Homoseksualci srećni u Nemačkoj
17. februar 2010.- što nije nikakvo čudo u zemlji u kojoj je gradonačelnik glavnog grada - i premijer grada-pokrajine Berlina - homoseksualac Klaus Voverajt.
Homoseksualnost u nemačkoj politici nije privilegija određenih stranaka, već je svuda podjednako rasprostranjena. Homoseksualni gradonačelnik milionskog Hamburga Ole Van Bojst je demohrišćanin; šef poslaničkog kluba Zelenih u Bundestagu je homoseksualni Folker Bek. Šef diplomatije Verstervele je liberal.
No, njihovih postignuća možda ne bi bilo da se za prava takvih muškaraca svojevremeno nije borio - Detlef Mike. Taj (sada penzionisani) učitelj je 1974. godine izgubio posao kada se saznalo za njegovu seksualnu sklonost. Ali, nije se dao - rešio je da se brani i bori za svoja prava. Bio je to hrabar korak:
„Kolege su me podržale, i to mi je bilo veoma važno. Bila je to emotivna podrška, a sindikat mi je pružio političku podršku. Mi smo tada insistirali da se o toj tabu-temi razgovara, i ne samo o njoj, već generalno o seksualnosti. Tada je Ustavni sud saopštio da na prosvećivanju treba da radi i škola, a ne samo roditelji.“
Ista prava kao i bračnim partnerima
Godine 2001, u Nemačkoj stupio na snagu Zakon o registrovanom životnom partnerstvu. On homoseksualnim parovima garantuje ista prava koja imaju bračni partneri. Ustavni sud upravo razmatra tužbu protiv Zakona o zabrani usvajanja dece za homoseksualne parove. Detlef Mike kaže:
„Još smo poprilično udaljeni od potpune ravnopravnosti koja bi značila da narod smatra da je homoseksualnost nešto sasvim prirodno i razumljivo. Mislim da će to biti stalna kulturna borba i spor sa ortodoksnim predstavnicima i protestanata, i katolika, i Jevreja i muslimanskih zajednica. To će uvek biti polje napetosti.“
Mike smatra da neće dočekati vreme neograničene ravnopravnosti homoseksualaca, ali prenosi da je, kada vidi kako je drugde u svetu, srećan što kao homoseksualac živi u Nemačkoj.
Autori: Marsel Firstenau / Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković