Hrišćanske unije u klinču

Dve sestrinske hrišćanske stranke, Hrišćansko demokratska unija (CDU) i Hrišćansko socijalna unija (CSU) verovatno nikada u svojoj dugoj zajedničkoj istoriji nisu bile ovako sukobljene. To traje već godinu dana, a razlog su izbeglice. Zbog toga se špekuliše o okončanju saradnje tih stranaka u parlamentu: Treba li CSU, koji na izbore izlazi samo u Bavarskoj, uskoro da nastupa širom zemlje? Ili: Treba li CDU, koji u Bavarskoj politički apstinira, da uđe i u ovu saveznu zemlju? Planova kao što su ovi, već je bilo.

Politolog Oskar Nidermajer govori o jednoj od najvećih kriza koje su dve stranke ikada imale. Na isti način to vidi i Markus Zeder, bavarski ministar finansija i potencijalni naslednik Zehofera. I to godinu dana uoči parlamentarnih izbora.

Čini se da više ništa nije isključeno. Je li dakle moguća samostalna predizborna kampanja, uključujući i sopstveni program i kandidata za kancelara? Sve je moguće. Prema anketama, 45 posto ispitanih smatra da bi bilo dobro kada bi CSU mogao da se bira širom Nemačke. Na takvom kursu konfrontacije CDU i CSU su poslednji put bile pre 40 godina.

Štraus i Kol

Bilo je to 19. novembra 1976. godine kada je sledeća vest odjeknula kao bomba: CSU je na Kongresu donela odluku o okončanju saradnje sa CDU. Bilo je to vreme Franca Josefa Štrausa. Šef CSU je godinama vodio žestok duel sa Helmutom Kolom, šefom CDU. I jedan i drugi su patili zbog gubitka vlasti na saveznom nivou. I jedan i drugi su sebe videli kao boljeg kandidata za kancelara. Tri sedmice je besneo rat između sestrinskih stranaka. 12. decembra je CSU zvanično povukla svoju odluku, ali je to debelo naplatila. Posebna autonomija CSU unutar Kluba poslanika CDU/CSU u Bundestagu je ojačana i od tada ova stranka ima pravo veta u važnim političkim pitanjima.

Šta je tada pokrenulo CSU na popuštanje? Helmut Kol je zapretio da će sa CDU umarširati u Bavarsku. To je delovalo.

Jer, CDU u Bavarskoj bi CSU nanela velike štete. Pre svega u velikim gradovima i u protestantskom regionu Franačke bi CSU puno izgubila. Bio bi to hendikep koji bi mogao da se kompenzuje kada bi CSU izašla na izbore u celoj zemlji. To važi i danas.

Nasuprot tome CDU zna šta joj manja sestra iz Bavarske znači na saveznom nivou. Jer CDU profitira od jačine CSU u Bavarskoj: ni jedna druga stranka nije tako često osvajala apsolutnu većinu na izborima kao CSU. To je politički kapital koji je Uniji na izborima na saveznom nivou pomogao više puta. CSU je vezivala i vezuje desničarske konzervativce za Uniju - u najmanju ruku u Bavarskoj.

Desno od Unije: AfD

Upravo ta spoznaja je, u novim političkim okolnostima dovela do nemira u redovima Unije - pre svega na strani CSU. Alternativa za Nemačku (AfD) je stranka, koja postiže uspehe, a koja je nedvosmisleno pozicionirana desno od Unije.

Stara Štrausova formula, da desno od Unije može biti još samo zid, trenutno više ne važi. To je jedan od razloga zašto CSU, kada je reč o politici prema izbeglicama nastupa drugačije od kancelarke Merkel. Svojom politikom otvorenih granica Merkelova klasični birački potencijal tera na desni rub - glasi prigovor iz Minhena.

Činjenica je da Unija mesecima gubi birače koji se priklanjaju Alternativi za Nemačku. Nasuproti tome, šef CSU Horst Zehofer među pristalicama Alternative za Njemačku uživa mnogo veće poverenje nego predsednica Alternative za Nemačku Frauke Petri. Ipak kancelarka ne želi ni da čuje za ograničenje broja izbeglica, dok Zehofer zahteva maksimum od 200 000 godišnje. Međutim, nemačko pravo na azil je individualno što je sigurno i razlog za kancelarkin stav. Sestrinske stranke ostaju posvađane, ali zajedno - do daljnjeg.