Hronika „otcepljenja“ Srebrenice

Nakon što je Ustavni sud Republike Srpske proglasio legalnim referendum u tom entitetu pojavila se ideja o izdvajanju Srebrenice iz RS. O ovoj ideji se govorilo i ranije. Srebrenica je status „zaštićene zone Ujedinjenih nacija“ dobila tokom ratnih sukoba na tlu bivše Jugoslavije, što njenim stanovnicima nije mnogo koristilo kada su stigli borci Ratka Mladića i počinili najveći zločin u Evropi nakon Drugog svetskog rata. Po okončanju rata Srebrenica je dobila poseban status, ali samo u Izbornom zakonu. Pravi specijalni status zbog ratnog stradanja po prvi put su zatražili predstavnici Saveza udruženja raseljenih i izbeglih lica BiH 2005. godine. O toj ideji se zatim počelo sve glasnije pričati i u samoj Srebrenici.

Koplja su se lomila na zasjedanjima Skupštine opštine. Jednostrano, bez učešća odbornika iz prosrpskih stranaka, ta lokalna skupština je čak donela Rezoluciju o specijalnom statusu. U političku raspravu o budućem statusu Srebrenice tada se umešao i bivši visoki predstavnik međunarodne zajednice Kristijan Švarc-Šiling, koji je rezoluciju proglasio neustavnom i najavio preduzimanje oštrih mera u slučaju da srebrenička Skupština proglasi izdvajanje iz Republike Srpske. „Rezolucija koju su usvojili bošnjački odbornici predstavlja pravni akt koji prevazilazi odgovornost opštine jer je to pitanje u nadležnosti vlasti Republike Srpske i Bosne i Hercegovine“, pojašnjeno je tada iz kancelarije visokog predstavnika.

Vlada Republike Srpske zatim 2007. proglašava Srebrenicu područjem od posebnog socijalno-ekonomskog interesa. Ovim je Vlada RS barem deklarativno obavezala Komisiju za reviziju privatizacije da odmah preispita privatizaciju preduzeća na području Srebrenice. Obavezala je i sve organe državne uprave, javna preduzeća i ustanove i preduzeća s većinskim državnim kapitalom da obezbede ravnomerno zapošljavanje konstitutivnih naroda. Bilo je tada rečeno da će Vlada s lokalnim vlastima u Srebrenici osnovati Centar za nenasilnu komunikaciju kao i da će podržati aktivnosti za obeležavanje mesta stradanja od 1992. do 1995. Što se nikad nije desilo u praksi.

Sledi zatim nikad do kraja rasvetljeni „slučaj Ljeskovik“, neki kažu navodni, napad na povratnike Bošnjake u ovo selo u junu 2007. Godine. Nakon toga se formira odbor za iseljavanje, podiže se šatorsko naselje u Sarajevu i više dana organizuju masovni protesti ispred zgrade institucija BiH u Sarajevu sa zahtevom da Srebrenica dobije poseban status.

Koordinacija za Srebrenicu

Situacija se nakon toga smiruje, a Savet ministara Bosne i Hercegovine imenuje zajedničko koordinaciono telo čije rukovođenje preuzima Igor Davidović. Dogovoreno je da to telo radi na pronalaženju praktičnih rešenja sa ciljem ekonomskog oporavka na području opštine Srebrenica. Igor Davidović nema mandat za razgovore o političkim pitanjima već je njegov angažman isključivo usmeren na poboljšanje uslova života na teritoriji opštine.

Priča o posebnom statusu, nekoj vrsti distrikta, dakle izdvajanju, ne umire i s vremena na vreme biva ponovo inicirana. Bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović tokom posete Turskoj 2012. godine kao predsedavajući Predsedništva BiH poručuje da neće odustati od ideje da Srebrenica, zbog svega što se u njoj desilo, dobije poseban status. „Nastaviće se aktivnosti na tome da se postigne specijalni status, status distrikta ili nešto slično što bi garantovalo da se neće negirati genocid, da će se brinuti o Memorijalnom centru, da će se pokrenuti resursi i da će se ljudi zaposliti. Srebrenica je specifičan slučaj koji traži specifična rešenja“, kazao je tada Izetbegović.

Po ugledu na stranačkog šefa, u junu prošle godine Hamdija Fejzić, predsednik lokalne SDA u Srebrenici, za javnost takođe kaže da bi Srebrenica trebalo da dobije poseban status u Bosni i Hercegovini s obzirom na sve ono što je preživeo ovaj gradić. „Domaće i međunarodne vlasti bi trebalo Srebrenici da daju neki poseban status kako u ekonomskom tako i u političkom smislu jer bi to značilo prosperitet za Srebrenicu, ali bi se na taj način i odužilo žrtvama genocida u Srebrenici i Podrinju“, rekao je Fejzić.

Neki mediji su prošle godine, kada se obeležavala 20. godišnjica od genocida, donosili informacije o navodnoj inicijativi u Savetu bezbednosti UN i američkom Kongresu da se Srebrenica izuzme iz sastava RS, kao i o pritiscima da se nadležnosti Republike Srpske smanje. To se međutim nije pokazalo istinitim.

Nove stare inicijative ili predizborna kampanja?

Pitanje izdvajanja Srebrenice iz sastava RS potencira se opet ovih dana. Najpre je Ustavni sud BiH ocenio da je neustavno da Dan Republike Srpske bude obeležavan 9. januara. Na to je Narodna skupština RS donela Odluku da raspiše referendum na kojem će se građani izjasniti o pitanju: „Da li podržavate da se 9. januar obeležava i slavi kao Dan Republike Srpske?“ Ustavni sud RS u tome ne vidi u referendumu ništa sporno. Zbog te odluke je Sadik Ahmetović, poslanik SDA u Skupštini BiH, rekao: „Otvorićemo raspravu o donošenju odluke na Skupštini Opštine Srebrenica da raspišemo referendum na području opštine Srebrenica o izdvajanju iz RS.“

Načelnik Srebrenice Ćamil Duraković za ovu sedmicu najavljuje sastanak probosanskih političkih aktera o inicijativi za referendum. Dva dana posle Ahmetovićeve izjave Milorad Dodik je boravio u Srebrenici gde na tribini, na kojoj su bile okupljene njegove pristalice, rekao: „To je čisto politikanstvo. Srebrenica ne može nikud iz Republike Srpske dok ja ne potpišem ili Vlada ne donese odluku. Meni ne pada na pamet da bilo šta na tu temu radim. Prema tome Srebrenica je Republika Srpska, Srebrenica treba da se integriše u Republici Srpskoj, ljudi da žive zajedno. Nema načina u kojem bi RS prihvatila bilo kakvo izdvajanje Srebrenice“, rekao je Dodik.

Jeftini poeni

Srebrenica zbog svog emotivnog kapaciteta stečenog ratnom tragedijom pred svake izbore u BiH postaje poprište političkih igara koje sa lokalnog nivoa imaju jasne poruke i uticaj na glasačke mase, kako Bošnjaka tako i Srba u BiH. No Srebreničanima je izgleda jasno da je sve velika političarska igrarija: „Srebrenica treba da ima poseban status, ali ne u okviru entiteta, nego cele Bosne i Hercegovine što znači da naša zemlja treba da menja kompletan sistem i administrativne i teritorijalne organizacije, jer ovako ne funkcionišu stvari“, kaže Adem Mehmedović, profesor istorije iz Srebrenice. No izdvajanje jednostranim odlukama on ne želi: „To bi značilo verovatno lančanu reakciju jer bi i neke druge opštine tražile isto, pa možda i entiteti što bi u prevodu značilo rat. Možda su se političari malo zanijeli sve zbog izbora koji se bliže, ali svakako da sukobi ne vode ničemu dobrom.“

„Izdvojeni smo mi, ali od pameti odavno. Umesto da se okrenemo poslu i onom od čega se živi mi se svađamo oko gluposti koje nam bace političari pred svake izbore kako bi oni ostali na vlasti a mi sve veća beda“, kaže Aleksandar, konobar iz Srebrenice. Pedijatar Avdo smatra da su priče o ideji o izdvajanju Srebrenice iz RS gluposti: „Nema nikakvih izdvajanja ni Srebrenice iz RS niti RS iz BiH. To su jeftini poeni pred izbore koji se prodaju naivnima, a jasno je svakom da to nije ostvarivo u praksi. Idealno bi bilo da imamo državu kako treba kojoj ne bi trebali ni entiteti ni distrikti. Nažalost nemamo je pa se ovi neodgovorni političari i mogu tako ponašati, kako se ponašaju.“