"Ja sam, kada je u pitanju Hrvatska, vrlo optimističan"

DW: Da li Vas je ovaj najnoviji razvoj političke krize u Hrvatskoj iznenadio ili ste ga očekivali?

Norbert Mapes-Nidik: Možda zvuči pretenciozno, ali jesam, očekivao sam da će se ovo dogoditi. Jer još kad je formirana ova vlada moralo je svakome biti jasno da neće dugo opstati. Jer na vlast je došla stranka, odnosno Most nezavisnih lista, koja nije dorasla zadatku da bude protivteža HDZ-u.

Šta je, prema Vašem mišljenju, bio uzrok pada vlade? Polarizacija društva na koju su igrali Karamarko i njegov HDZ ili brojni skandali od kojih je poslednji korupcijska afera Karamarkove supruge?

Ja mislim da je glavni problem ove vlade bio taj što ona nije mogla da bude harmonična. Da je Most u ovu vladu ušao s velikom dozom nepoverenja, a da nije bio u stanju to nepoverenje pretoči u nekakvu kontrolnu funkciju. Oni nisu imali dovoljno snage da pripitome HDZ i ne dozvole širenje korupcije. Ja verujem da su oni to hteli, ali njihova moć u vladi jednostavno nije bila dovoljno velika. A druga stvar je da su u HDZ-u počeli da se pojavljuju svi oni koji su tražili svoj udeo u vlasti. Vrlo brzo su se pojavili i patriotski tonovi koji su u Evropi prepoznati kao razvoj u smeru neliberalne demokratije po uzoru na Mađarsku. Vrlo brzo se moglo zaključiti, međutim, da je to u Hrvatskoj kamuflaža, dekoracija za kleptokratski sustav koji se u etablirao na svim nivoima - od županija do vrha.

"Verujem da će doći do smene na vlasti"

Ali, sve se to zapravo znalo - i pre izbora i pre mukotrpnog formiranja vlade. Zašto se onda ipak sve ovo moralo dogoditi? Ili bolje rečeno: kako sada dalje? Novi izbori ne mogu doneti ništa stvarno novo...

Mislim da mogu doneti nešto malo novoga. Jer očito je još pre prošlih izbora vladala iluzija da se ovim patriotskim parolama treba verovati. Barem jedan deo birača je u to verovao, a sada se HDZ po drugi put raskrinkao. Ja ne mogu zamisliti da će iz idućih izbora izaći s istim rezultatom. Verujem da će doći do smene na vlasti. I bez obzira na sve poteškoće i probleme koje je poslednjih godina imala vlada predvođena SDP-om, ipak je radila bolji posao nego onaj koji se može očekivati od vlade s HDZ-om, s obzirom na ovih zadnjih nekoliko meseci.

Očekujem da će do smene doći opet tesnom pobedom, ali verujem da će ona biti dobra za Hrvatsku. HDZ-u treba vremena da se presloži i nađe novi smer kako bi ponovno postao razumna alternativa za vlast. I mora se svakako suočiti s korupcijom u sopstvenim redovima, ponuditi verodostojne alternative i prestati samo raspirivati strasti. Ako se nakon odlaska Karamarka u HDZ-u uspeju na čelo probiti razumne snage, koje u toj stranci postoje, onda se ona može reformirati i ponovno doći na vlast. Ali za to će joj sigurno trebati vreme u dužini od najmanje još jednog mandata.

Novi izbori - jedino pravo rešenje

Ali Vi ste isto mišljenja da su novi izbori jedino pravo rešenje, a ne nikakvo prekomponovanje vlade?

Novi izbori su apsolutno jedino pravo rešenje. Sve drugo bi bilo veliki grč. Ili bi se ponovno pokušala skrpiti neka klimava, krhka manjinska vlada utemeljena samo na mržnji i nepoverenju i to sigurno ne bi funkcionisalo ili bi se moglo pokušati s velikom koalicijom. A ja, iskreno rečeno, mislim da to nikako ne bi bila dobra opcija.

Neki komentatori u medijima na nemačkom, pa i u Austriji govore o velikoj koaliciji kao o razumnom rešenju koje bi omogućilo sprovođenje nužnih reformi.

Formirati zajedničku vladu ne znači i biti na istoj liniji. Naprotiv. Upravo je Austrija primer za to. Svaka stranka ima svoje ministarstvo, ali njih ne povezuje zajednički politički program. Oni ne rade zajedno, nego jedni protiv drugih. To se zove "power sharing", podela vlasti. Jedni drže pravosuđe, drugi obrazovanje... Austrija baš nije svetli primer toga.

Ovih dana se često čuje da je Hrvatska u političkoj slepoj ulici. Kako iz nje izaći? Verujete li da u Hrvatskoj trenutno postoji potencijal za izlazak iz nje?

U svakom slučaju! Hrvatska ima puno kulture, kulture suživota, puno znanja, puno iskustva. U Evropskoj uniji nema zemlje u kojoj ljudi imaju više rodbine u inostranstvu. U Hrvatskoj postoji širina pogleda - to nije autistična zemlja kao Mađarska u kojoj malo ljudi uopšte govori strane jezike. Hrvatska ima iskustvo života u višenacionalnoj državi, veze s inostranstvom, jako puno ljudi govori engleski, nemački, prati se puno toga van granica, već decenijama postoji tradicija turizma. Hrvatska ima enorman potencijal, niz resursa, predivnu obalu, dugo i bogato industrijsko iskustvo, dobre univerzitete... Hrvati znaju gde leže mogućnosti njihove zemlje i traže da se one bolje organizuju. Svi se žale na politički sistem, ali i svi znaju šta bi to trebalo da bude bolje. Zemlja nije korumpirana jer građani jako dobro znaju šta je korupcija i da je reč o zlu. A to su najvažnije pretpostavke za razvoj neke zemlje. Dugoročno gledano, ja sam kada je u pitanju Hrvatska, vrlo optimističan.