I Nemačka u Inicijativi tri mora?
17. septembar 2018.
Inicijativa tri mora pokrenuta je pre dve godine na inicijativu Hrvatske i Poljske. Sličnih pokušaja bilo je i ranije. Poljska je tako, u periodu između dva svetska rata, pokušala da sa sličnim projektom (Intermarium) poveća uticaj u regionu.
Učesnici Inicijative tri mora su baltičke države (Estonija, Letonija, Litvanija), zemlje Višegradske grupe (Poljska, Slovačka, Češka, Mađarska), kao i Austrija, Slovenija, Hrvatska, Bugarska i Rumunija. Sa izuzetkom Austrije, sve ostale članice pristupile su Evropskoj uniji tek nakon 2004. godine.
Na prvom samitu Inicijative 2016. godine u Dubrovniku, države-učesnice dogovorile su se da blisko sarađuju u oblastima energetike i infrastrukture. To između ostalog podrazumeva i konačno završavanje dugo planirane brze saobraćajnice „Via Carpatia“, od Baltika do Soluna na Egejskom moru.
Drugi ključni projekat jeste izgradnja dva terminala za prihvatanje tečnog prirodnog gasa iz SAD – jednog u Poljskoj, u Svinoujšću, a drugog u Hrvatskoj na Krku. Ideja je da se smanji zavisnost zemalja istočne i srednje Evrope o ruskog gasa, posebno s obzirom na izgradnju gasovoda Severni tok 2 preko Baltičkog mora do Nemačke, a koji zaobilazi Ukrajinu i Poljsku.
Podrška SAD
Snažan politički impuls Inicijativa tri mora dobila je 2017. na samitu u Varšavi kojem je prisustvovao i američki predsednik Donald Tramp. Dvanaest država-članica Inicijative sada žele da na samit u Bukureštu obave konsultacije sa Evropskom unijom, a pre svega sa Nemačkom. U tom smislu, samitu u glavnom gradu Rumunije prisustvovaće i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, kao i nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas.
Svojevrsna „Osovina sever-jug“ koja se formira na istoku Evropske unije, često je u zapadnom delu EU na meti kritika kao nekakava protivteža „starom jezgru Evrope“. Zato se o učešću Nemačke – kao parnteru ili punopravnoj članici – u poslednje vreme sve više raspravlja.
Uoči samita, rumunski predsednik Klaus Johanis izjavio je da bi Inicijativa tri mora sada morala da dokaže da uz pomoć nje može da se smanji ekonomski jaz u odnosu na zapad Evrope, ali i da aktivno doprinese jačanju transatlantskih odnosa.
Inicijativa nije okrenuta protiv Rusije
Istovremeno, zemlje-učesnice u više navrata su naglašavale da Inicijativa ni na koji način ne predstavlja nekakav bezbednosni koridor prema Rusiji. Zbog toga se o projektima koji ona planira redovno izveštava i Moskva.
Ono o čemu se države-članice nadaju – pored uočavanja i priznavanja njihovih napora u Briselu – jeste i nastavak podrške Vašingtona. Na samitu u Bukureštu prisustvovaće i američki sekretar za energetiku Rik Peri, a predsednik Tramp, u pismu rumunskom kolegi Johanisu, naglasio je da SAD žele da nastave da budu snažan saveznik i partner tog projekta.
Novost na samitu u Bukureštu biće i to što će se na njegovim marginama održati i međunarodni ekonomski forum u kome će učestvovati i zemlje Zapadnog Balkana, ali i države iz tzv. Istočnog partnerstva EU – Moldavija, Gruzija i Ukrajina. Takođe, u glavnom gradu Rumunije biće prisutni i vodeći predstavnici velikih finansijskih institucija, kao što su Evropska banka za obnovu i razvoj, Svetska banka i Evropska investiciona banka.