Ima li još „kulture dobrodošlice“?

Jonas je korak bliže svom cilju. On želi da preuzme brigu o jednoj izbeglici. Zajedno s još osam dobrovoljaca sedi u uredu nemačkog Crvenog krsta u berlinskoj četvrti Veding i ispunjava formulare.

Mentorka Ina iz inicijative „Veding pomaže“, želi da zna više o Jonasovim motivima. I ona je, inače, preuzela brigu o jednoj sirijskoj porodici s dvoje dece. „Da li imaš predstavu o tome šta želiš da postigneš nakon šest meseci brige o jednoj izbeglici“, pita Ina 26-godišnjeg studenta prava koji u Berlinu živi tek nekoliko nedelja. Jonas kratko razmišlja, a onda odgovara: „Mislim da se uvek profitira od kontakta s drugim ljudima. Zato želim da izbeglici pokažem Nemačku, a on bi mogao da meni pokaže kako svet izgleda gledan drugim očima.“

Ina zapisuje odgovor u formulare. To će poslužiti kao kriterijum za pronalaženje odgovarajuće izbeglice za Jonasa. „Postepeno obrađujemo jedan izbeglički smeštaj za drugim“, kaže Ina i dodaje da su potrebe ogromne. U Berlinu je registrovano 43.000 izbeglica od kojih mnoge žele „svog“ dobrovoljca koji će ih pratiti prilikom odlaska u državne službe ili im pomagati u prevladavanju svakodnevnice. Ina kaže da takav angažman predstavlja pokušaj održavanja „kulture dobrodošlice“ i dodaje: „To mi je važno baš sada kada se sve negativnije gleda na pojam 'kultura dobrodošlice'.“

I podrška i otpor

I zaista: mnogo toga se dogodilo nakon što su prošlog leta fotografije iz Nemačke obišle svet. Tada su desetine hiljada građana dočekivale izbeglice plakatima dobrodošlice, masovno su se poklanjali novac i stvari. Desetine hiljada Nemaca su bez ikakve naknade pružali pomoć u zbrinjavanju pridošlica. Ali sada, mesecima kasnije, taj oblik „kulture dobrodošlice“ je prošlost. Desno ekstremna Pegida u Drezdenu, pripremila je teren za zaoštravanje političke rasprave koju je pratio i porast broja napada na smeštaje za izbeglice. Duboke tragove ostavili su i teroristički napadi u Parizu i Briselu, kao i napadi mladih migranata na devojke i žene u novogodišnjoj noći u Kelnu.

Da li je zbog svega toga nestala često spominjana „kultura dobrodošlice“ u Nemačkoj? Približava li se Nemačka svojom političkom klimom susednim zemljama? O tome su mišljenja podeljena. „Jedva da mogu da izdržim raspoloženje u pokrajini Saksoniji, a to se odnosi i na moj grad“, požalio se gradonačelnik Lajpciga Burkhard Jung početkom aprila. Ali Georg Kremer, šef Karitasa, je optimista: „Od početka je postojala velika spremnost ljudi da prihvate izbeglice i istovremeno jak otpor svemu što je strano. Angažman dobrovoljaca i sada je veliki kao i prošlog leta, ali je pažnja medija, koja je prošlog leta bila jednostrano koncentrisana na 'kulturu dobrodošlice', sada je više fokusirana na zastrašujuće događaje.“

Kad pomagačima treba pomoć

Radikalna promena političke klime od „kulture dobrodošlice“ do straha u društvu posebni je problem za dobrovoljce. Jer, i oni su sve češće meta napada. Poruke mržnje i prjetnje smrću postale su svakodnevica. To je iskustvo i inicijative „Moabit Hilft“ koja je nedavno uputila otvoreno pismo u kojem javno moli za podršku: „U poslednje vreme aktivisti naše organizacije postali su cilj vređanja i pretnji neonacista.“ Pretnje se često sprovode u dela. Tako je u Brandenburgu izvršen napad na vozilo jednog bračnog para koji se angažovao za izbeglice. U pokrajini Saksonija-Anhalt mladići su pred jednim domom za izbeglice kamenjem gađali aktiviste.

Nemačka kancelarka Angela Merkel sastala se nedavno s predstavnicima udruženja i grupa dobrovoljaca. Tada je rekla da je, nakon smanjenja broja izbeglica koje dolaze u Nemačku, sada naglasak na integraciji. Za dobrovoljce iz inicijative „Veding pomaže“ to znači da njihov rad mora više da se ceni – a tu se podrazumeva i bolja zaštita od desničarskih napada i pretnji, kaže Ina i ističe: „Ko želi integraciju i 'kulturu dobrodošlice', taj ne sme da zaboravi na pomagače.“