Hrvatska postaje komšija iz EU
28. januar 2012.Ulaskom Hrvatske u EU u julu 2013, nastupiće i promene koje će se odraziti na njene balkanske susede, u prvom redu na BiH koja sa Hrvatskom deli gotovo dve trećine svojih spoljnih granica. U praktičnom smislu, biće promena u poslovanju, trgovini, poljoprivredi, zapošljavanju, priznavanju diploma.
Danom ulaska u EU Hrvatska napušta dogovor o slobodnoj regionalnoj trgovini CEFTA, a trgovinski odnosi sa susedima odvijaće se na osnovu bilateralnih dogovora tih zemalja sa EU. Kada je recimo reč o poljoprivredi, proizvodi iz susednih zemalja neće moći da se izvoze u Hrvatsku ukoliko ne budu dostigli utvrđene evropske standarde.
„To nije ništa novo. Evropske institucije govore o tome već mesecima: uradite sve da budete spremni! Ako želite da izvozite u zemlje EU, vaši proizvodi moraju da budu u skladu sa evropskim uslovima. Zato je neophodno da vlasti rade na tome i osiguraju interese svojih građana“, poručuje Emine Bozkurt, poslanica Evropskog parlamenta.
Iz Evropske komisije kažu ove promene predstavljaju stimulans za susede Hrvatske da brzom primenom evropskih standarda u proizvodnji, što će biti potpomognuto i kroz evropsku bespovratnu finansijsku pomoć, prošire izvoz i na druge zemlje EU.
Veće promene u trgovini, neznatne u putovanju
Sa druge strane, kada je u pitanju putovanje iz BiH ili Srbije u Hrvatsku tu se ne očekuju značajnije promene, bar ne u prvo vreme: „Sadašnji putni režim, a on je bezvizan, i dalje će ostati na snazi. Hrvatska neće postati članica šengena danom pristupanja EU. Liberalniji sistem granične kontrole biće u primeni za one ljude koji žive u pograničnom području Hrvatske i susednih zemalja“, kaže za Dojče vele Piter Stano, iz evropskog Komesarijata za proširenje.
U Evropskoj komisiji dodaju da su svesni da postoji velika povezanost između građana nekadašnjih jugoslovenskih republika i zato Stano upozorava da ulaskom Hrvatske u EU građani susednih zemalja više neće imati ista prava koja su imali ranije kada je u pitanju, naprimer, rad na teritoriji Hrvatske:
„I tu treba naglasiti da, kao i u slučaju poljoprivrede, ova promena može da pogura usklađivanje zakonskih regulativa, koje se odnose na pružanje usluga i priznavanje profesionalnih kvalifikacija, sa evropskim standardima u tim oblastima.“
U prilagođavanje krenuti odmah
Iako u Briselu kažu da će ulaskom Hrvatske u EU doći do promena, poruka je da je većina tih promena „pozitivna i obećavajuća“ za građane susednih zemalja, koji će tako postati još čvršće vezeni za EU. U Evropskom parlamentu navode i brojne slučajeve dvojnih državljanstava u regionu, što ulaskom Hrvatske u EU, sa jedne strane, može da otvori nove šanse za zapošljavanje onima imaju i hrvatske pasoše, dok sa druge strane, može da napravi problem gubitka ljudskog kapitala za susedne zemlje. Zato se sve zemlje u procesu evrointegracija na Balkanu pozivaju da napreduju na evropskom putu:
„Šanse stvorene dobijanjem suseda koji je i član EU moraju se iskoristiti, a ne da one predstavljaju negativnu stvar. Da će biti više harmonizacije sa evropskim zakonima mora biti odlučeno sada, jer godinu i po dana, koliko još ima otprilike do ulaska Hrvatske u EU, nije mnogo“, zaključuje Emine Bozkurt za Dojče vele.
Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odg. urednik: Nemanja Rujević