Idlib: Civili između frontova
20. jun 2019.
Idlib, u kojem živi oko tri miliona ljudi, bio je poslednje mesto u Siriji gde su mnogi Sirijci mogli da se sklone od rata u svoj zemlji. Sirijska vojska pak od kraja aprila vodi ofanzivu protiv pobunjenika i pokušava da ih protera iz Idliba. Rusija, kao bliska saradnica sirijske vlade, protekle sedmice je najavila novo primirje u regionu. Ali, napadi ruskih aviona i pristalica sirijskog režima se nastavljaju. Prema informacijama Sirijske opservatorije za ljudska prava sa sedištem u Velikoj Britaniji, sirijski avioni su izveli ukupno 42 napada na enklavu koju kontrolišu pobunjenici. U jednom od njih pogođen je osmatrački položaj turske vojske.
Sofi Bišof iz incijative "Adopt a Revolution" strahuje od eskalacije u provinciji Idlib. "I pored toga što nas u Evropi tamošnja situacija neposredno pogađa, vlada percepcija kako se u Siriji sve vraća u normalu. To nikoga posebno ne interesuje", kaže Bišof. Ona smatra da to što je rat pomalo pao u zaborav, ima veze sa samom dinamikom rata koji traje već osam godina.
"Adopt a Revolution" je osnovana 2011. kako bi se čuo glas sirijskih aktivista u svetu i podržali civili na licu mesta. Organizacija u ovom trenutku sarađuje sa oko 20 inicijativa u Siriji, od kojih se najveći broj njih nalazi u Idlibu. Mnogi partneri civilnog društva su zbog bombardovanja morali da napuste Idlib.
Stav da se radi o zaboravljenom ratu dele i dve nemačke humanitarne organizacije: Diakonie i Karitas. Ove organizacije žele da skrenu pažnju na situaciju u Siriji i u zajedničkom saopštenju navode da je situacija i dalje katastrofalna, da je to još jedan rat koji se vodi po leđima civila. Predsednik Karitasa, Peter Ner naglašava da, iako se mnogi okreću ka drugim kriznim regionima, stradanje Sirije ne sme da bude zaboravljeno. Ljudi imaju otežan ili nikakav pristup osnovnim potrepštinama, ili su prisiljeni na beg kao i sada u borbi za Idlib.
Prema podacima UNHCR, samo u maju je 270.000 ljudi moralo da pobegne pred borbama u Idlibu. Šest miliona ljudi i danas žive kao raseljena lica u sopstvenoj zemlji. Podaci Ujedinjenih nacija govore da je, još uvek, skoro 12 miliona ljudi u Siriji upućeno na humanitarnu pomoć.
U borbi za Idlib civili se nalaze nezaštićeni između frontova. S jedne strane su trupe sirijske vlade koje po svaku cenu žele da ponovo osvoje Idlib, a s druge strane su džihadisti Hajata Tahrira al Šama, grupe ekstremista nastale iz Al Nusra Fronta i koja je dominantna snaga u Idlibu.
"Nakon što su se Rusija i Turska dogovorile da od Idliba naprave zonu primirja, Turska je bila zadužena da Idlib oslobodi od džihadista. To se nije dogodilo i sada će se koristiti kao argument za ofanzivu na Idlib", kaže Bišof. Rusija i Asadov režim gađaju uglavnom civilne ciljeve, poput bolnica i škola. Sofi Bišof je mišljenja da se radi o ciljanim napadima na civiline strukture.
Ako Idlib padne u ruke režima, ljudi će biti prisiljeni da ga napuste, jer se više neće osećati sigurno. "Na turskoj granici se već nalaze hiljade prognanih. Šta će se desiti ako ovaj broj nastavi da raste. Uskoro više neće biti mesta", smatra Bišof. Ako Idlib padne u ruke režima ljudi će biti politički gonjeni i zbog toga će pokušati da odu u Tursku, a iz Turske onda negde dalje. Jer, tamo gde je režim preuzeo kontrolu, tvrdi, došlo je do povećanja broja proizvoljnih hapšenja.
Bišof još dodaje da u Idlibu ne postoje skloništa od vazdušnih napada. "Mnogi beže u polja i sklonište traže pod drvećem. Ako situacija dalje bude eskalirala, preti humanitarna katastrofa koja će mnoge ljude koštati života", upozorava Sofi Bišof iz "Adaption a Revolution".
Svi dosadašnji napori međunarodne zajednice da se obezbedi mir u Siriji su propali. "Neko mora nešto da učini. Mora se pojačati pritisak. Pre svega na Rusiju da više ne učestvuje u bombardovanju. To bi moralo biti u interesu svih nacija, da se održi ova poslednja opoziciona enklava, jer ti ljudi ne mogu da žive pod Asadovim režimom", kaže Bišof.
Poslednja sednica u Savetu bezbednsoti UN o Siriji bila je krajem maja. Zamenica koordinatorke za Hitnu pomoć UN, Ursula Miler je zahtevala da se zaštite civili u regionu. Samo u maju, kazala je, smrtno je stradalo 160 civila i zabeleženo je 25 napada na bolnice.
"Vi znate da je polovina sirijskog naroda izbegla iz zemlje? Znate da su ubijene stotine hiljada Sirijaca, milioni ranjeni? I takođe znate da je u tri miliona Sirijaca u Idlibu izloženo unakrsnoj vatri?" - pitala je retorički Miler u Savetu bezbednosti. Jer, htela je da se uveri da su ove činjenice zaista poznate.
Koordinatorka hitne pomoći je imala mnogo pitanja. Ali, niko od ambasadora UN koji su bili za stolom nije imao nijedan jedini odgovor koji bi mogao da vodi ka rešenju. Rusija je govorila o borbi protiv terorista u Idlibu, Nemačka o poštovanju međunarodnog prava. Tako je okončana peta sednica Saveta bezbednosti u toku jednog meseca na temu Sirija, a da nije učinjen ni jedan korak ka kraju rata u toj zemlji.