Hrvatska i Srbija – mogući partneri?

Na sastanku u Beogradu razgovaralo se o Evropskoj uniji, ekonomskoj saradnji i svim otvorenim pitanjima, naglasio je srpski premijer Dačić, koji je dodao da ima mnogo pitanja o kojima ne delimo stavove, ali da saradnja mora da postoji. Nepojmljivo je da postoje dve susedne zemlje koje nemaju razvijene odnose u korist građana, rekao je Dačić. Odnose Srbije i Hrvatske, inače, opterećuje gomila nerešenih problema: pitanje izbeglica i njihovih prava, pitanje granice, ali i međusobne tužbe za genocid pred Međunarodnim sudom pravde.

Nastavak normalne komunikacije

Srpsko- hrvatski odnosi doživljavaju veliku krizu nakon promene vlasti u Srbiji. Sporne izjave predsednika Srbije Tomislava Nikolića, kao i oslobađajuće presude u Hagu za generale Gotovinu i Markača, praktično su zamrzli odnose dve države. Stoga je i značaj posete hrvatskog premijera u uspostavljanju ponovne komunikacije između Beograda i Zagreba, ocenjuje za DW Aleksandra Joksimović, predsednik Centra za spoljnu politiku:

„Ta vrsta komunikacije ne samo da je dobrodošla, nego je i neophodna: zbog dobrosusedskih odnosa, zbog nerešenih pitanja, ali i zbog činjenice da će Hrvatska uskoro postati punopravna članica Evropske unije. I u tom kontekstu njihovo iskustvo je za nas od velikog značaja, ali je isto tako značajno da nam na našem putu ka EU Hrvatska bude partner, a ne neko ko će taj put otežavati ili postavljati neke nove uslove kao punopravna članica“.

Neodgovorne političke elite?

Dodatnom komplikovanju međusobnih odnosa doprinosile su i političke elite u Srbiji i Hrvatskoj, kao i javno mnjenje u obe države. Srpske i hrvatske vlasti su zbog unutrašnjih potreba koketirale sa nacionalizmom, što je dodatno uticalo na zaoštravanje odnosa, koje je uvek bilo praćeno i oštrom retorikom. Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov za DW kaže kako smatra da političke elite u obe zemlje mogu voditi i drugačiju politiku u svrhu poboljšanja odnosa:

„Dakle, kapacitet sa obe strane postoji. Za sada je vidljivo da postoji dobra volja na obe strane, i zato je sada važno da se učini prvi korak kako bi se to konkretno desilo. Mislim da u tom svetlu treba posmatrati i značaj dolaska Milanovića u Beograd. Tim pre što je napravio jedan gest, kao što je to Boris Tadić učinio 2010. godine, kada je otišao u Opatiju. Milanović je sada napravio dobar gest što je on došao u Beograd, nije izabran neki neutralan teren, nego je on napravio neku vrstu ustupka time što je došao u Beograd na sastanak sa Dačićem“.

Ključan susret predsednika država

Procene su ipak da će neki ključni momenat, koji bi govorio o poboljšanju odnosa, biti susret dvojice predsednika država, Hrvatske Ive Josipovića i Srbije Tomislava Nikolića. Aleksandar Popov za DW govori kada bi taj susret mogao uslediti i od čega će to zavisiti:

„Mislim da će još uvek postojati neka zadrška kada je reč o kabinetu predsednika Hrvatske. Jer, mislim da je to na neki način i dogovoreno, da se ide tamo gde je najvažnije da se napravi pomak, a to je kod izvršnih vlasti zato što one operativno rešavaju mnoga otvorena pitanja. Ali, mislim da će susret dvojice predsednika ostati još uvek neka zadrška, i to je na neki način uslovaljavanje Srbiji da još više pokaže neke dobre volje, ili da se koriguje u nekim stvarima. Pre svega je to poruka predsedniku Nikoliću da da neki znak dobre volje u odnosu na Hrvatsku, zapravo da koriguje neke svoje ranije izjave“.

To ipak ne može predugo trajati, ocenjuje Popov, ali će svakako trajati još neko vreme: „Sigurno je da poseta Milanovića ne znači da će se već za 15 ili mesec dana sresti Josipović i Nikolić. Mislim da će sam Josipović procenjivati kada je njemu najpogodniji politički momenat da se to desi, kako ne bi imao negativan odjek u hrvatskoj javnosti. Jer, on, to se videlo, jako vodi računa o tome kakav će mu rejting biti u hrvatskoj javnosti. Prema tome, može se desiti da to potraje još par meseci pre nego što se oni sretnu“.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković