Hronologija desničarskog nasilja u Nemačkoj
20. jun 2019.
"Politički motivisan kriminal - desničarski". Ovako bezbednosne službe u Nemačkoj nazivaju krivična dela koja su iz uverenja počinili desni ekstremisti. Tu se posebno računa nasilje prema strancima, Jevrejima, muslimanima, političkim protivnicima ili predstavnicima države. Državne službe su 2018. registrovale 1.156 ovakvih nasilnih dela.
Od ponovnog ujedinjenja Nemačke 1990. su za to nadležne državne službe zabeležile 85 smrtno stradalih u desničarskom nasilju. Novinari pak govore da je bilo najmanje 169 ubistava motivisanih desničarskim ekstremizmom. Predstavnici sedme sile prebacuju državnim službama da mnoge slučajeve nisu okarakterisali kao političko nasilje, već na primer kao ličnu osvetu.
Ubistvo Valtera Libkea
Valter Libke, koji je 2. juna 2019. ubijen pred svojom kućom u Kaselu, mogao bi biti još jedan slučaj koji će se u statistikama zabeležiti kao desničarsko nasilje. Osumnjičeni Štefan E. poznat je policiji po svojim desničarskim krivičnim delima od kraja 80-ih. Još je međutim nejasno koji su motivi napada osumnjuičenog za ovo krivično delo, kao i da li je imao podršku istomišljenika. Libke bi mogao biti meta napada zbog toga što se zalagao za zbrinjavanje izbeglica.
Napadi na izbegličke centre 2015. i 2016.
Nakon povećanja broja izbeglica u Nemačkoj, porastao je i broj desničarskih krivičnih dela protiv njih. Tako su 2015. i 2016. napadi na izbegličke centre dostigli svoj vrhunac. Državne službe su 2016. zabeležile 995 ovakvih krivičnih dela.
U početku osnovana kao "Građanska straža", "Grupa Frajtal" je 2015. izvela napade na izbeglice i one koji im pomažu. Osam optuženih je 2018. proglašeno krivim zbog formiranja terorističkog udruženja.
U slučaju "Oldschool Society" vlasti su uspele da spreče napade eksplozivnim napravama. U maju 2015. su u pet nemačkih gradova uhapšeni članovi neonacističkih terorističkih organizacija.
Napadi nožem na političare 2015. i 2017.
U napadima na političare 2015. i 2017. se, za razliku od prethodnih slučajeva, radilo o pojedinačnim napadačima, koji nisu bili povezani sa desno ekstremističkom terorističkom mrežom.
Jedan desničarski ekstremista je u oktobru 2016. zario nož u grlo nepartijskoj kandidatkinji za gradonačelnicu Kelna, Henrijeti Reker. Napadač je rekao da je razlog što je pokušao da je ubije njena izbeglička politika. Reker je za dlaku izbegla smrt, a sledećeg dana je izabrana za gradonačelnicu Kelna.
"Pustićeš da ja crknem do gladi, a dovešćeš 200 stranaca u grad". Sa ovim rečima i pretnjom da će ga ubosti, u novembru 2017. jedan 56-godišnjak je krenuo da nožem u vrat u jednom kiosku brze hrane ubode gradonačelnika Altene u Zauerlandu, Andreasa Holštajna (CDU). Radnik u kisoku je priskočio, tako da je Holštajn zbog toga samo lakše povređen.
Franko A. - kamufliran kao izbeglica
Sledi slučaj onaj vojnika Bundesvera Franka A. On je uhapšen u aprilu 2017. zbog toga što su istražni organi posumnjali da planira da izvrši desničarsko-teroristički napad, koji bi potom predstavio kao da su ga izvršile sirijske izbeglice. Franko A. se zbog toga registrovao kao ratni izbeglica i predao zahtev za azil u Nemačkoj.
Viši zemaljski sud u Frankfurtu, međutim, nije uspeo da dokaže "pripremanje teškog zločina usmerenog protiv bezbednsoti države". Državno tužilaštvo je uložilo žalbu. Franko A. je vodio listu mogućih žrtava. Među njima je i političar SPD, ministar spoljnih poslova Haiko Mas. Slučaj Franka A. je u Nemačkoj izazvao diskusiju o tome da li Bundesver u svojim redovima ima problem sa desničarskim ekstremistima.
Serija ubistava NSU
Teroristička organizacija "Nacionalsocijalističko podzemlje" (NSU) ostala je neotkrivena ukupno 13 godina. Njeni članovi, poznati policiji, Uve Benhardt i Uve Mundlos su od 2000. do 2007. izvršili napade eksplozivom i ubili devet ljudi migranstkog porekla i jednu policajku. Kada je grupi nakon jedne pljačke banke pretilo da će biti otkrivena, Benhardt i Mundlos su oduzeli sebi život. Beate Čepe, treća članica NSU, je u julu 2018. kao saučesnica u planiranju ubistava osuđena na doživotnu robiju.
Nakon otkrivanja NSU, u Nemačkoj se diskutovalo o tome da li su za to nadležne službe i mediji opasnost koja je pretila od desnoekstremističkog terorizma predugo potcenjivali. Policija je godinama istraživala u porodičnom okruženju samih žrtava Nacionalsocijalističkog podzemlja. Mediji su pisali o tzv. Doner ubistvima zbog toga što su dve žrtve radile u turskim kioscima brze hrane.
Podmetanja požara i napadi početkom 90-ih
Početkom 90-ih neonacisti su više puta podmetali požare u centrima potražilaca azila, kao i u kućama stranaca. U to vreme se u Nemačkoj žestoko sporilo o pravu na azil, a desnoekstremističko nasilje dostiglo novi vrhunac. U napadima su uvek iznova stradali stranci, kao što je to bio slučaj u Rostok-Lihtenhagenu 1992.
U Melnu su iste godine smrtno stradale dve devojčice (10 i 14), kao i njihova baka nakon što su neonacisti bacili molotovljev koktel na njihovu kuću. U do tada najozbiljnijem napadu u Zolingenu u maju 1993. godine smrtno je stradalo pet žena i jedna devojčica turskog porekla.
Od 1990. do 1993. u desničarskom nasilju živote je izgubilo 58 ljudi. Angolac Amadeu Antonio Kiova važi za prvu žrtvu od ponovnog ujedinjenja Nemačke. Jedna grupa neonacista napala je 24. novembra 1990. Kiovu i brutalno ga pretukla. Dok je ležao na podu sa obe noge su mu skakali na glavu.