Hoće li nam roboti i internet uzeti posao?

Strah od promena na radnom mestu nije novina. Početkom 19. veka su engleski tekstilni radnici bili zabrinuti zbog posledica tadašnje industrijske revolucije, što je kulminiralo uništavanjem mašina. Tridesetih godina proteklog stoleća je britanski ekonomista Džon Majnard Kejns upozoravao na opasnost „tehnološke nezaposlenosti", za koju je tada rekao da bi se mogla veoma proširiti (kako se pogled na rad menjao od antike do danas, pogledajte u gornjoj galeriji slika).

U knjizi „Kraj rada" objavljenoj 1995. američki ekonomista Džeremi Rifkin piše da su u industriji rastom produktivnosti u periodu od 1975. do 1995. nestala brojna radna mesta ljudi zaposlenih u fabrikama – iako je u istom periodu zabeležen privredni rast. Rifikin je prognozirao, analizirajući ekonomske podatke, da će 2020. godine još samo dva odsto ljudi raditi u proizvodnji.

A kako je danas? Danas se ponovo podstiče strah a krivac je ovaj put „digitalizacija" ili „internet" . „Hoće li roboti razoriti nemačko privredno čudo?", pitao se nedavno tabloid Bild. Jedna američka studija iz 2013. kaže da je u SAD 47 odsto svih radnih mesta ugroženo tehničkim i tehnološkim preokretom. Eksperti su, prenevši to na Nemačku, utvrdili da je u ovoj zemlji ugroženo 42 odsto radnih mesta.

Konkurencija

Hilmar Šnajder, direktor Instituta za istraživanje budućnosti rada sa sedištem u Bonu, kaže da se mnogi takmiče u širenju raznih zastrašujućih scenarija, po kojima je u Nemačkoj ugroženo 60 odsto radnih mesta. Šnajder to ne razume: „Prećutkuje se da istovremeno nastaju nova radna mesta. Uslovi na radu i poslovi su stalno bivali bolji. Zašto bi to sada bilo drugačije?"

I jedna studija Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) dolazi do manje spektakularnih rezultata. Analiza, sprovedena u 21 zemlji OECD, pokazala je da je u proseku moguće automatizovati samo devet odsto radnih mesta. Međutim, postoje velike razlike između pojedinih zemalja. Austrija i Nemačka su na vrhu liste sa rizikom odnosno procentom automatizacije od 12 odsto, dok su u zemljama poput Koreje, Estonije ili Finske ti udeli dvostruko manji.

Ne vodi samo digitalizacija do promena na polju rada – u Nemačkoj ulogu igra i demografska situacija i promena potreba. U publikacijama je relativno jasno koje branše će profitirati a koje ne. Jednostavna industrijska proizvodnja će isto tako nestati kao i rutinski kancelarijski poslovi u recimo bankama, osiguranjima i upravi.

Opstaju poslovi koji imaju human touch

Potreba za radnom snagom biće najveća na poljima gde do izražaja dolazi kreativnost, komunikacija i interakcija. To su istraživanje i razvoj, obrazovanje, marketing, mediji, IT, zdravstvo i nega bolesnih i nepokretnih, terapija, velnes, turizam i gastronomija. Zaključak: Posao nam neće pobeći, samo što se vrsta posla menja.

Pored pojma Industrija 4.0, stalno se pojavljuje pojam „platformna ekonomija". Pojedinci nude usluge u okviru profesionalno organizovanog internet-portala. Primer kao što je Uber pokazuje da takve privatne usluge mogu dobro uzdrmati privredne branše. Airbnb je preko noći postao najveći svetski ponuđač smeštajnih kapaciteta, iako ne poseduje nijedan jedini hotelski krevet. Uprkos tome ovaj gigant je u stanju da uzdrma celo tržište za iznajmljivanje soba i stanova.

„Tu vidim velike šanse", kaže Oliver Zuhi, šef projekta „Posao budućnosti" pri Upravnom odboru nemačkog Saveza sindikata. „Kada pomislim na Uber, koji posreduje vožnju odnosno transport ljudi taksijem, pitam se zašto svako mesto ili opština ne bi sami mogli da osnuju svoju internet-platformu i naprave ponude, koje građani mogu dobro da iskoriste. Na tom planu se puno toga događa i ima puno mogućnosti", kaže Zuhi za DW.

Raj sa nedostacima

Dok Zuhi na „platformnu ekonomiju" gleda kao na veliku šansu, drugi njen razvoj posmatraju sa zabrinutošću. Oni vide opasnost od dampinga cena, izmeštanja proizvodnje, deregulisanja, erozije kolektivnih ugovora, prividnih samostalnih delatnika ili privatnika koji zarađuju manje od minimalca i koji ne mogu ništa da odvoje za stare dane. Radi se i o tome da sindikati u tako atomiziranom tržištu rada nisu u stanju da deluju.

Oliver Zuhi drugačije gleda na stvari. „U Evropi i Nemačkoj postoji velika debata koja traži da se pozabavimo mehanizmima delovanja takvih platformi. Tu se posao nudi preko platformi, ali važe uslovi rada samo jedne platforme. A navodno sve platforme imaju samostalnu delatnost. EU i nemačka vlada su prepoznale potrebu da se napravi regulativa, kojom bi se zakonski uredili takvi odnosi u društvu. Ovde se moraju stvoriti dobri uslovi za dobar posao."

Potcenjuju li sindikati opasnost od „platformne ekonomije"? Profesor Hilmar Šnajder smatra da platformna ekonomija ne menja samo proizvodne procese već naglavačke postavlja tradicionalne tržišne veze između proizvođača i konzumenta. „U momentu kada se to dešava, dovode se u pitanje zastarele i prevaziđene strukture organizacije rada u firmama ili preduzećima", kaže Šnajder.

Pravo na radu zastareva?

„Radno pravo je snažno vezano za postojanje firmi. Pravnici očajnički pokušavaju da radno pravo spasu i prenesu u novi svet rada. To je po mom mišljenju osuđeno na propast", dodaje Šnajder. On sindikatima predviđa velike probleme. „Oni više neće biti potrebni ili će svoj profil kompletno morati da promene jer će morati da se preobraze u organizaciju koja će štititi interese privatnika, odnosno samostalnih delatnika. To je kulturni šok, koji sindikati tek moraju da svare."

Oliver Zuhi iz Saveza sindikata ne veruje da će posledice digitalnog privređivanja biti toliko dramatične. Za njega je odlučujuće da ljudi, koji žele da uspešno prevladaju promene u oblasti rada, dobiju šansu za to – i to prekvalifikacijom i doškolovavanjem. „Momentalno imamo obrazovanje bez sistema. Već dvadeset godina pričamo o učenju koje traje celi životni vek, ali ništa na tome konkretno ne radimo. Sada moramo da iskoristimo tehničke mogućnosti i investiramo na pravi način."