Hongkong se distancira od Kine

Na Trgu nebeskog mira u Pekingu ni ove godine ništa neće podsećati na krvave događaje od 4. juna 1989. Tada je kineska vojska brutalno ugušila mirne demonstracije. Danas se govori o nekoliko stotina, možda i više od hiljadu mrtvih. Bilo kakvo obeležavanje godišnjice strogo je zabranjeno u centralnoj Kini. No nije u Hongkongu – taj grad u okviru svoje autonomije uživa i slobodu demonstriranja te se svake godine desetine hiljada ljudi okupi kako bi obeležili stradanje sa Tjenanmena.

Nezadovoljstvo u gradu

Nakon bezuspešnih protesta u Hongkongu prošlog proleća godine sve su glasnije kritike na račun obeležavanja godišnjice Tjenanmena. Ove godine u okupljanjima po prvi put zvanično neće učestvovati Federacija studenata, organizacija koja je imala važnu ulogu u prošlogodišnjim protestima. Slično je u studentskom udruženju Univerziteta u Hongkongu: „Verujemo da možemo i treba da se borimo samo za demokratiju u Hongkongu“, kaže Feng Đingsi iz tog udruženja. „Ne možemo da se borimo za demokratiju u ostatku Kine i tako zapostavimo sopstvene interese. Poslednji demokratski protesti osnažili su osećaj hongkonškog identiteta.“

Pre više od 18 godina je Velika Britanija vratila svoju bivšu koloniju Narodnoj Republici Kini. Prema devizi jedna zemlja, dva sistema Hongkong od tada uživa autonomiju i prava nezamisliva u drugim delovima Kine. Štampa je relativno nezavisna, postoji sloboda mišljenja i okupljanja. Od povratka u okrilje matične države drastično je skočio i broj Kineza koji posećuju Hongkong – prošle godine je u ovom gradu od sedam miliona stanovnika boravilo 47 miliona kineskih turista. Oko 9.000 Kineza iz drugih delova zemlje studira na univerzitetima bivše kraljevske kolonije.

No jedna nada komunista u Pekingu nije se ispunila – da se Honkonžani osećaju kao deo Kine. Prema jednoj anketi, čak dve trećine građana osećaju se u prvoj liniji kao Honkonžani, a ne kao Kinezi. To je najveći procenat još od 2008. „Teško je reći da li se radi o dugotrajnom trendu, ali poslednjih godina je u stalnom padu poverenje ovdašnjih ljudi u vlast u Pekingu“, kaže Jozef Čeng, politikolog sa Gradskog univerziteta u Hongkongu. „Mnogi ocenjuju da im standard nije poboljšan od 1997. Rast plata nije održao korak sa inflacijom, a to posebno važi za početnike, sveže diplomce univerziteta.“ Zato je, kaže Čeng, pre svega mlada generacija udaljena od Kine, ali dodaje da to udaljavanje i danje nije mejnstrim.

Šaka separatista

Napetosti nastaju ne samo kod pitanja identiteta, već i u svakodnevici. Tako se u Hongkongu često može čuti optužba da došljaci iz centralne Kine opterećuju zdravstveni i obrazovni sistem grada ili da povećavaju potražnju za nekretninama što ekstremno podiže cene. Kritikuje se takođe i sistem paralelne trgovine – kvalitetni proizvodi iz Hongkonga traženi su u Kini, a carine ne postoje. Zbog velike potražnje rastu cene. Nakon što je u Kini izbio skandal sa mlekom u prahu za odojčad, trgovci na veliko su pokupovali svo mleko u prahu koje je postojalo u Hongkongu. Grad je nedeljama bio bez tog proizvoda. Tek nakon žestokih protesta je kineska centralna vlada reagovala, i sada je stanovnicima grada Šenžena, udaljenom pedesetak kilometara od Hongkonga, dozvoljeno da najviše jednom nedeljno putuju preko unutarkineske granice.

Uprkos svom nezadovoljstvu retko se čuje zahtev za nezavisnošću od Kine – to, uostalom, većina Honkonžana i ne podržava. Ali raste broj pristalica ljudi poput Čin Van Kana. On je profesor univerziteta Lingnan, a 2011. je objavio kontroverznu knjigu „O gradu-državi Hongkongu“. Tu se Čin zalagao za „kinesku konfederaciju“ čiji bi delovi bili Narodna Republika, Hongkong, Makau i Tajvan. Jedan Činov pristalica je prošle godine u Londonu osnovao „Honkonšku stranku nezavisnosti“ koja je od februara i zvanično registrovana u Velikoj Britaniji. Kao logo stranke iskorišćena je bivša kolonijalna zastava Hongkonga. Jozef Čeng smatra da su težnje za nezavisnošću potpuno nerealne. „Privreda grada sve više zavisi od kineske. Nemamo ni mogućnost ni sposobnost da se odvojimo od kopna“, kaže on.

Gradska vlast je 2003. pokušala da u Osnovni zakon Hongkonga – neku vrstu ustava – uvrsti paragraf kojim bi se i eksplicitno zabranilo odvajanje od Kine. Nakon masovnih protesta taj paragraf ipak nije usvojen. Mnogi demokratski aktivisti se pribojavaju da bi vlast u Pekingu mogla da zahteve malog broja građana za nezavisnošću iskoristi kao povod da ipak progura sporni paragraf u Osnovni zakon. I da na taj način čitav demokratski pokret označi kao separatistički i radikalni. Taj strah je jedan od razloga što se neće previše pričati ni o Tjenanmenu.