Hrvatima u Srbiji Vučić i dalje nepoznanica

Pripadnici hrvatske nacionalne manjine u Vojvodini i Srbiji još uvek ne znaju šta mogu da očekuju od izbornog pobednika Aleksandra Vučića jer evropska orijentacija Srbije mora da se pokaže i u rešavanju otvorenih pitanja sa susednom Hrvatskom. Tu su i bolna pitanja suočavanja sa sopstvenom ulogom u ratnoj prošlosti, ne samo Srbije, već i stranke kojoj pripada Vučić jer današnji visoki zvaničnici Srpske napredne stranke tada su bili deo ekstremne Srpske radikalne stranke koja je aktivno radila na etničkom čišćenju Hrvata iz Vojvodine.

Sve to je ocena sagovornika Dojče velea, a jedan od najbolnijih rezultata izbora u Srbiji za Hrvate jeste činjenica da su, kako sada stvari stoje, ostali bez i onog jednog političkog predstavnika u parlamentu kojeg su imali do sada. Do sada je, naime, Demokratska stranka Hrvata u Vojvodini (DSHV) uspevala da u koaliciji sa Demokratskom strankom istakne svog predstavnika, ali ovoga puta demokrate su doživele debakl na izborima. Ta stranka osvojila je samo 19 mandata pa je predsednik DSHV-a Petar Kuntić, koji je na listi DS bio 25, ostao pred vratima budućeg parlamenta.

Sporazum kojeg se Srbija ne drži

„Trenutna situacija posledica je činjenice da Srbija ne poštuje međunarodno potpisan i u Skupštini Srbije ratifikovan sporazum o osiguravanju direktnih mandata za hrvatsku nacionalnu zajednicu. Srbija već niz godina ne poštuje sporazum koji je potpisala sa Hrvatskom, iako, s druge strane, srpska nacionalna manjina u Hrvatskoj ima zagarantovana mesta u Saboru“, podseća Darko Sarić Lukendić, predsednik Izvršnog odbora Hrvatskog nacionalnog vijeća (HNV) sa sedištem u Subotici.

Subotički novinar Josip Stantić slaže se da je pitanje nepostojanja političkog predstavnika Hrvata u Skupštini Srbije veliki problem za tu zajednicu jer ona tako postaje još manje vidljiva nego što je do sad bio slučaj.

Kada je u pitanju poštovanje prava Hrvata u Srbiji, direktor Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata Tomislav Žigmanov ističe da i dalje postoje problemi sa nedostatkom školskih knjiga na hrvatskom jeziku. Za to optužuje pre svega nadležno Ministarstvo prosvete. Na to ukazuje i predsednik HNV, Sarić Lukendić. „Pitanje obezbeđivanja udžbenika na našem maternjem jeziku do dana današnjeg nije rešeno, iako je to zakonska obveza“, kaže Lukendić i dodaje da se Vučićev SNS do sada pokazao prilično neslavno u sporovima unutar hrvatske nacionalne zajednice, naročito po pitanju Bunjevaca.

Bunjevcima, ali ne i Hrvatima

„Predstavnici SNS, pa i sam Vučić, nisu neutralni kada je reč o bunjevačkom pitanju. Vučić se, naime, tokom predizborne kampanje susreo sa predstavnicima Bunjevaca, a ne Hrvata. Obećao im je i angažman na rešavanju njihovih problema, poput standardizacije bunjevačkog govora i osnivanja Zavoda za kulturu Bunjevaca. Takva vrsta proaktivnog delovanja nikada nije bila viđena u odnosu na Hrvate“, smatra Tomislav Žigmanov.

Ipak, Josip Stantić siguran je da se neće zadirati u već postojeće institucije autonomije Hrvata u Srbiji, poput HNV, Zavoda za kulturu i Novinsko-izdavačke ustanove „Hrvatska riječ“. Tomislav Žigmanov pak dodaje da su u nekim lokalnim samoupravama u Vojvodini, poput Šida i Novog Sada, baš lokalne uprave predvođene Srpskom naprednom strankom hrvatskim kulturno-umetničkim društvima oduzimale sredstava za rad.

„SNS nema iskustva u komunikaciji sa manjinskim zajednicama i nema senzibilitet za to“, smatra Stantić. Žigmanov dodaje da predstavnici hrvatske zajednice nisu imali komunikaciju sa predstavnicima SNS otkako je ta stranka osnovana. S druge strane, sada već bivša Vlada Srbije u kojoj je SNS takođe igrao glavnu ulogu, ukinula je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i svela ga na kancelariju. To je, smatraju, jasna degradacija u zaštiti ljudskih i manjinskih prava. Problematičan je bio i angažman Ministarstva kulture prema Hrvatima u Srbiji.

Josip Stantić kritikuje i ulogu Republike Hrvatske kada je reč o pravima Hrvata u Srbiji. „Ne vidim posebno zalaganje Hrvatske za rešavanje bolnih pitanja hrvatske manjine. Niti pozitivan, niti negativan odnos“, ocenjuje Stantić i podseća da Hrvati iz Vojvodine uporno traže da budu tema međudržavnih razgovora.

Niko nije odgovarao za proterivanje

Darko Sarić Lukendić dodaje da je oprez prema SNS već i posledica postupaka visokih zvaničnika naprednjaka u vreme kada su bili radikali. Početkom devedesetih godina prošlog veka, podseća Tomislav Žigmanov: Hrvati su bili cilj etnički motivisanog nasilja: 25 ljudi je ubijeno, a 40.000 protjerano. Niko u Srbiji nije za to odgovarao, niti je ijedna tabla na tim stratištima podignuta.

„Nova vlast morala bi da učini više na suočavanju s prošlošću“, smatra Sarić Lukendić, a Stantić dodaje da Hrvati u Vojvodini žele društvenu klimu u kojoj ne bi bili neravnopravni građani Srbije jer i danas vladaju veoma snažne predrasude prema njima: „Hrvati su i danas, uz Albance i Rome, najneprihvatljiviji u Srbiji. Zbog toga postoji strah od javnog izjašnjavanja, povlačenje u sebe, a ljudi često izbegavaju i da govore na svom maternjem jeziku“, tvrdi Josip Stantić.

„Srpska napredna stranka se nije čak ni načelno distancirala od svog istorijskog nasleđa. U tom smislu, Hrvati u Vojvodini sa velikim nepoznanicama i uz određene bojazni očekuju vladu SNS jer u lokalnim zajednicama u kojima žive Hrvati, predstavnici SNS poznati su kao osobe koje su kršile ljudska prava pripadnika hrvatske zajednice tokom devedesetih“, kaže Tomislav Žigmanov.

Sa SNS se mora razgovarati

Josip Stantić dodaje da se čuju mišljenja da bi Hrvati trebalo da uvaže novu političku realnost u Srbiji. Pragmatični glasovi upozoravaju da se sa SNS treba i mora sarađivati, upravo zbog unapređenja položaja hrvatske nacionalne manjine. „Pružamo snažnu podršku vladi u Srbiji da istraje u procesu evropskih integracija. Hrvatska će, bez sumnje, pomagati taj proces“, siguran je Darko Sarić Lukendić.

Tomislav Žigmanov, koji je i član Mešovite međuvladine komisija za sprovođenje sporazuma o međusobnoj zaštiti manjina (Hrvata u Srbiji i Srba u Hrvatskoj) takođe je siguran da će u rešavanju otvorenih pitanja između dveju država biti pomaka. To je, inače, i jedan od preduslova za evropske integracije Srbije: „Problemi poput pitanja nestalih osoba i granica moraće se rešavati tokom pregovora Srbije sa EU. Također, SNS mora da legitimiše svoj deklarativni evropski obraz“, smatra Žigmanov.

Josip Stantić ocenjuje da se sa rešavanjem spornih pitanja može početi tek kada se smire uskovitlane strasti oko međusobnih tužbi za genocid pred Međunarodnim sudom pravde. „Treba što pre da se stavi tačka na pitanje nestalih osoba i da se za svaku pojedinačnu osobu koja je stradala u ratnim sukobima, zna šta se s njom desilo. I na kraju, da vinovnici ratnih zločina budu kažnjeni“, smatra Darko Sarić Lukendić.

Autor: Dinko Gruhonjić, Novi Sad
Odgovorni urednik: Ivan Đerković