Idlib između čekića i nakovnja
15. septembar 2018.
Beli polumesec i bela zvezda na crvenoj pozadini – zastava Turske. Ona obećava sigurnost. Vijori se na vetru sa vrha jednog silosa na turskoj vojnoj bazi u provinciji Idlib. U njenoj okolini, na jednom polju, nekoliko porodica boravi na otvorenom.
„Nalazili smo se na prvoj borbenoj liniji i naša sela su bila granatirana“, kaže jedan muškarac. „Mislili smo da je sigurno ovde kod Turaka, pa smo zato i došli. Nemamo šatora, nemamo šta da jedemo i nemamo pitke vode za decu. Svi ovi ljudi su prognanici i ne znamo kuda da idemo.“
Na rubu ove provincije Turska poseduje dvanaest osmatračnica, postavljenih prošle godine u dogovoru s Rusijom i Iranom, kada je ovaj region proglašen zonom deeskalacije.
Ofanziva režimske vojske i Rusije na Idlib, poslednji veliki bastion „pobunjenika“, očekuje se svakog trena. U toj provinciji je oko tri miliona ljudi, polovina od njih raseljeni iz drugih delova Sirije. Gradom dominiraju džihadističke grupe bivše Al Nusre, podružnice Al Kaide.
Pripremni sirijski i ruski napadi na jugu Idliba, kao i severa susedne provincije Hama, tokom protekle sedmice primorali su na beg najmanje 30.000 ljudi, smatraju u Ujedinjenim nacijama.
Abu Favaz je sa suprugom i decom uspeo da ode na sever, do turske granice. „Proterani smo sa juga Idliba, na koji su konstantno vršeni napadi. Ljudi su se samo vozali okolo. Ne znamo šta da radimo. Ako odete ka jugu Idliba, videćete nastalu štetu! Neka nam Bog pomogne.“
Mnogi ljudi putuju malim kamionetima, sa svime što su su uspeli da ponesu sa sobom. Na kamionetima su natovareni madraci, ćebad, jastuci, šatori, šerpe. Okruženi su strahom: strahom od Asadove ofanzive, strahom od džihadista koji su uglavnom smešteni u većim mestima.
„Sirijski narod želi slobodu“
U mestu Harem su džihadisti nedavno podigli vešala na jednom javnom trgu, a njihova poruka je: Niko ne sme ni da pomisli na predaju! Aktivisti izveštavaju da je najmasovnija džihadistička grupa deportovala i mučila desetine ljudi zbog navodne izdaje. U glavnom gradu provincije instalirali su stotine kamera kako bi nadzirali stanovnike.
Pre nekoliko dana su desetine hiljada ljudi iz nekoliko mesta izašli na ulice protestujući protiv preteće ofanzive Asadovog režima. Jusef Sadik, koji je demonstrirao u Idlibu, kaže da su oni protiv režima, ali da nisu za džihadiste.
„Današnje okupljanje potvrđuje da sirijski narod želi slobodu. A prisustvo ekstremista – ili terorista, kako kažete – oni su samo mali deo ovog velikog društva koje predstavlja sirijski narod i koje je protiv Bašara al Asada i njegovog režima i zahteva slobodu.“
Nemački šef diplomatije Hajko Mas sastao se u petak u Berlinu sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovim. Treba sprečiti najgore, rekao je Mas, pozivajući Rusiju da utiče na Asada i spreči upotrebu hemijskog oružja. Zapadne sile, pre svih SAD, Francuska i Britanija, razmatraju osvetničke udare na pozicije režima ukoliko budu korišćeni bojni otrovi.
Ukoliko Turska ostane pri svome da neće otvoriti granice za izbeglice, desiće se prava humanitarna katastrofa, uvereni su komentatori brojnih nemačkih listova. Zov konačne pobede je preveliki za Asada, a sada je zbilja na korak od toga i spreman je da plati bilo koju cenu.