„I Afrikanci su izbeglice, a ne samo Ukrajinci“
15. septembar 2022.Gotovo 4.000 delegata iz 352 crkve i 120 zemalja osam dana je diskutovalo o raznim gorućim svetskim temama na 11. Generalnoj skupštini Svetskog saveta crkava koja je održana u nemačkom gradu Karlsrueu. U intervjuu za DW, generalni sekretar Panafričke konferencije crkava (AACC), Fidon Mvombeki, daje pregled konferencije. Taj teolog iz Tanzanije kritikuje to što evropske crkve zaboravljaju brojne sukobe u Africi, te svu pažnju posvećuju ratu u Ukrajini.
DW: Gospodine Mvombeki, kakva je vaša ocena Generalne skupštine?
Fidon Mvombeki: Za mene je sastanak bio uspešan i odlično pripremljen. Posle mnogo godina i nakon ograničenja tokom pandemije korona-virusa, bili smo u mogućnosti da razmenjujemo ideje direktno jedni s drugima i razgovaramo o fundamentalnim pitanjima. To je za svetsku asocijaciju nezamenljivo.
Uoči tog sastanka bilo je dosta diskusija o kontrastu između Evrope i takozvanog „globalnog juga“. Nemačka je takođe bila kolonijalna sila u Africi. Da li je to bilo važno afričkim delegatima?
Nimalo. Uloga Nemačke u kolonijalizmu u Africi bila je veoma mala. Poređenja radi, Velika Britanija je kolonizovala 24 zemlje u Africi i dominirala je veoma dugo, slično kao i Francuska. Nemačka je, s druge strane, kolonizovala samo nekoliko zemalja, i to na kratko. Nemačka je kao kolonijalna sila u Africi bila prisutna oko 30 godina. To ne igra za nas neku posebnu ulogu.
Ali, treba dalje da razmišljamo. Mislim da „globalni sever“ ne bi trebalo prvenstveno da se danas bavi kolonijalizmom i kolonijalnom erom, već nepravednim propisima i zajedničkim životom u današnjem svetu, sa današnjom eksploatacijom, to jest globalnim ekonomskim sistemom koji ugrožava Afriku. To je aktuelnije i depresivnije od istorije kolonijalizma.
Pitanje kolonijalne ere više nije aktuelno?
Uoči Svetske skupštine, mi smo na Panafričkoj konferenciji definitivno razmatrali da tražimo od Nemačke da prizna krivicu za Berlinsku konferenciju 1884/85. godine. Tada je Afrika zaista bila isečena i podeljena među Evropljanima. Ali naš odbor je od toga dostao, prešli smo preko toga. Problemi koje imamo danas su etnocentrizam, korupcija, nepravda, nedostatak funkcionalne demokratije… A ti problemi nisu povezani sa kolonijalizmom.
Da li se u Karlsrueu razgovaralo i o problemima s islamističkim grupama koje postoje u nekim afričkim zemljama?
O tome se nije razgovaralo u Karlsrueu i zaista nam je žao zbog toga. Ima dosta zemalja, na primer Nigerija, a posebno sever te zemlje, gde postoje veliki sukobi između muslimana i hrišćana. Ljudi tamo pate zbog terorizma i islamističkog fundamentalizma.
Evropljani su trenutno veoma fokusirani na rat u Ukrajini, užasan rat. Uoči Generalne skupštine vodila se duga debata o tom sukob i da li bi rusko-pravoslavni predstavnici uopšte trebalo da učestvuju na skupu u Karlsrueu. Koji je vaš zaključak, da li Evropljani previše gledaju na taj jedan rat i ne vide sukobe u Africi, na primer rat između Etiopije i Eritreje?
Da. Otvoreno smo to rekli i pre sastanka poslali dokument nekim odborima Svetskog saveta crkava. Razumemo zašto je rat u Ukrajini toliko važan u Evropi, ali razočarani smo što se o sukobima u Africi – u Sudanu, u regionu Sahela, Etiopiji, Kamerunu – nije razgovaralo na taj način. Oni ne smeju biti zaboravljeni.
Nama je takođe važno da se prema ukrajinskim izbeglicama postupa na isti način kao i prema drugim ljudima u svetu koji su u istoj situaciji. Naša briga je da ne bude izbeglica prve i druge klase. Svi ljudi su isti.
Fidon Mvombeki je rođen u Tanzaniji 1960. godine i protestantski je teolog. Studirao je u SAD i privremeno radio u Nemačkoj. Generalni je sekretar Konferencije crkava Afrike od 2018. Prema njegovim rečima, taj sveobuhvatni savez uključuje crkve sa oko 120 miliona vernika.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.