Pod Kamenim cvetom Bogdana Bogdanovića u Jasenovcu, prvi put u pet godina ove srede okupljaju se najviši državni zvaničnici Hrvatske i predstavnici udruženja stradalih u tom ustaškom koncentracionom logoru, u kojem je tokom Drugog svetskog rata ubijeno između 90 i 100 hiljada ljudi. To bi mogao da bude znak da se Hrvatska konačno vraća antifašizmu, nakon pet godina političkih lutanja u kojima je, u političkom i javnom prostoru počela da se gubi razlika između zločinaca i žrtava ustaškog režima.
Iako se zvanična komemoracija zbog pandemije korona-virusa neće održati, u Jasenovcu će se žrtvama zajedno pokloniti predsednik Zoran Milanović i premijer Andrej Plenković, predsednik Sabora Gordan Jandroković i četiri predstavnika stradalnika logora: predsednik Saveza antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske (SABH) Franjo Habulin, predsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac, saborski poslanik Roma Veljko Kajtazi, te predsednik Jevrejske opštine Zagreb Ognjen Kraus.
A na dan proboja poslednjih zarobljenika koncentracionog logora Jasenovac državna televizija HRT u sredu uveče će iznenada da prikaže višestruko nagrađivan film autorke Dane Budisavljević o Diani Budisavljević, koja je iz logora spasila više od deset hiljada srpske dece. Iste večeri film će biti prikazan i na srpskoj državnoj televiziji RTS.
Pozdrav „Za dom spremni“ podelio jasenovačke kolone
Zbog relativizacije zločina i rasističke ideologije ustaškog režima, koja su se razmahala s dolaskom Tomislava Karamarka na čelo HDZ i Kolinde Grabar Kitarović na čelo države, četiri godine komemoraciju za žrtve Jasenovca obeležavali se odvojeno predstavnici vlasti i predstavnici stradalnika logora, pa su ostojale čak tri kolone kojima se odavala počast žrtvama. U jednoj bi bili predstavnici Vlade i Sabora, u drugoj predstavnici jevrejske zajednice, a u trećoj predstavnici Saveza antifašističkih boraca i srpske manjine. Kolone je podelio ulazak i normalizacija ustaškog pozdrava „Za dom spremni“ u svakodnevnoj upotrebi.
Bivša predsednica Grabar Kitarović nije učestvovala u državnim komemoracijama, već je u Jasenovac odlazila sama, a njen mandat obeležilo je koketiranje s ustaškim pozdravom „Za dom spremni“. Tokom četiri od pet godina mandata, bivša predsednica neskriveno je podržavala ekstremne političare, udruženja i pojedince koji su se svim silama trudili da revidiraju istoriju i pokušavali da poražene u Drugom svetskom ratu proglase za pobednike.
Plenković je tri godine kalkulisao
Andrej Plenković preuzeo je HDZ i Vladu 2016. godine i, iako je generator proustaške politike u HDZ Tomislav Karamarko bio uklonjen iz političkog života, sve do unutarstranačkih izbora u martu ove godine, ekstremna desnica imala je jake predstavnike u samom vrhu stranke.
Iako sam dolazi iz partizanske porodice, Plenković se prvenstveno brinuo za sopstveni opstanak na čelu stranke i vlade, pa je kalkulantski tražio i pronalazio rešenja koja j trebalo da zadovolje „obe strane“. Kad je pozdravljanje ustaškom krilaticom „Za dom spremni“ 2017. postalo gotovo svakodnevno, a usred Jasenovca braniteljima HOS podignuta spomen-tabla s grbom tog udruženja na kojem je i pozdrav „Za dom spremni“, Plenković je posegnuo za osnivanjem Povereništva za suočavanje s prošlošću.
To će povereništvo, predvođeno predsednikom Hrvatske akademije nauke i umetnosti (HAZU), akademikom Zvonkom Kusićem, početkom 2018. doneti kontroverzan zaključak da je ustaški pozdrav „Za dom spremni“ istovremeno „protivustavan, ali u vanrednim slučajevima dozvoljen“, recimo u grbu HOS, ali „samo u vezi onih situacija, mesta ili grobalja gde su poginuli pripadnici HOS“, te da „ta dozvola ne menja postavku da je taj slogan protivustavan“.
Tabla HOS-a iz Jasenovca je premeštena u Novsku, a krilatica „Za dom spremni“ nastavila je da se nekažnjeno koristi u javnom prostoru sve dok Visoki prekršajni sud nije doneo pet pravosnažnih odluka koje su „Za dom spremni“ proglasile nezakonitim i kada je kaznio pevača Marija Rosu, koji je izvodio pesmu „Čavoglave“ na trgu u Makarskoj. No, taj isti sud u slučaju Marka Perkovića Tompsona i njegove pesme „Čavoglave“ koja počinje ustaškim pozdravom, prolongira donošenje konačne presude.
Hrvatska će sasvim da zabrani „Za dom spremni“?
Upravo ti dvostruki kriterijumi i tolerisanje korišćenja protivustavnog ustaškog pozdrava u „vanrednim situacijama“, bili su razlog zbog kojeg predstavnici naroda stradalnika ustaškog konc-logora u Jasenovcu nisu hteli da odaju počast žrtvama zajedno s državnim vrhom ni onda kada je Plenković preuzeo Vladu Hrvatske. U međuvremenu je poseta Jasenovcu uvrštena u školski kurikulum, a posete učenika finansira Ministarstvo finansija.
No, nakon što je Plenković početkom ove godine u Aušvicu jasno osudio fašističke zločine i Holokaust, ali ne spominjući zločine ustaškog režima, u februaru su mu predstavnici manjinskih naroda poručili da zajednička komemoracija s državnim vrhom dolazi u obzir samo i isključivo ako se donese zakon koji će jasno zabraniti i kažnjavati korišćenje slogana „Za dom spremni“ i relativizaciju ustaških zločina.
Sudeći prema činjenici da predstavnici naroda stradalnika ustaškog konclogora ove godine obeležavaju sećanje na žrtve zajedno s kompletnim državnim vrhom, čini se da im je Plenković dao čvrste garancije o promeni zakonodavnog okvira za kažnjavanje relativizacije ustaški zločina u Hrvatskoj.
Neki novi Plenković
Od početka krize izazvane pandemijom korona-virusa, odnosno trijumfa na martovskim izborima u HDZ-u i pobede Zorana Milanovića na predsedničkim izborima, imamo priliku da vidimo nekog novog Plenkovića – on sluša struku i glas javnosti, a ekstremnoj desnici poručuje da je vrludanje neofašističkim bespućima naprosto nedopustivo.
Da li će konačno i bez izuzetaka sankcionisanje ustaškog pozdrava i relativizacija ustaških zločina biti dovoljno za saniranje štete počinjene u proteklih pet godina snažnim pokušajima reustašizacije društva, što je za posledicu imalo gotovo pogubne političke podele među građanima?
Neće. Ali to jeste prvi i nužan korak ka normalizaciji političke atmosfere u zemlji i moglo bi da osnaži Plenkovićevu premijersku poziciju i poveća mu međunarodni ugled. Posledično, to bi moglo da srpskoj desnici i predsedniku Aleksandru Vučiću izbije iz ruku argument da, upravo zbog hrvatske relativizacije ustaških zločina, odnosi između Srbije i Hrvatske ne mogu da uđu u, za kompletan region presudnu, novu fazu normalizacije.