sajtova. Ova CNC mašina ima veze sa kompjuterima, ali je u suštini skroz drugačiji posao. Mnogo mi znači, jer je kreativan i stalno može da se napreduje. Svoj rad sam usavršio i kada bih ovog momenta otvorio radionicu, mogao bih da radim. Dobra stvar je što je drvo jeftino, a završni proizvod nije. Lepo može da se zaradi, a posao je odličan, kažem vam, vrlo kreativan, i može da se napravi šta god vam padne na pamet”, objašnjava uzbuđeno Nemanja i dodaje da planira time da se bavi kada bude bio na slobodi. Kaže da je već aplicirao za CNC mašinu sa još dva prijatelja, pošto je stekao pravo za uslovni otpust, za šta mu je pomoglo radno angažovanje.

Još jedan primer radnog angažovanja u izdržavanju zatvorske kazne koji je bio povoljan za život posle je primer Bojana Kresoje koji se sada bavi dresurom konja. Sa konjima je počeo da radi još u zatvoru gde je bila osposobljena škola jahanja u okviru konjičkog kluba “Srem”. U tom konjičkom klubu koji pripada KPZ Sremska Mitrovica i danas radi na obuci konja za sportski deo takmičenja, kao i za jahanje. On je apliciranjem kod Helpa dobio opremu za konje.  

“Mnogo mi znači ovaj posao jer ne bih znao šta bih radio po izlasku, tim više što sam pre isteka kazne dobio zahtev za razvod braka, a deca su pripala majci, tako sam ja ostao bez primanja. Na ovaj način ipak imam stabilna primanja, a drušvo i okolina me zahvaljujući ovom poslu lakše prihvataju”, kaže Kresoja.

Koliko je važno pomoći bivšim osuđenicima da po izlasku na slobodu mogu da žive od svog rada, umesto da budu u one dve trećine povratnika - u KPZ Niš kažu da polažu velike nade u ovaj program. Prema rečima zamenika upravnika Zavoda u Nišu Dejana Panića, u Srbiji nema sličnih projekata koji su namenjeni ovoj populaciji, pa je ova grupa ljudi iako stigmatizovana od strane okoline prepuštena samoj sebi.

Nemačka organizacija Help svoj program resocijalizacije sprovodi od kraja 2014. godine. Finansira ga Vlada Nemačke, i to je prvi program tog tipa u regionu, kaže Maša Bubanj, senior program menadžer za ekonomski razvoj. “Mi inače radimo sa ugroženim grupama, a bivši osuđenici su i te kako ugroženi, i to sa više aspekata. To što ne mogu da nađu posao od koga će da zarađuju i žive doprinosi da se veći deo njih vrati starim poslovima zbog koga su i dospeli u zatvor”, kaže ona i dodaje da se bez obzira na rizik poslovanja za bivšim osuđenicima, trud ipak isplati.

"Do sada je obuku u nekoliko Kazneno – popravnih zavoda u Srbiji prošlo 1.000 ljudi. Podržali smo 37 biznisa bivših osuđenika. Oni koji žive u ruralnim područjima uglavnom se bave obradom zemlje, proizvodnjim žitarica, proizvodnjom u plastenicima, dok oni koji žive u gradovima uglavnom se bave različitim zanatskim uslugama. Od 37 biznisa koje smo podržali, 85% posluje pozitivno. Ostalima aktivnost nije uspela, ali imamo i dvojicu koji su se vratili u zatvor i to zbog pronevere opreme koju su dobili. Ali za ovakvu ciljnu grupu i za ovakvu “pilot aktivnost”, to je odličan rezultat”, kaže Bubanj.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android