Humanitarna pomoć za Ukrajinu

U centru tampon zone i nekoliko kilometara od granice koja Ukrajinu deli od proruskih separatista, nalazi se ukrajinski gradić Svitlodarsk. Napušteni rudnici uglja su ostaci nekada razvijenog rudarstva u zemlji. Razmešteni su po krajoliku u kojem je u proteklih 18 meseci bilo brojnih sukoba između vladinih snaga i separatista. Mnogi rudnicu su oštećeni, ostavljajući na hiljade rudara bez posla.

Penzioneri u debelim kaputima, sa šubarama ili beretkama na glavi stoje u redu ispred Palate kulture, građevine iz sovjetske ere, koja se sada delom koristi kao Centar za registraciju lica za primanje humanitarne pomoći. Među ljudima u redu je i Vera Mihailova Kopejnika (50). Njen muž i sin su rudari - sada nezaposleni. "Dobijam 37 evra mesečno", kaže ona drhtavim glasom. Kako da porodica preživi sa 37 evra? Kako da moj muž i sin nađu posao kada su svi rudnici uglja oštećeni u granatiranju? Mi smo otpisani, nikome ne trebamo.

Pet miliona ljudi u Ukrajini traži humanitarnu pomoć, kako u delovima pod kontrolom vlade u Kijevu tako i u delovima pod kontrolom separatista. Od toga je 1,3 miliona ljudi osuđeno da traži pomoć u hrani, saopštio je Ured za humanitarnu pomoć. Svetski program za hranu UN i partneri iz nevladinih organizacija pružaju pomoć interno raseljenim osobama, ali i lokalnom stanovništvu. Svetski program za hranu je obezbedio pomoć za 200.000 ljudi tokom proteklih 12 meseci, cilj je 500.000.

"Na područjima koja kontrolišu separatisti distribuiramo hranu u obliku paketa humanitarne pomoći", pojašnjava oficirka za vezu Svetskog programa za hranu Debora Ngujen. "U oblastima pod kontrolom ukrajinske vlade distribuciju pomoći vršimo putem vaučera, obično preko radnji u kojima platni i finansijski sistem funkcioniše."

Situacija je posebno očajna u regionu Donbasa, pod kontrolom separatista. Protekle zime Kijev je presekao i zaustavio svaki pristup finansijskim institucijama na područjima koja nisu bila pod kontrolom ukrajinske vlade. Posledice toga su bile da penzioneri nisu mogli podići svoje penzije, a banke nisu mogle poslovati i isplaćivati ukrajinsku valutu - grivnu, niti se ona mogla podizati na bankomatima. Ruska rublja je tako de fakto postala zvanična valuta, a cene su dva do tri puta veće nego u Ukrajini.

Nisu svi paketi isti

Pored Svetskog programa za hranu i nevladinih organizacija, hranu distribuira i ukrajinski milijarder Rinat Ahmetov, putem svoje humanitarne organizacije Fondacija za razvoj Ukrajine. Ali nisu svi paketi humanitarne pomoći isti. "Uporedili smo naše pakete sa Ahmetovim paketima", kaže Larisa Kobzarenko iz humanitarne organizacije ADRA za Ukrajinu, koja je lokalni partner Svetskog programa za hranu UN. Njihovi paketi koštaju oko pet evra, jako su jeftini, u njima su samo žitarice, nema priniča, heljde, pasulja, ni mesa. Naši paketi koštaju oko 38 evra po komadu.

Ali srećni su oni koji dobiju bilo kakvu pomoć. Jer više od 2 miliona i 300.000 ljudi je raseljeno, a dostava paketa i vaučera vrši se samo najugroženijima. Dostavljanje pomoći najugroženijima je veliki izazov. U julu su separatisti zaustavili humanitarne konvoje, humanitarne organizacije su oterane sa područja pod kontrolom separatista. Od njih se traže da podnesu zahteve za nove akreditacije, kaže Ngujen. Takvi problemi su česti i veliki su kamen spoticanja za UN. "Stvar je u tome što UN ne može priznati separatiste kao vladu i što mi ne možemo prihvatiti njihove akreditacije".

Sa približavanjem zime separatisti i njihove vlasti ipak daju zeleno svetlo Svetskom programu za hranu i njegovim partnerima - organizacijama "People in Need", "ADRA" i "Mercy Corps" zeleno svetlo da dostave humanitarnu pomoć, nakon dugog i glomaznog procesa registracije.

Ali nemaju svi pravo na pomoć. Lokalno stanovništvo, koje živi u razorenim i oštećenim stanovima ne ispunjava uslove za humanitarnu pomoć, koja je, prema ukrajinskom zakonu, rezervisana za interno raseljene osobe.

Larisa Kobzarenko iz ADRE nedavno je naišla na porodicu, koja živi na teritoriji pod kontrolom ukrajinske vlade i čija je kuća potpuno uništena. U nedostatku bilo koje druge opcije, oni su bili prisiljeni da se nastane u štali. "Sve dok nisu raseljene osobe, njima se ne može odobriti humanitarna pomoć" kaže Larisa. "Ali njihova situacija je toliko očajna, pa se ADRA obratila Svetskom programu za hranu kako bi se u ovom slučaju ipak napravio izuzetak.