Humanitarna pomoć kao igračka Rusije

Granični prelaz Bab al Hava na severozapadu Sirije je poseban. Tamo svakog meseca iz Tursle uđe između 600 i 800 kamiona međunarodnih organizacija. Oni ljudima u regionu Idlib donose hranu, lekove i ostale potrepštine. „Ako bi Bab al Hava bio zatvoren, to bi izazvalo humanitarnu katastrofu. Od te pomoći pre svega zavise ljudi u izbegličkim kampovima“, kaže Huda Kajti. Ona je na čelu Centra za žene u Idlibu koji, zajedno s organizacijom „Medico International“ iz Frankfurta pomaže interno raseljenim licima u regionu u oblasti obrazovanja.

-pročitajte još: Ruska taktika u Siriji i Ukrajini je vrlo slična

Brojke pokazuju koliko je Bab al Hava važan za Sirijce na severozapadu zemlje. Prema različitim procenama, u provinciji Idlib živi oko četiri miliona ljudi, od kojih skoro dva miliona u izbegličkim kampovima. Mnogi su više puta bežali unutar Sirije, a gotovo svi zavise od humanitarne pomoći. Samo u izbegličkom kampu Atmeh, koji se nalazi na desetak kilometara severno od graničnog prelaza, u kolibama i šatorima živi oko milion živi. Tamo nema ni tekuće vode, ni dovoljno struje, a bolesti se, zbog loših higijenskih uslova, neprestano šire.

Žila kucavica Bab al Hava

Mnogi Bab al Hawa nazivaju žilom kucavicom. Ali ona bi mogla da bude presečena 10. jula. Tada će, naime, u dalekom Njujorku, Savet bezbednosti UN da pregovara o produženju mandata, što je osnova za isporuke pomoći u region Idliba. Savet bezbednosti odlučio je 2014. da otvori četiri granična prelaza prema severozapadu Sirije. Cilj je bio da se osnovnim namirnicama snabdevaju ljudi koji žive u poslednjem uporištu pobunjenika u Siriji, i koje kontroliše islamistička grupa Hajat Tahrir al Šam (HTS), bliska Al Kaidi.

Od 2020. se jednom godišnje odlučuje da li će granični prelaz Bab al Hava da bude zatvoren ili neće. I svake godine Huda Kajti sa zabrinutošću čeka taj dan u julu. „Preko Bab al Have se u Tursku prevoze i teško bolesne osobe. Gde će ti ljudi ubuduće da se leče? Ovde nema čak ni lekova za hemoterapiju“, kaže Kajti.

Bente Šeler, direktorka odeljenja za Bliski istok i Severnu Afriku nemačke Fondacije Hajnrih Bel, smatra da je problem to što je prekogranična pomoć uopšte završila pred Savetom bezbednosti. „Rusija može da iskoristi svoje pravo veta kao dodatno oružje za uskraćivanje humanitarne pomoći sirijskom stanovništvu.“

Kao Asadova sila zaštitnica, Rusija već dugo traži da sva pomoć ide preko glavnog grada, Damaska. Međutim, strahuje se da bi režim tada pomoć slao samo onim grupama stanovništva koje su lojalne Asadu. Ukoliko bi se Bab al Have zatvorio, on bi imao još jedno sredstvo za vršenje pritiska na stanovništvo u Idlibu. „Assad koristi humanitarnu pomoć u političke svrhe“, kaže Anita Starosta, predstavnica za Siriju u organizaciji „Medico International“.

Humanitarna pomoć kao sredstvo za vršenje pritiska

Poznavaoci prilika sumnjaju da bi Rusija 10. jula mogla takođe i da iskoristi glasanje u Savetu bezbednosti kako bi dobila neke ustupke u vezi s ratom u Ukrajini. SAD i EU su uvele čitav niz sankcija Moskvi nakon početka ruskog rata protiv Ukrajine i sasvim je moguće da ovoga puta, zauzvrat, Rusija neće dozvoliti dalje produženje prekogranične pomoći Siriji, smatra Bente Šeler.

Sa svoje strane, Rusija saopštava da još nije donela odluku o tome kako će glasati. „Ne poričem da se radi i o izbeglicama. Ali, radi se i o terorističkim grupama, one imaju korist od toga“, kaže zamenik ruskog ambasadora pri UN Dmitrij Poljanski. Lokalno islamistička milicija HTS kontroliše Bab al Havu i tamo naplaćuje carine.

„Rusija u svakoj prilici tvrdi da su u Idlibu samo teroristi i na taj način odvraća investitore“, ukazuje Šeler. „Tačno je da HTS kontroliše Idlib i tačno je da je to ekstremistička grupa. Ali u toj pokrajini žive milioni ljudi, više od 95 odsto su civili, a među njima je i mnogo dece.“

Rusija, Iran i Turska

Nakon jedanaest godina rata, humanitarna situacija u Siriji je katastrofalna. To je pogoršano ozbiljnom ekonomskom krizom, krah sirijske, ali i turske valute. I to ima negativan uticaj na Idlib, koji se nekada smatrao žitnicom Sirije. Od toga nije ostalo mnogo. Mnogi poljoprivrednici su proterani ili su sami pobegli, a na poljima su izbeglički centri. Neka su izrovana eksplozijama raketa.

I pre rata u Ukrajini, u Siriji je vladala nestašica pšenice. „Globalna kriza trenutno pogoršava situaciju“, kaže Anita Starosta. Nedostaje hleba, brašna, šećera, goriva.

Bezbednosna situacija se, s druge strane, minimalno poboljšala. Zvanično je na snazi prekid vatre između milicije HTS i njene sile zaštitnice Turske s jedne, i predsednika Asada i Rusije s druge strane. Prekid vatre doveo je do toga da je u poslednje dve godine u Idlibu bilo manje borbi, iako je i dalje bilo vazdušnih napada.

Evropska unija i SAD sada uglavnom samo pružaju humanitarnu pomoć u Siriji, čak i ako se povremeno tvrdi da je Sirija i dalje visoko na političkom dnevnom redu. U maju je u Briselu prikupljeno nešto više od šest milijardi evra za zemlju pogođenu krizama i ratom, ali u samoj Siriji u stvari samo nekoliko zemalja zaista nešto rade: Rusija i Iran uz Asada, te Turska u Idlibu i severoistočnoj Siriji.

Strah od ruskih i turskih planova

Pored Asada i Rusije i Turska bi mogla da ima korist od mogućeg okončanja mandata UN za nadležnost nad graničnim prelazom Bab al Hava. Tamo ne prolaze samo kamioni s humanitarnom pomoći UN, to je i glavno pretovarno mesto za turske nevladine humanitarne organizacije koje deluju nezavisno od svetske organizacije. Ako bi se mandat UN okončao, Turska bi još uvek mogla da odlučuje koliko pomoći u Idlib smeju da dostavljaju druge humanitarne organizacije.

Ljudi u Idlibu su zabrinuti zbog turskih akcija na severoistoku. Turska već nedeljama granatira tamošnja sela, a iznad njih nadleću dronovi. Erdogan navodno iz sirijske granične oblasti s Turskom želi da protera kurdske snage bliske PKK. Kritičari su, s druge strane, uvereni da je glavna briga turskog predsednika da obezbedi dovoljno sirijske teritorije kako bi tamo mogao da šalje izbeglice, čak i one koje ne dolaze iz drugih regiona Sirije.

Nije poznato da li su već postignuti neki dogovori između Rusije i Turske oko graničnog prelaza Bab al Hava, „ali ono što znam jeste da smo mi, ljudi u Idlibu, stalno na milost i nemilost političkih interesa – posebno kada Rusija želi nešto politički da postigne“, kaže aktivistkinja Huda Kajti. A koordinatorka frankfurtske organizacije „Medico internationale“ Anita Starosta, u svakom slučaju se zalaže da sve humanitarne organizacije udruže snage, kako bi preduzele akciju protiv instrumentalizacije humanitarne pomoći.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.